Жао ми је због што су тако рано угашени животи младих људи. Побијена дечица су заслужила да живе далеко више и да заспу дугогодишњим сном у позним годинама живота с неких 85, 90 из којих ће их пробудити Исус Христ.
Прошлост не можемо променити али будућност можемо.
Сматрам да деца живе у токсичној и поремећеној атмосфери 21-ог века. Мислим на то да превише времена проводе користећи мобилне телефоне, таблете, интернет + конзоле нпр. Пјелстејшн, Икс Бокс уместо да играју фудбал, кошарку, радби или друге спортове. Наравно, има и деце изузетака.
Моје размишљање је да би се урадила превенција масакара попут оних који су се догодили пре три године родитељи треба да помогну својој деци тако што ће у домаћинству створити подстицајну атмосферу да се деца баве спортом, што мање користе савремене технологије. Када су родитељи могли да живе без интернета, мобилних телефона и конзола могу и деца.
