Još jedan dokaz kako nas gledaju kao potrošnu robu,dok imaju korist od nas. Pisao pismo rukovodstvu CC, iskulirali me najgore. Advokati neće da se "kace" sa sistemom. Dal je pala nadstrešnica ili te neka druga nevolja zadesila, jasi narod jer im se može.
Zvanično pismo poslato rukovodstvu, ukoliko nekoga zanima
"
Poštovani,
Obraćam Vam se sa MOLBOM da mi, kao Vašem zaposlenom, odgovorite da li je u redu i dozvoljeno u Vašoj kompaniji sve ovo što ću Vam sada napisati, a za šta posedujem dokaze i medicinsku dokumentaciju.
Obraćam Vam se jer sam u periodu dok mi je brat bio kritično bolestan i ležao u bolnici, a nažalost preminuo 9. septembra 2025., doživeo neprimerene pritiske i mobing od strane svog nadređenog, g. N Stojkovića. Želim da odmah bude jasno da se obraćam zbog ozbiljnog neprimerenog ponašanja g. Stojkovića prema meni u ovom teškom periodu, uključujući i vreme mog bolovanja i medicinski nadzor.
Zaposlen sam u Coca-Cola HBC Srbija - Homoljska Rosa kao glavni inženjer održavanja, na probnom radu do 14. oktobra 2025, nakon čega je ugovor trebalo da postane na neodređeno.
Od 25.8. do 29.8. sam bio na odmoru. Od 1. septembra sam na bolovanju sa dijagnozom akutne reakcije na stres (F43), i trenutno se lečim zbog oštećenja očnog živca, pokušavajući da povratim vid na desno oko. Posedujem celokupnu medicinsku dokumentaciju, što od psihijatra, što od ostalih lekara. Problem sa očnim nervom pojavio se nakon povišenog tona i pritiska g. Stojkovića da potpišem sporazumni raskid ugovora. Do tada nikada nisam imao probleme te prirode, iako nosim dioptriju više od 15 godina.
Uprkos mom zdravstvenom stanju i ličnom gubitku, g. Stojković me je u više navrata uznemiravao i vršio pritisak:
27. avgusta i 15. septembra tražio je od mene da obavljam radne zadatke iako sam bio na odmoru (25-29.8) i bolovanju od 1.9. do daljnjeg.
22. septembra me je pozvao da mi saopšti da „prekidamo radni odnos“, pri čemu je povisio ton i vršio pritisak da potpišem sporazumni raskid ugovora, da on ne želi da sačeka da mi istekne ugovor 14.10, čak se ponudio da dođe u moj grad — udaljen oko 180 km od Neresnice — da to potpišem „što pre“.
26.septembra sam išao na pregled kod kardiologa i tražio je da se i tad vidimo gde god meni odgovara u Beogradu, da potpišem sporazumni ugovor. Budući da mi ništa nije dostavio pismenim putem, već me je opet agresivnim tonom kontaktirao, insistirajući da potpišem raskid „do 7. oktobra“, kada je trebalo da se vratim na posao. Odbio sam da ista potpišem, posle par sati me opet zvao još agresivnijim tonom, gde sam mu rekao da sam pod jakim lekovima po preporuci psihijatra i da mi pošalje sve što ima napismeno. Sadržaj njegovog mejla je u prilogu. Posle njegovog pritiska tog dana, morao sam da idem u hitnu službu da primim dodatne lekove za smirenje. U hitnu sam išao i 27.9. da primim dodatne lekove za smirenje.
Nikada nisam dobio pismeno obrazloženje zašto se moj radni odnos prekida. Sve je ostalo na usmenim pritiscima i uceni u najtežem trenutku mog života.
Sve što navodim potkrepljeno je medicinskom dokumentacijom. Deo dokumentacije sam dostavio 2. oktobra putem „Speak Up“ aplikacije, ali do danas nisam dobio nikakav odgovor ni od HR-a ni od pravne službe. Tišina je postala odgovor Coca-Cole na ljudsku patnju.
Zar je g. Stojkoviću dozvoljeno da tako postupa prema zaposlenom koji je na bolovanju, u žalosti i pod lekarskim nadzorom? Zar je to način na koji Coca-Cola postupa prema svojim ljudima – ljudima koji nisu samo broj u sistemu?
Ako na limenkama pišete Brat, Ljubav, Porodica — onda je red da te reči imaju značenje i unutar zidova vaše kompanije. Jer ako ne znače iznutra, onda su samo prazne reklame.
Umesto razumevanja i podrške, doživeo sam pritiske, povredu dostojanstva i pogoršanje svog zdravlja, uključujući potencijalno trajno pogoršanje vida. O težini svoga bola dok iz dana u dan gledam kako mi brat na moje oči gubi bitku sa životom — koji je, nažalost, posle mesec dana borbe u bolnici, preminuo 9. septembra — mislim da je suvišno pričati. Dok mu ja donosim vodu proizvedenu u našoj fabrici, smatrajući da na neki način pružam podršku, pomažem lekarima na jedini način koji sam sposoban, suočavam se sa pritiscima i hladnoćom g. Stojkovića.
Ne pišem ovo iz ljutnje — pišem jer verujem da istina mora da se čuje. Ne tražim sažaljenje — tražim odgovornost i reakciju.
Zahtevam da se ovaj slučaj ispita, da se pokrene interna istraga i da dobijem ličan odgovor od strane najvišeg rukovodstva. Očekujem da mi najkasnije do 18. oktobra 2025. godine dostavite jasan i konkretan odgovor po ovom pitanju, kao i informaciju o koracima koje kompanija preduzima. Ukoliko se tišina i dalje bude tretirala kao odgovor, biću primoran da se obratim relevantnim institucijama i međunarodnim organizacijama, kao i javnosti, jer smatram da niko ne bi smeo da prolazi kroz ovakvo iskustvo bez odgovora i zaštite.
U nadi da će neko u ovoj kompaniji imati hrabrosti da vidi ono što se zaista događa "
