- Poruka
- 377.030
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Simeona Mirotočivog. Rođen kao Stefan Nemanja, bio je srpski veliki župan od 1166. do 1196, koji se izborio za političku samostalnost u odnosu na Vizantiju, ujedinjenje srpskih zemalja u jedinstvenu državu i utvrđivanje pravoslavlja. Rodonačelnik je srpske vladarske dinastije Nemanjića, koja se održala na vlasti sve do 1371. godine.O njegovom životu najznačajnije zapise ostavili su Sveti Sava, Sveti Stefan Prvovenčani i Domentijan.
Prelomni period u istoriji i kulturi Srba
Doba njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi Srba. Završilo se kada se povukao sa vlasti i zamonašio na velikom državnom saboru 25. marta 1196. godine, te za svog naslednika odredio srednjeg sina Stefana Prvovenčanog. Najstarijem sinu Vukanu ostavio je na upravu Zetu, Travuniju, Hvosno i Toplicu, ali da je podređen Prvovenčanom.
Nemanja se posle sabora zamonašio sa suprugom Anom u Crkvi Svetih Petra i Pavla u Rasu. Tom prilikom uzeli su monaška imena Simeon i Anastasija.
Odluka da se zamonaši
Na Sajtu SPC stoje reči Svetog Simeona prilikom odluke da se zamonaši:
– Čeda moja draga, koju odgajih! Svima je vama poznato kako Bog promislom Svojim postavi mene da vladam nad vama; poznato vam je i to, kako upropašćenu nađoh u početku zemlju našu, no pomoću Boga i Presvete Vladičice naše Bogorodice ja se, prema moćima svojim, ne lenih, niti sebi dadoh mira, dok sve ne popravih. I Božjom pomoću uvećah zemlju vašu i u dužinu i u širinu, što je svima poznato. Evo dosad ja vas sve, kao decu svoju, odgajih, i naučih da se držite vere pravoslavne. Mnogi inoplemenici ustadoše na me i napadoše me kao pčele saće, ali imenom Gospodnjim ja im se protivstavljah i odolevah im. Zato i vi, čeda moja draga, ne zaboravljajte učenje i pravoverni zakon, koji ja ustanovih. Jer, držeći se njega, imaćete Boga za pomoćnika sebi i Presvetu Bogorodicu, i moju, iako grešnu, molitvu. A sada otpustite mene, vladara svoga, s mirom, da oči moje vide spasenje, koje Gospod ugotovi pred licem sviju ljudi, svetlost na otkrivenje narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je sve ljudsko, što ne ostaje posle smrti, sujeta; ne ostaje bogatstvo, ne ostaje slava, jer kad smrt dođe, ona sve to uništi. Zbog toga se uzalud paštimo. Kratak je put kojim hodimo; život je naš dim, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, i ubrzo nestaje. Stoga je vaistinu sve taština. Ovaj život je senka i san, i nizašta se pašti svaki zemnorodni, kao što knjige rekoše: kada i sav svet stečemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi. Zato, čeda moja draga, pustite me brzo da idem videti utehe Izrailjeve.
Studenica i Hilandar
Prvu godinu monaškog života Sveti Simeon je proveo u manastiru Studenici. U novembru 1197. pridružio se najmlađem sinu monahu Savi na Svetoj gori, gde su, uz dozvolu vizantijskog cara, oživeli zapusteli manastir Hilandar 1198.
Prelomni period u istoriji i kulturi Srba
Doba njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi Srba. Završilo se kada se povukao sa vlasti i zamonašio na velikom državnom saboru 25. marta 1196. godine, te za svog naslednika odredio srednjeg sina Stefana Prvovenčanog. Najstarijem sinu Vukanu ostavio je na upravu Zetu, Travuniju, Hvosno i Toplicu, ali da je podređen Prvovenčanom.
Nemanja se posle sabora zamonašio sa suprugom Anom u Crkvi Svetih Petra i Pavla u Rasu. Tom prilikom uzeli su monaška imena Simeon i Anastasija.
Odluka da se zamonaši
Na Sajtu SPC stoje reči Svetog Simeona prilikom odluke da se zamonaši:
– Čeda moja draga, koju odgajih! Svima je vama poznato kako Bog promislom Svojim postavi mene da vladam nad vama; poznato vam je i to, kako upropašćenu nađoh u početku zemlju našu, no pomoću Boga i Presvete Vladičice naše Bogorodice ja se, prema moćima svojim, ne lenih, niti sebi dadoh mira, dok sve ne popravih. I Božjom pomoću uvećah zemlju vašu i u dužinu i u širinu, što je svima poznato. Evo dosad ja vas sve, kao decu svoju, odgajih, i naučih da se držite vere pravoslavne. Mnogi inoplemenici ustadoše na me i napadoše me kao pčele saće, ali imenom Gospodnjim ja im se protivstavljah i odolevah im. Zato i vi, čeda moja draga, ne zaboravljajte učenje i pravoverni zakon, koji ja ustanovih. Jer, držeći se njega, imaćete Boga za pomoćnika sebi i Presvetu Bogorodicu, i moju, iako grešnu, molitvu. A sada otpustite mene, vladara svoga, s mirom, da oči moje vide spasenje, koje Gospod ugotovi pred licem sviju ljudi, svetlost na otkrivenje narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je sve ljudsko, što ne ostaje posle smrti, sujeta; ne ostaje bogatstvo, ne ostaje slava, jer kad smrt dođe, ona sve to uništi. Zbog toga se uzalud paštimo. Kratak je put kojim hodimo; život je naš dim, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, i ubrzo nestaje. Stoga je vaistinu sve taština. Ovaj život je senka i san, i nizašta se pašti svaki zemnorodni, kao što knjige rekoše: kada i sav svet stečemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi. Zato, čeda moja draga, pustite me brzo da idem videti utehe Izrailjeve.
Studenica i Hilandar
Prvu godinu monaškog života Sveti Simeon je proveo u manastiru Studenici. U novembru 1197. pridružio se najmlađem sinu monahu Savi na Svetoj gori, gde su, uz dozvolu vizantijskog cara, oživeli zapusteli manastir Hilandar 1198.
