Данас је Дан руских добровољаца: Синови Русије бранили српску браћу и гинули на Дрини

Тихи

Starosedelac
Poruka
163.840

Данас је Дан руских добровољаца: Синови Русије бранили српску браћу и гинули на Дрини​


66191bcf6804edd264061861-1024x577.png


Константин Михајлович Богословски, рођен на Памиру, живео у Москви, имао је само 20 година и два месеца када је 12. априла 1993. године погинуо надомак Вишеграда, на брду Заглавак, док је као добровољац, митраљезац, бранио град и српску заставу пред нападом тзв. Армије БиХ.
Богословски је најмлађи Рус добровољац који је страдао у борбама око Вишеграда које су биле кључне те године за одбрану града на Дрини.Костина мајка Људмила касније је причала да је њен син тог дана „дао свој живот и сачувао своју душу“. На месту на коме је погинуо, ратни другови подигли су Константину споменик, крст од граната. Био је јединац.

Истог дана, 12. априла 1993. године на Заглавку је погинуо и Владимир Васиљевич Сафонов, рођен 1957. године у Семипалатинску у Казахстану, активни капетан корвете. Живео је у Санкт Петербургу, погинуо је у 36 години, два месеца пошто је као руски добровољац стигао у РС у одбрану Срба.
И Димитриј Попов погинуо је тог 12. априла 1993. године на Заглавнку.
Тројица руске браће почивају данас на гробљу на брду Мегдан изнад Вишеграда, крај цркве Рођења Пресвете Богородице. Гробље је ратно, збијено, на њему заједно, под 89 споменика почивају шесторица Руса, добровољаца уз своје ратне другове, Србе из Вишеграда и околине. Гробље синова јединаца и ћерки јединица, заливано већ три деценија сузама мајки, браће и сестара, несрећних удовица.
Данашњи дан, 12. април у Вишеграду посвећен је руској браћи, онима који су далеко од своје куће, далеко од отаџбине оставили кости за слободу Републике Српске, који су, кад је било најтеже, бранили град.

66191bf91e0844a831088fb0.png

РТ Балкан
На гробљу на Мегдану, уз Константина, Владимира и Димитрија сахрањен је и Василиј Викторович Ганијевски из града Кримск у Краснодарској области. Живео је у Саратову, погинуо је 12. јануара 1993. године у селу Твирковићи од мине током борби за заузимање долине Ораховца код Вишеграда. Близу Василија почива и Андреј Николајевич Нименко, рођен 10. септембра 1971. у Санкт Петербургу. Био је митраљезац, погинуо је 3. децембра 1992. године на Орловој гори код Вишеграда.

Имао је само 21 годину када је смртно погођен.

Владимир Шапалов погинуо је на Меремишљу код Вишеграда. Посмртни остаци Генадија Петровича Котова, 1994. године пренети су и поново сахрањени у граду Волгодонску где живи његова удовица Јелена за децом. Генадиј Котов стигао је у РС децембра 1992. године као атаман у саставу Вишеградског козачког одреда. Био је начелник штаба и командир тог одреда, погинуо је 9. фебруара 1993. године у заседи близу Вишеграда.

На гробљу у месту Црнућа код Вишеграда сахрањен је Сергеј Јурјевич Баталин из Москве, лекар по струци. Као борац Козачког одреда рањен је у селу Твирковићи од експлозије противпешадијске мине. Преминуо је у јесен 1993. године у Вишеграду.

Пре седам година, 12. априла 2017. на брду Град изнад Вишграда откривен је и освећен крст висок 5,5 метара, споменик посвећен руским доборовољцима у Републици Српској. Шест година раније, 2011. у Вишеграду је откривена спомен-плоча са именима 37 Руса погинулих за време рата у Босни и Херцеговини.

Тачан број руских добровољаца у јединица Војске Републике Српске није до данас утврђен, претпосавља се да их је било и до 700, погинуло је, колико се зна, њих 49. В
ечина њих борила се на вишеградском и сарајевском ратишту у саставу Првог, Другог и Трећег руског добровољачког одреда. У Вишеграду постоји и Козачка улица.

Највеће борбе око Вишеграда избиле су 12. априла 1993. године када су српски борци са руским добровољцима одбили више напада бројчано надмоћније Армије БиХ.

Добровољац Борис Земцов описао је борбе за врх Заглавак на левој обали Дрине у књизи „Руси нису издали“.

Нападали су нас муслимани, међу њима и муџахедини из разних земаља Азије и Африке, инструктори из Турске. Таква чињеница вас наводи да много размишљате, много осећате и много разумете. Ми смо дошли да испунимо свој дуг, братски и словенски„, стоји у запису Земцова.

66191c2bf1780571c00aa3e2.png

РТ Балкан
Овај руски добровољац је приликом једне поратне посете Вишеграду, месту борби на брду Залгавак, са собом повео сина. Син Земцова је убрзо по повратку у Русију спаковао ствари и као добровољац отишао у Донбас где је срео – српске добровољце.

И док се у Вишеграду годинама уназад 12. април обележава као Дан руских добровољаца, са друге стране, из Сарајева стижу оптужбе да се радило о „плаћеницима“, „псима рата“.

Мој син је био чистог срца, срчан и још дете. У рат је пошао са још дванаест другова. Када смо се последњи пут видели, поздрављајући га на станици, његов отац је заплакао. Рекао је, ја моје дете више нећу видети„, – испричала је једно приликом у Вишеграду Људмила Богословскаја, мајка добровољца Косте Богословског.

И она, као и чланови породица осталих Руса који су погинули за слободу РС, често долазе на гробље на брду Мегдан, у Вишеград. За њих су Вишеград, Републике Српска друга домовина.

„Верујте браћо смрти нема, из душа се сплиће зора, и поново биће озарен непорочни сан детета. Почивај у миру, донски сине“ стоји исписано на споменику погинулог добровољца Генадија Котова.

Мало даље је споменик Божани Делић (1912 – 2005). За слободу Републике Српске животе су дали њени синови Новица, Нико, Јово, Радивоје и ћерка Анђа. Уз петоро деце мајка Божана остала је за време рата и без тројице унука, једног братића и тројице зетова.

Дала мајка и жалила њих дванаесторо укупно.


Извор: РТ Балкан


https://www.in4s.net/danas-je-dan-r...usije-branili-srpsku-bracu-i-ginuli-na-drini/

https://lat.sputnikportal.rs/202404...a-stradanje-trojice-rusa-foto-1171025401.html

„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа.

Владика Николај Велимировић О Русима
 

Данас је Дан руских добровољаца: Синови Русије бранили српску браћу и гинули на Дрини​


66191bcf6804edd264061861-1024x577.png


Константин Михајлович Богословски, рођен на Памиру, живео у Москви, имао је само 20 година и два месеца када је 12. априла 1993. године погинуо надомак Вишеграда, на брду Заглавак, док је као добровољац, митраљезац, бранио град и српску заставу пред нападом тзв. Армије БиХ.
Богословски је најмлађи Рус добровољац који је страдао у борбама око Вишеграда које су биле кључне те године за одбрану града на Дрини.Костина мајка Људмила касније је причала да је њен син тог дана „дао свој живот и сачувао своју душу“. На месту на коме је погинуо, ратни другови подигли су Константину споменик, крст од граната. Био је јединац.

Истог дана, 12. априла 1993. године на Заглавку је погинуо и Владимир Васиљевич Сафонов, рођен 1957. године у Семипалатинску у Казахстану, активни капетан корвете. Живео је у Санкт Петербургу, погинуо је у 36 години, два месеца пошто је као руски добровољац стигао у РС у одбрану Срба.
И Димитриј Попов погинуо је тог 12. априла 1993. године на Заглавнку.
Тројица руске браће почивају данас на гробљу на брду Мегдан изнад Вишеграда, крај цркве Рођења Пресвете Богородице. Гробље је ратно, збијено, на њему заједно, под 89 споменика почивају шесторица Руса, добровољаца уз своје ратне другове, Србе из Вишеграда и околине. Гробље синова јединаца и ћерки јединица, заливано већ три деценија сузама мајки, браће и сестара, несрећних удовица.
Данашњи дан, 12. април у Вишеграду посвећен је руској браћи, онима који су далеко од своје куће, далеко од отаџбине оставили кости за слободу Републике Српске, који су, кад је било најтеже, бранили град.

66191bf91e0844a831088fb0.png

РТ Балкан
На гробљу на Мегдану, уз Константина, Владимира и Димитрија сахрањен је и Василиј Викторович Ганијевски из града Кримск у Краснодарској области. Живео је у Саратову, погинуо је 12. јануара 1993. године у селу Твирковићи од мине током борби за заузимање долине Ораховца код Вишеграда. Близу Василија почива и Андреј Николајевич Нименко, рођен 10. септембра 1971. у Санкт Петербургу. Био је митраљезац, погинуо је 3. децембра 1992. године на Орловој гори код Вишеграда.

Имао је само 21 годину када је смртно погођен.

Владимир Шапалов погинуо је на Меремишљу код Вишеграда. Посмртни остаци Генадија Петровича Котова, 1994. године пренети су и поново сахрањени у граду Волгодонску где живи његова удовица Јелена за децом. Генадиј Котов стигао је у РС децембра 1992. године као атаман у саставу Вишеградског козачког одреда. Био је начелник штаба и командир тог одреда, погинуо је 9. фебруара 1993. године у заседи близу Вишеграда.

На гробљу у месту Црнућа код Вишеграда сахрањен је Сергеј Јурјевич Баталин из Москве, лекар по струци. Као борац Козачког одреда рањен је у селу Твирковићи од експлозије противпешадијске мине. Преминуо је у јесен 1993. године у Вишеграду.

Пре седам година, 12. априла 2017. на брду Град изнад Вишграда откривен је и освећен крст висок 5,5 метара, споменик посвећен руским доборовољцима у Републици Српској. Шест година раније, 2011. у Вишеграду је откривена спомен-плоча са именима 37 Руса погинулих за време рата у Босни и Херцеговини.

Тачан број руских добровољаца у јединица Војске Републике Српске није до данас утврђен, претпосавља се да их је било и до 700, погинуло је, колико се зна, њих 49. В
ечина њих борила се на вишеградском и сарајевском ратишту у саставу Првог, Другог и Трећег руског добровољачког одреда. У Вишеграду постоји и Козачка улица.

Највеће борбе око Вишеграда избиле су 12. априла 1993. године када су српски борци са руским добровољцима одбили више напада бројчано надмоћније Армије БиХ.

Добровољац Борис Земцов описао је борбе за врх Заглавак на левој обали Дрине у књизи „Руси нису издали“.

Нападали су нас муслимани, међу њима и муџахедини из разних земаља Азије и Африке, инструктори из Турске. Таква чињеница вас наводи да много размишљате, много осећате и много разумете. Ми смо дошли да испунимо свој дуг, братски и словенски„, стоји у запису Земцова.

66191c2bf1780571c00aa3e2.png

РТ Балкан
Овај руски добровољац је приликом једне поратне посете Вишеграду, месту борби на брду Залгавак, са собом повео сина. Син Земцова је убрзо по повратку у Русију спаковао ствари и као добровољац отишао у Донбас где је срео – српске добровољце.

И док се у Вишеграду годинама уназад 12. април обележава као Дан руских добровољаца, са друге стране, из Сарајева стижу оптужбе да се радило о „плаћеницима“, „псима рата“.

Мој син је био чистог срца, срчан и још дете. У рат је пошао са још дванаест другова. Када смо се последњи пут видели, поздрављајући га на станици, његов отац је заплакао. Рекао је, ја моје дете више нећу видети„, – испричала је једно приликом у Вишеграду Људмила Богословскаја, мајка добровољца Косте Богословског.

И она, као и чланови породица осталих Руса који су погинули за слободу РС, често долазе на гробље на брду Мегдан, у Вишеград. За њих су Вишеград, Републике Српска друга домовина.

„Верујте браћо смрти нема, из душа се сплиће зора, и поново биће озарен непорочни сан детета. Почивај у миру, донски сине“ стоји исписано на споменику погинулог добровољца Генадија Котова.

Мало даље је споменик Божани Делић (1912 – 2005). За слободу Републике Српске животе су дали њени синови Новица, Нико, Јово, Радивоје и ћерка Анђа. Уз петоро деце мајка Божана остала је за време рата и без тројице унука, једног братића и тројице зетова.

Дала мајка и жалила њих дванаесторо укупно.


Извор: РТ Балкан


https://www.in4s.net/danas-je-dan-r...usije-branili-srpsku-bracu-i-ginuli-na-drini/

https://lat.sputnikportal.rs/202404...a-stradanje-trojice-rusa-foto-1171025401.html

„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа.

Владика Николај Велимировић О Русима
Хвала им. ❤️ Само да рата не буде, али, ови људи нису ни морали да ратују, имали су љубав и дали свој живот на њу. Лудост, али хвала им.
 

Back
Top