Danaide i bure bez dna

Суштина естетског уживања јесте превазићи индивидуалну вољу и доћи у стање ткз. чистог субјекта сазнања. "Чисти" значи слободан од индивидуалног хтења. Та ситуација слободе од хтења јесте додир трансценденције и може се само интуитивно доживети.

Kralj Danaj, praotac grčkog plemena Danajaca, je imao pedeset kćerki i one su, po očevoj zapovesti, u prvoj bračnoj noći ubile svoje muževe. Sve kćerke, sem najmlađe Hipermnestre (koja iz ljubavi poštedi svog muža Linkeja) su poslušale svoga oca, a za taj svoj čin su bile kažnjene od bogova, da u podzemnom svetu Hada večno sipaju vodu u bure bez dna.

Мит можемо узети за симбол воље коју у естетској контемплацији превазилазимо. Данаиде које сипају воду у буре без дна јесу симбол људи који целог живота служе својој индивидуалној вољи. Они испуне једну жељу, или сипају једну кофу воде у буре без дна, али једино што после тога могу радити јесте да оду да поново захватају воду. Једна жеља смењује другу без краја и одмора. Нема ултимативног задовољења, коначне ситости, коначног оргазма, коначног задовољења било које жеље, нема тако нечег. Има само кофа и буре без дна, опет и опет.

Можемо замислити какво је олакшање напустити тај циклус захватања и сипања воде. Одморити се бар на тренутак. А тај тренутак је естеско уживање или естетска контемплација.

Постоји један врло добар пример за то који може да појасни проблем а кога је употребио и Шопенхауер.
Када посматрамо фотографије из наше прошлости то доба нам делује као изгубљени рај, а што је вероватно свако доживео. Међутим, оно што при томе имамо у свести јесте евоцирање слике али не и воље која је тада била корелат те слике и која је загорчавала тај тренутак у прошлости потпуно исто као што загорчава овај данас. Али ми у свести сада од тога имамо само слику, без воље и блаженство. Та ситуација показује наједноставнији пример естетске контемплације где имамо предах од служења вољи и оно осећање трансценденције изван свих описа.
Таквим тренуцима морамо тежити и развијати их кроз филозофију, уметност, медитацију, контемплацију. То је рад који у перспективи носи могућност буђења, дефинитивног спасења из Хада.

 

[Zhuangzi]

Ti si genije.

 

[oziman]

Естетска контемплација представља додир трансцендентог. Апстраховање облика наше моћи сазанања који нас држе фиксираним за сенке на зиду пећине. А то важи и за сваку контемплацију усмерану ка непосредним чињеницама свести.

Али ко год је успео тако да се отргне од сенки и наслути трансцендентно приметио је да то може трајати само неколико тренутака. Као да постоји механизам у духовном склопу који једноставно спречава таква искуства да трају.

То је приметио и Бергсон говорећи о интуицији. Пренећу тај цитат:

Intuicija je tu, ali nejasna i isprekidana. To je jedna lampa skoro ugašena koja se oživljuje samo s vremena na vreme, jedva za nekoliko trenutaka. Ali, ona se oživljuje, uglavnom, tamo gde neki životni interes stupa u igru. Na našu ličnost, na našu slobodu, na mesto koje zauzimamo u celokupnoj prirodi, na naše poreklo, može biti takođe i na našu sudbinu, ona baca svetlost treperavu i slabu, ali koja ne prodire manje mrak noći u kojoj nas ostavlja inteligencija.

Ovih prolaznih intuicija, koje osvetljavaju svoj predmet samo s vremena na vreme, filozofija se mora dočepati da ih održava, proširuje i dovodi u saglasnost. Ukoliko bude više napredovala u ovom radu utoliko će više opaziti da je intuicija sam duh i, u izvesnom smislu, sam život: inteligencija se iz njega izdvaja jednim procesom koji podražava proces kojim je postala materija. Tako se pojavljuje jedinstvo duhovnog života. Ono se saznaje samo kad se stavimo u intuiciju i od nje idemo ka inteligenciji, jer od inteligencije nikad se ne može preći ka intuiciji.

Бергсон из Стваралачке еволуције

Као што каже Бергсон, морамо се дочепати тих пролазних интуиција , одржавати их и проширивати, јер то је наш једини прозор у суштину ствари по себи. У оно што смо ми изван ове мочварне каљуге.