Дан када су нам Американци убили 12 српских беба!

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Tužno sećanje iz godine u godinu podseća nas na stravične zločine Amerike. Te žalosne 1992. godnie dogodilo se ono o čemu niko nije mogao ni da sanja. Bebama, novorođenim bićima, uskraćen je kiseonik, zbog čega je njih 12 izgubilo život

U bolnici u Banjaluci, 22. maja 1992. godine, umrla je prva beba zbog nestašice kiseonika, jer SAD i ostale zapadne zemlje, tokom borbi u građanskom ratu u BiH, nisu dozvolile dopremanje humanitarne pomoći vazdušnim putem, zapadnom delu Republike Srpske.

Do 19. juna 1992. godine, u Banjaluci je umrlo 12 beba, koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice.

Na odeljenju za intenzivnu negu, u banjalučkom porodilištu, umrlo je 12 novorođenčadi, usled nedostatka kiseonika, potrebnog za adekvatan tretman.

Nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije, koju su vršile hrvatske i muslimanske vojne snage, u rejonu Semberije.

Upućeni su mnogi apeli za pomoć, putem radija, televizije, “Glasa Srpskog” i ostalih medija, ali, iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacija bili dobro upoznati o ovom problemu, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje, koju na kraju nije dobio.

Nedugo zatim, uprkos velikom trudu raznih lekara, novorođene bebe su izadhnule, a žal u državi je postao nikad veći. Dvanaest života je bilo izgubljeno, a 12 porodica u crno zavijeno.

Međutim čak i kada je bilo najteže, našao se i taj heroj, ta beba, koja je uspele da preživi pakao 1992. godine i da nadu u bolje sutra.

To je bila je Slađana Kobas, rođena 18. juna 1992. godine, jedina je preživela beba, u periodu od 22. maja do 19. juna 1992. godine.

Zbog nedostatka kiseonika njoj je ozbiljno bilo narušeno zdravlje, pa je imala trajno oštećenje vida, mozga i pluća, a kasnije se bezuspešno borila sa rakom kostiju.

Slađana je preminula 9. februara 2006. godine, u 13. godini života.

Ove smrti, kao i sve veća nestašica osnovnih životnih potrepština, bile su razlog za veliku vojnu operaciju “Koridor”, gde su se snage Vojske Republike Srpske sukobile sa hrvatskim i muslimanskim vojnim snagama.

Sukobi su trajali od 14. do 26. juna 1992. godine i završili se probojem blokade.

Kasnije u narodu, ova istorijska vojna pobeda je nazvana “Koridor života”, jer je omogućila nove živote, kako je i sam general Vojske Republike Srpske, Momir Talić, rekao: “Neću da djeca više umiru”.

Kancelarija za Kosovo i MetohijuBebe
Ovaj zločin, i nakon 28 godina prošao je nekažnjeno, a ožalošćene majke, evo i dan danas ne mogu da prevaziđu bol, jer ipak njihova deca nisu ni dobila šansu za nekim "boljim" životom.

- Iako je prošlo 28 godina, bol za našom djecom nije manja, a tuga zbog činjenice, da takav zločin bez presedana nije kažnjen, sve je veća- rekla je Tubićeva, majka jedne od beba.

Ona je naglasila, da je jedina uteha to, što se ovaj datum obeležava i što se kroz knjige i filmove prenosi i čuva istina o ovom nečuveno strašnom porazu civilizacije, koja je dozvolila da dan za danom umiru tek rođena deca.

Knjiga "Šta su skrivile", otkriva pravu istinu mučno stradalih beba!
Operacija Koridor i borba koja se vodila i u i izvan Banjaluke, na svim frontovima, da se pomogne ovoj deci opisana je knjizi "Šta su skrivile?", autora Nikole Borkovića, profesora istorije i saradnika Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica. Naslov studije aludira na pesmu koja se u Borkovićevoj rodnoj Banjaluci spevana o ovom događaju, dok posebno mesto u knjizi zauzimaju ispovesti majki, čije smo fragmente izdvojili u ovom tekstu. Što se samog istraživanja tiče, Borković kaže da je katkad bila i borba protiv uvreženih, a nedokazanih mišljenja.

- Na samom početku istraživanja susreo sam se sa čitavim nizom kontroverzi, poput te da je sama tragedija plod srpske propagande. Ne čudi, jer je za Haški tribunal to bila samo dobro poznata glasina, ne događaj koji se zaista desio. Pričalo se da je reč o uobičajenoj smrtnosti beba koja je iskorišćena i usmerena protiv drugih naroda, ili da su bebe svesno žrtvovane, kako bi se izvela Operacija Koridor - rekao je Borković tokom beogradske promocije svoje knjige.

Kao argument za poslednju tezu govorilo se da je humanitarna organizacija Caritas obezbedila dovoljnu količinu kiseonika, ali je taj kiseonik oduzela policija. Baš zbog ove teze banajlučke bebe nisu ušle u spisak žrtava koju je sačinio informaciono-dokumentacioni centar u Sarajevu.

- Obeshrabrujuća je za mene bila teza koja se i danas često pominje u medijima - da su bebe stradale zbog odluke Saveta bezbednosti o zabrani leta iznad BiH. Na njoj se bazirao često potezani argument - da je sama tragedija ništa više od obične srpske propagande. Postavljano je sasvim prosto pitanje: kako je ratno vazduhoplovstvo moglo da deluje u borbi, a za avione sa potrebnim kiseonikom let je bio zabranjen? Ovo je sa sobom povlačilo i pitanje časti i odgovornosti pilota Vojske Republike Srpske da nisu ništa preuzeli po tom pitanju, pa ni ličnom inicijativom – kaže Borković, ističući da je tako i samim pilotima naneta nepravda, jer o tome šta su činili dugo nisu smeli da govore zbog same Srbije i zabrana koje su joj nametnute.

Borković u studiji podseća da ova teza ne može da stoji, jer je odluka o zabrani letenja donesena tek u oktobru 1992. godine, tj. skoro 4 meseca nakon tragedije. Razlog zabrane leta je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 5757 od 30. maja 1992. godine, kada su uvedene sankcije SRJ.

Tražiti odgovornost za smrt beba u zabrani letenja znači zanemariti brojne činjenice, istakao je on.

- Komitetu za sankcije upućen je zahtev da odobri humanitarni let aviona za Banjaluku 12. juna 1992. godine. Procedura za tako nešto inače je trajala tri do sedam dana. Komitet je dozvolu dao tek nakon 12 dana, kao da se nije radilo o životu i smrti. No nakon toga, istu dozvolu je trebalo da daju vlade u Zagrebu i Sarajevu. Iako im je zahtev za odobrenje ovog leta uredno poslan, pozitivan odgovor nikada nije stigao. Inače, od 12 umrlih beba, nisu sve bile srpske nacionalnosti – naglasio je Borković.

Kako ovaj brutalan zločin nikada ne bi pao u zaborav majke 12 beba su i dalje u kontaktu, a svakim danom njihova želja za pronalaženjem krivca samo raste i jača. Iako je jedna od njih skoro preminula, ostale ne daju sebi oduška već se svakodnevno bore za pravdu.

Njihova borba neće prestati dok je života, a ovaj nemili događaj će nastaviti da se obeležava i pamti, jer strahote i zločini počinjeni nad našim narodom niti mogu, niti smeju biti zaboravljeni.
https://informer.rs/vesti/drustvo/705990/zbog-ratnih-zlocina-amerike-bebe-nisu-dobile-sansu-zivot

Никада не треба да се заборави ко нам је непријатељ !
 

rechner27

Domaćin
Poruka
3.708
RUSKI VOJNICI MASOVNO SILOVALI SRPKINJE 1944. GODINE

Ruska Crvena armija je 1944. godine smatrala da je došao čas da se Beograd i Srbija oslobode. Rusi su se probili iz pravca Bugarske i Rumunije. Međutim, postoji mračna strana cijele priče oslobađanja Beograda.

Radi se o ponašanju ruskih vojnika.Čim su Nijemci nestali iz Srbije, krenula su zvjerska masovna silovanja Srpkinja od strane Rusa. Tito se zbog ovoga žalio Staljinu, na šta mu je ovaj navodno odgovorio:
“To su mladi momci. Neka se zabave, zaslužili su.”
U slučaju Kragujevca, recimo, prvo su pobili sve zarobljene pripadnike Vermahta, mahom maloljetne, da bi potom prešli na pljačku i napastvovanja.
Po selima nije bilo ništa drugačije. Ispovijesti svjedoka tog perioda govore o ubijanju ljudi zbog satova koje su nosili na rukama, pod parolom “ja sam tebe oslobodio, moraš da mi daš sat”, a postoji i slučaj žene kojoj su ubili svekrvu jer nije htjela da oslobodi krevet za silovanje.
Stariji Beograđani dobro pamte, a oni koji su se time bavili naslušali su se svega i svačega. Od upadanja pijanih vojnika Crvene armije u stanove, otimanja oko toga ko će silovati kćerku a ko majku, do sakrivanja djevojaka po podrumima i šupama, i kanalizaciji.
Ovo, nažalost, nije bio slučaj samo kod nas, a postoje oni koji su još gore prošli. Ruski vojnici su se isto ponašali na svim “oslobođenim” teritorijama. Poljakinje, Njemice, Litvanke, Letonke, Estonke… sve su one doživjele sudbinu naših žena i devojaka.
Postoje gradovi u Istočnoj Pruskoj u kojoj je silovana svaka žena starosti od 10 do 89 godina. Često su napastvovane i pred njihovim muževima i drugim članovima porodica, ne bi li ih još više ponizili.

1219 silovanja
359 pokušaja silovanja
111 silovanja sa ubistvom
248 silovanja i pokušaja ubistva
1204 pljačke sa fizičkom povredom ili ubistvom

Ukupan broj je na kraju porastao na preko 5000 silovanih žena u Srbiji. Na teritoriji Beograda silovano je: 2000 žena i djevojaka.

Ruski vojnici su se isto ponašali na svim “oslobođenim” teritorijama: Poljska, Njemačka, Litvanija, Estonija itd.
Pojski umjetnik Ježi Šumčik je izazvao skandal u Gdanjsku kada je postavio skulpturu ruskog vojnika koji siluje trudnu Poljakinju.
To ce oprostimo, kao i raciju u Novom Sadu od strane Madjara. Ali zato, deder da iskopamo nesto za amerikance jos... Jel se racuna ono ono dvoje sto je 2001 stradalo u napadu Al Kaide? Ne sme se to zaboraviti! Prasta se samo bratskom narodu Rusije i Madjarske.
 
Poruka
6.866
Najveci neprijatelj srbinu su drugi srbi... a posle ova ostala bagra. zato cemo stati svi pod krusku :kafa:
Уђе у тему где су Амери због неког свог коридора убили 12 беба и кае, сви смо ми говна и највећи непријатељи смо сами себи

******
Poruka je automatski spojena:

To ce oprostimo, kao i raciju u Novom Sadu od strane Madjara. Ali zato, deder da iskopamo nesto za amerikance jos... Jel se racuna ono ono dvoje sto je 2001 stradalo u napadu Al Kaide? Ne sme se to zaboraviti! Prasta se samo bratskom narodu Rusije i Madjarske.
лол уђемо у тему о америма и одмах дефлект, "РУСКИ" војници силовали пет милиона, итд.
 

Malesija

Zainteresovan član
Poruka
499
Tužno sećanje iz godine u godinu podseća nas na stravične zločine Amerike. Te žalosne 1992. godnie dogodilo se ono o čemu niko nije mogao ni da sanja. Bebama, novorođenim bićima, uskraćen je kiseonik, zbog čega je njih 12 izgubilo život

U bolnici u Banjaluci, 22. maja 1992. godine, umrla je prva beba zbog nestašice kiseonika, jer SAD i ostale zapadne zemlje, tokom borbi u građanskom ratu u BiH, nisu dozvolile dopremanje humanitarne pomoći vazdušnim putem, zapadnom delu Republike Srpske.

Do 19. juna 1992. godine, u Banjaluci je umrlo 12 beba, koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice.

Na odeljenju za intenzivnu negu, u banjalučkom porodilištu, umrlo je 12 novorođenčadi, usled nedostatka kiseonika, potrebnog za adekvatan tretman.

Nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije, koju su vršile hrvatske i muslimanske vojne snage, u rejonu Semberije.

Upućeni su mnogi apeli za pomoć, putem radija, televizije, “Glasa Srpskog” i ostalih medija, ali, iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacija bili dobro upoznati o ovom problemu, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje, koju na kraju nije dobio.

Nedugo zatim, uprkos velikom trudu raznih lekara, novorođene bebe su izadhnule, a žal u državi je postao nikad veći. Dvanaest života je bilo izgubljeno, a 12 porodica u crno zavijeno.

Međutim čak i kada je bilo najteže, našao se i taj heroj, ta beba, koja je uspele da preživi pakao 1992. godine i da nadu u bolje sutra.

To je bila je Slađana Kobas, rođena 18. juna 1992. godine, jedina je preživela beba, u periodu od 22. maja do 19. juna 1992. godine.

Zbog nedostatka kiseonika njoj je ozbiljno bilo narušeno zdravlje, pa je imala trajno oštećenje vida, mozga i pluća, a kasnije se bezuspešno borila sa rakom kostiju.

Slađana je preminula 9. februara 2006. godine, u 13. godini života.

Ove smrti, kao i sve veća nestašica osnovnih životnih potrepština, bile su razlog za veliku vojnu operaciju “Koridor”, gde su se snage Vojske Republike Srpske sukobile sa hrvatskim i muslimanskim vojnim snagama.

Sukobi su trajali od 14. do 26. juna 1992. godine i završili se probojem blokade.

Kasnije u narodu, ova istorijska vojna pobeda je nazvana “Koridor života”, jer je omogućila nove živote, kako je i sam general Vojske Republike Srpske, Momir Talić, rekao: “Neću da djeca više umiru”.

Kancelarija za Kosovo i MetohijuBebe
Ovaj zločin, i nakon 28 godina prošao je nekažnjeno, a ožalošćene majke, evo i dan danas ne mogu da prevaziđu bol, jer ipak njihova deca nisu ni dobila šansu za nekim "boljim" životom.

- Iako je prošlo 28 godina, bol za našom djecom nije manja, a tuga zbog činjenice, da takav zločin bez presedana nije kažnjen, sve je veća- rekla je Tubićeva, majka jedne od beba.

Ona je naglasila, da je jedina uteha to, što se ovaj datum obeležava i što se kroz knjige i filmove prenosi i čuva istina o ovom nečuveno strašnom porazu civilizacije, koja je dozvolila da dan za danom umiru tek rođena deca.

Knjiga "Šta su skrivile", otkriva pravu istinu mučno stradalih beba!
Operacija Koridor i borba koja se vodila i u i izvan Banjaluke, na svim frontovima, da se pomogne ovoj deci opisana je knjizi "Šta su skrivile?", autora Nikole Borkovića, profesora istorije i saradnika Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica. Naslov studije aludira na pesmu koja se u Borkovićevoj rodnoj Banjaluci spevana o ovom događaju, dok posebno mesto u knjizi zauzimaju ispovesti majki, čije smo fragmente izdvojili u ovom tekstu. Što se samog istraživanja tiče, Borković kaže da je katkad bila i borba protiv uvreženih, a nedokazanih mišljenja.

- Na samom početku istraživanja susreo sam se sa čitavim nizom kontroverzi, poput te da je sama tragedija plod srpske propagande. Ne čudi, jer je za Haški tribunal to bila samo dobro poznata glasina, ne događaj koji se zaista desio. Pričalo se da je reč o uobičajenoj smrtnosti beba koja je iskorišćena i usmerena protiv drugih naroda, ili da su bebe svesno žrtvovane, kako bi se izvela Operacija Koridor - rekao je Borković tokom beogradske promocije svoje knjige.

Kao argument za poslednju tezu govorilo se da je humanitarna organizacija Caritas obezbedila dovoljnu količinu kiseonika, ali je taj kiseonik oduzela policija. Baš zbog ove teze banajlučke bebe nisu ušle u spisak žrtava koju je sačinio informaciono-dokumentacioni centar u Sarajevu.

- Obeshrabrujuća je za mene bila teza koja se i danas često pominje u medijima - da su bebe stradale zbog odluke Saveta bezbednosti o zabrani leta iznad BiH. Na njoj se bazirao često potezani argument - da je sama tragedija ništa više od obične srpske propagande. Postavljano je sasvim prosto pitanje: kako je ratno vazduhoplovstvo moglo da deluje u borbi, a za avione sa potrebnim kiseonikom let je bio zabranjen? Ovo je sa sobom povlačilo i pitanje časti i odgovornosti pilota Vojske Republike Srpske da nisu ništa preuzeli po tom pitanju, pa ni ličnom inicijativom – kaže Borković, ističući da je tako i samim pilotima naneta nepravda, jer o tome šta su činili dugo nisu smeli da govore zbog same Srbije i zabrana koje su joj nametnute.

Borković u studiji podseća da ova teza ne može da stoji, jer je odluka o zabrani letenja donesena tek u oktobru 1992. godine, tj. skoro 4 meseca nakon tragedije. Razlog zabrane leta je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 5757 od 30. maja 1992. godine, kada su uvedene sankcije SRJ.

Tražiti odgovornost za smrt beba u zabrani letenja znači zanemariti brojne činjenice, istakao je on.

- Komitetu za sankcije upućen je zahtev da odobri humanitarni let aviona za Banjaluku 12. juna 1992. godine. Procedura za tako nešto inače je trajala tri do sedam dana. Komitet je dozvolu dao tek nakon 12 dana, kao da se nije radilo o životu i smrti. No nakon toga, istu dozvolu je trebalo da daju vlade u Zagrebu i Sarajevu. Iako im je zahtev za odobrenje ovog leta uredno poslan, pozitivan odgovor nikada nije stigao. Inače, od 12 umrlih beba, nisu sve bile srpske nacionalnosti – naglasio je Borković.

Kako ovaj brutalan zločin nikada ne bi pao u zaborav majke 12 beba su i dalje u kontaktu, a svakim danom njihova želja za pronalaženjem krivca samo raste i jača. Iako je jedna od njih skoro preminula, ostale ne daju sebi oduška već se svakodnevno bore za pravdu.

Njihova borba neće prestati dok je života, a ovaj nemili događaj će nastaviti da se obeležava i pamti, jer strahote i zločini počinjeni nad našim narodom niti mogu, niti smeju biti zaboravljeni.
https://informer.rs/vesti/drustvo/705990/zbog-ratnih-zlocina-amerike-bebe-nisu-dobile-sansu-zivot

Никада не треба да се заборави ко нам је непријатељ !
Bez želje da provociram i uz iskreno žaljenje zbog smrti tih beba, postavio bih samo par pitanja:

1. Jesu li, cijelo vrijeme, do kopnenog spajanja snaga Krajiškog i Istočnobosanskog Korpusa VRS, 26. juna 1992., iznad "koridora", letjeli helikopteri VRS, RSK i SRJ?
1a. Jesu li tim helikopterima dopremani teški ranjenici na VMA?

2. Da li je makar jedan od tih helikoptera oštećen, ili oboren od strane Amerikanaca?

3. Da li je bolnica u Kninu, kao i druge bolnice u RSK, snabdjevana kiseonikom preko UNPROFOR-a?
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Baš u to vrijeme srpska avijacija je polijetajući iz Beograda napadala Bosansku Posavinu i Slavoniju, posebno Slavonski Brod i kojem je poginulo preko 40 djece. Da nisu mogli dovesti kisik u BL jer su navodno trebali nekakve dozvole od UN-a za polijetanje, su priče za malu djecu.



само ти дете ради свој посао
 

Metronomy

Buduća legenda
Poruka
32.741
Istina je, najveci neprijatelji Srba i Srbije su pokondireni srpski seljaci i gradske seljacine nabedjene da su gospoda.
A ubijanje tih beba je njihova zasluga gde su amrikanci samo izvrsioci ubistva.....Da li se slucajno pojavila ta grupica srpcica u Banjaluci ili je napravila pakt da napadne trenutnu vlast RS?
Ili su se slucajno pojavili neki Draskovici i Kostunice da napadnu Milosevica kada je kosovo vratio pod ustav Srbije?
Pa nisu, sve su to jadnici koji pozivaju strance da ih postave na vlast da budu kadije svojim sultanima....naravno, za srpske pare....
 
Poslednja izmena:

Fring

Aktivan član
Poruka
1.575
Baš u to vrijeme srpska avijacija je polijetajući iz Beograda napadala Bosansku Posavinu i Slavoniju, posebno Slavonski Brod i kojem je poginulo preko 40 djece. Da nisu mogli dovesti kisik u BL jer su navodno trebali nekakve dozvole od UN-a za polijetanje, su priče za malu djecu.

Zapad je odmah 1992 proglasio rezolucijom u savjetu bezbjednosti UN zabranu leta nad BIH i dao mandat NATO paktu da provodi zabranu,ocigledno je namjera bila da se onemoguci srpska avijacija da leti
Avioni NATO su konstantno patrolirali nad BIH ,nad gradovima u RS su NATO avioni znali tokom rata cesto probijati vazdusni zid sto izaziva stravicni eksploziju i nadljetati u brisucem letu tik iznad krovova zgrada ocigledno da je namjera bila da se zastrasi stanovnistvo

Nazalost sve te antisrpske rezolucije u savjetu bezbjednosti UN od sankcija do zabrane leta nad BIH je podrzala i Rusija i nije ulozila veto
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Убиство 12 беба Бања луке 1992 године од стране Американаца и почетак пробоја коридира 92 , када се војска Републике Српске борила и са Хрватима ,ХВ и ХВО, и са муслиманима ,АРБиХ, ту битку добила тако што је успостављен коридор живота .
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Име мајке Пол Рођење Смрт Име бебе

Душанка Ђукелић мушко 22. 5. 1992. 22. 5.1992. Ненад
Живка Кнежевић мушко 22. 5. 1992. 23. 5.1992. Никола
Фата Дедић мушко 23. 5. 1992. 27. 5.1992. -
Жељка Тубић мушко 19. 5. 1992. 28. 5.1992. Бојан
Зилха Мурица-Делић женско 1. 6. 1992. 1. 6.1992. -
Нађа Пушкар женско 29. 5. 1992. 1. 6.1992. Раиса
Сафета Медић женско 26. 5. 1992. 2. 6.1992. Емина
Драгослава Марић мушко 3. 6. 1992. 5. 6.1992. Данијел
Драгица Комљеновић женско 24. 5. 1992. 7. 6.1992. Душана
Милена Сандић женско 15. 6. 1992. 16. 6.1992. Радијана
Маида Ђуран мушко 17. 6. 1992. 17. 6.1992. Маид
Грозда Рауш мушко 28. 5. 1992. 19. 6.1992. Владимир
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Не могу ни да замислим како је било родитељима , мајкама да гледају како им бебе пате, боре се за живот и умиру .То је била веома болна смрт за ових 12 малих душа а ми веома брзо заборављамо ко их је убио и непријатеље своје заборављамо .
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
(Foto) Služen parastos banjalučkim bebama! Cveće položeno na Spomen-obeležje "Život"
Kod spomenika 12 beba na Novom groblju u Banjaluci danas je služen parastos i položeni su venci povodom 30 godina od njihove smrti u Univerzitetskom kliničkom centru usled nedostatka kiseonika koji nije mogao da bude dopremljen zbog ratnih dejstava

Parastos su služili sveštenici banjalučke Eparhije. Cveće su položili predsednik Vlade Radovan Višković, delegacija Narodne skupštine, roditelji 12 beba, savetnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Milan Torbica, predstavnici Republičke i banjalučke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, delegacija Trećeg pešadijskog puka i zamenik Ombudsmena za decu Srpske Gordana Rajić.

Nakon parastosa predviđeno je polaganje cveća na Spomen-obeležje "Život", pored zgrade "Pošta Srpske" gde su prisustvovali i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i srpski član Predsedništva Milorad Dodik. Obeležavanje organizuje Republička organizacija porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila.

Prva beba umrla je 22. maja 1992. godine nakon čega je usledila agonija i smrt ostalih beba. Do 19. juna iste godine u Banjaluci je umrlo 12 beba koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice.

Agonija je prekinuta probojem koridora i spajanjem banjalučke regije sa ostalim delovima Republike Srpske i Srbije. Trinaesta beba Slađana Kobaš izgubila je bitku za život sa 14 godina, a 14. bebi Marku Medakoviću nedostatak kiseonika ostavio je posledice za celi život.
 

linch

Ističe se
Poruka
2.376
Služen parastos banjalučkim bebama! Cveće položeno na Spomen-obeležje "Život"
Kada će da bude parastos za sve bebe poginule u ratovima raspada SFRJ? Kada će da se položi cveće za sve te bebe?
Kad već nije volje, da se poštuje sve žrtve rata, poštujte bar svu decu, koja je nevina stradala u tim besmislenim ratovima.
Sram te bilo Slavenska, ako si stvarno žena, ti nisi ni ž od žene.
 

Slavenska

Ističe se
Poruka
2.665
Kada će da bude parastos za sve bebe poginule u ratovima raspada SFRJ? Kada će da se položi cveće za sve te bebe?
Kad već nije volje, da se poštuje sve žrtve rata, poštujte bar svu decu, koja je nevina stradala u tim besmislenim ratovima.
Sram te bilo Slavenska, ako si stvarno žena, ti nisi ni ž od žene.

тебе треба да вуде срамота због овог коментара .Ако ниси прочитала имена ових 12 анђела, да ти кажем да је међу њима је било и муслиманске деце, хрватске деце и српске деце .

тебе треба да буде срамота
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.