Dan kada je poleteo prvi putnički avion od Beograda do Podgorice

[dlugomir]

Dobro, jeste to bila tada Kraljevina Jugoslavija, ali pošto se sve dešavalo u Beogradu i piloti su bili nastanjeni na teritoriji Srbije možemo reći da je ovo srpski događaj.

Dan kada je poleteo prvi putnički avion od Beograda do Podgorice​

“Još pre sedam časova na Bežanijskom aerodromu sve je bilo spremno za polazak. G. Striževski pregledao je avion, isprobao motor i čeka. Ubrzo je došao i g. Sondermajer, odmah za njim i prota g. Dušan Marković, koji će začas izvršiti kratko osvećenje aviona.

Tačno u sedam časova g. Sondermajer je oglasio polazak. Mesta zauzimaju saradnici beogradskih listova. Za volanom je g. Striževski, a do njega g. Sondermajer. Među putnicima je i simpatični Pavle Ćuk, mehaničar, koji će posle svakog spuštanja da pregleda da li je motor u ispravnom stanju“.

Ovo što ste sada pročitali, istovetno su čitali naši preci u štampi o prvom putničkom letu u Kraljevini Jugoslaviji koji je 5. maja 1930. godine obavljen rutom Beograd – Sarajevo – Podgorica. Bila je to zaista važna vest. Novinari su se trudili da što dinamičnije prenesu doživljaje sa leta. A te reportaže danas su pravo blago za popunu mozaika kolektivnog sećanja na vreme razvoja putovanja, avijacije i povezivanja gradova na Balkanu…​

Zamislite sada ovu scenu. Sondermajer daje znak, a tri vojnika hvataju za elisu i svom snagom pokušavaju da je zavrte. Zvuk motora u nekom svom čudnovatom taktu počinje da zaglušuje žamor nestrpljivih putnika. Na aerodromu “Dojno polje” podno Bežanijske kose lagano aeroplan hvata zalet, odvaja se od piste, i mora da napravi nekoliko krugova kako bi dosegao dovoljnu visinu da za siguran let.

“To je bio pozdrav prestonici. Odmah zatim hvaćamo se sremske ravnice i kratko vreme letimo duž Save. Avion se jednako penje. Posle nepunih dvadeset minuta okreće se g. Sondermajer i upozoruje nas na brda koja ćemo začas preleteti“, navodi se u jednom od tekstova i dodaje: “To je Cer, kaže g. Sondormajer, i u kratkim potezima prepričava nam svoje uspomene iz rata“.

Sondermajer ovo, Sondermajer ono, pa ko je taj Sondermajer, verovatno se sada pitaju oni koji nešto slabije poznaju zbivanja u tim vremenima.

Ime mu je bilo Tadija, rođen je 1892. i poživeo do 1967. godine. Bio je srpski i jugoslovenski avijatičar, avanturista, prvi školovani vazduhoplovni inženjer u Srba, poliglota, društveno veoma aktivan. Tokom Balkanskih ratova i na početku Prvog svetskog rata bio je konjički oficir, da bi na Solunskom frontu postao vojni pilot. Zbog teške bolesti lečen je u Francuskoj, gde se posle oporavka kao srpski vojni pilot dobrovoljno priključio francuskom vazduhoplovstvu na Zapadnom frontu. Bio je samostalni vođa lovačke patrole u elitnoj eskadrili “Roda” specijalizovanoj za dejstva protiv eskadrile nemačkog asa Manfreda fon Rihthofena mnogo poznatijeg kao Crveni Baron. Preživeo je obaranje 21. maja 1918. godine, ali je zadobio teške opekotine. Kako bio kamuflirao ožiljke istetovirao je rodu na grudima.
Sada kada znamo ko je vodio računa o novinarima na ovom letu oslušnimo ponovo zvuk motora. Elisa se vrtela…

“U visini smo od hiljadu i šest stotina metara. Od Beograda smo daleko preko stotinu kilometara. Još nekoliko časaka pa će da se ukaže plahovita Drina koja nama iz visine izgleda kao kakav potočić. Za junake vazduha nema više prepona ni granica. Do malopre u nepreglednoj sremskoj ravnici, sada se već hvatamo gorostasnih bosanskih planina, grdosija i provalija…“, pokušao je da nadahnuto svoje impresije prenese čitaocima jedan od novinara.​

Eeeej, 110 kilometara na sat! Kakvo uzbuđenje! Možemo sada da se smejemo, ali za to vreme to je bila izuzetna brzina. Nadleteli su aerodromom Rajlovac i posle nekoliko krugova spustili se. Bilo je tačno 8.33 sati.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Detaljnije o celom letu, a i Sondermajeru i ostalim akterima imate na ovom linku:
https://kaldrma.rs/dan-kada-je-poleteo-prvi-putnicki-avion-od-beograda-do-podgorice/

 

[Tvin Konza]

Da iznenadilo me je da u jednom prikazu udesa iz 1973, naracija kaže: "A onda je pilot isključio autopilota..."

Ja kažem: "Vau, autopilot postoji 50 godina?"

 

[dlugomir]

A sad kao što je red i nešto slika sa tog događaja:

 

[Пилипенда]

Dobro, jeste to bila tada Kraljevina Jugoslavija, ali pošto se sve dešavalo u Beogradu i piloti su bili nastanjeni na teritoriji Srbije možemo reći da je ovo srpski događaj.

И да се све догађало у Подгорици, и да су пилоти били настањени у Црној Гори, опет би то био српски догађај.

Detaljnije o celom letu, a i Sondermajeru i ostalim akterima imate na ovom linku:
https://kaldrma.rs/dan-kada-je-poleteo-prvi-putnicki-avion-od-beograda-do-podgorice/

Сондермајер је, иначе, учесник чувеног двобоја са Црњанским. Црњански је први пуцао и промашио, а онда је Сондермајер опалио у вис чиме је двобој био завршен „неријешено”. Црњанског је то јако изнервирало и повриједило му сујету, гунђао је да Тадија није на њега хтио потрошити ни метак...

 

[dlugomir]

Da iznenadilo me je da u jednom prikazu udesa iz 1973, naracija kaže: "A onda je pilot isključio autopilota..."

Ja kažem: "Vau, autopilot postoji 50 godina?"

Ustvari postoji mnogo duže.

 

[Platin]

Полетели - са земљаног пољанчета.

Писта је добила бетон тамо негде 1941, 42.... од стране Немаца. Аеродром је имао такав значај.

Са Сурчинског аеродрома се лети од 1962.

 

[Обилић]

...
Ja kažem: "Vau, autopilot postoji 50 godina?"

Сад си ме подсетила на једну крампачу из комшилука
која кад је видела слику мога деде у оделу и кравати, са чуђењем се запитала:

"Зар су тад постојале машне ?"

Јок, од кад си ти дошла у Београд знамо да везујемо пертле, пре тога тек понеко ...