Dalimilоva hronika falsifikat nemačkih jezuita iz XVII veka?

[Q. in perpetuum hibernum]

Otvaram temu zato što priroda ovog istorijskog izvoda nije nikada bila razjašnjena, pa da o njoj prodiskutujemo.

1) Dalimilova hronika, govoreći o poreklu slovenskih naroda, počinje od Srba, navodeći poznatu rečenicu ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska, ostavljajući čitaocu utisak kao da bi Srbi mogli biti praroditelji čitavog Slovenstva. Međutim, dotična konstrukcija se ne javlja nikada pre prve polovine XIV veka, ni u jednoj češkoj ili uopšte zapadno slovenskoj, ili čak slovenskoj, hronici. Niti se posle tzv. pseudo-Dalimila javlja ikada više. To je potpuno izolovani slučaj dotičnog, jasno odstupajući od celokupne preostale hroničarske tradicije
2) Dalimilovu hroniku pre XVII veka, kada je bio i izmišljen tzv. autor Dalimil (delo je samo bilo propisano njemu) niko nije ni pomenuo ovaj spis. On se tek tada misteriozno pojavljuje, sa izmišlenim autorom
3) ukoliko, zahvaljujući istraživanjima dvojice Lesandra Srbljanina Velikih (Mitića i Šargića) i na osnovu brojnih dokaza koje je okačio forumaš @Kole11 ovde, možemo li zaključiti da je i Dalimilova hronika proizvod iste one kuhinje falsifikata, koja je napravila 3 dela pripisan caru Konstantinu VII Porfirogenitu, stvorila Jordanesovu Getiku, napravila Vulfilinu Srebrnu Bibliju, Teodosijevo Žitije Svetog Save, Solinsku istoriju Tome Arhiđakona i još mnogo čega drugog, da li se odgovor nameće da je i Dalimilova hronika isto falsifikat?

 

[Sensei]

nije nemoguće da je tako kako misliš

 

[GrdobanS]

Koga briga za zapadne Slovene, to su ionako katolicke vastase i mrzitelji svega srBskog i ruZkog.

 

[Sensei]

Koga briga za zapadne Slovene, to su ionako katolicke vastase i mrzitelji svega srBskog i ruZkog.

Ako shvatimo da su Srbi sišli odatle prvo u Bosnu pa se širili do Jadrana a kasnije na istok i preko današnje Bugarske i Grčke, onda bi itekako trebalo da nas interesuje.

 

[hm337]

Otvaram temu zato što priroda ovog istorijskog izvoda nije nikada bila razjašnjena, pa da o njoj prodiskutujemo.

1) Dalimilova hronika, govoreći o poreklu slovenskih naroda, počinje od Srba, navodeći poznatu rečenicu ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska, ostavljajući čitaocu utisak kao da bi Srbi mogli biti praroditelji čitavog Slovenstva. Međutim, dotična konstrukcija se ne javlja nikada pre prve polovine XIV veka, ni u jednoj češkoj ili uopšte zapadno slovenskoj, ili čak slovenskoj, hronici. Niti se posle tzv. pseudo-Dalimila javlja ikada više. To je potpuno izolovani slučaj dotičnog, jasno odstupajući od celokupne preostale hroničarske tradicije
2) Dalimilovu hroniku pre XVII veka, kada je bio i izmišljen tzv. autor Dalimil (delo je samo bilo propisano njemu) niko nije ni pomenuo ovaj spis. On se tek tada misteriozno pojavljuje, sa izmišlenim autorom
3) ukoliko, zahvaljujući istraživanjima dvojice Lesandra Srbljanina Velikih (Mitića i Šargića) i na osnovu brojnih dokaza koje je okačio forumaš @Kole11 ovde, možemo li zaključiti da je i Dalimilova hronika proizvod iste one kuhinje falsifikata, koja je napravila 3 dela pripisan caru Konstantinu VII Porfirogenitu, stvorila Jordanesovu Getiku, napravila Vulfilinu Srebrnu Bibliju, Teodosijevo Žitije Svetog Save, Solinsku istoriju Tome Arhiđakona i još mnogo čega drugog, da li se odgovor nameće da je i Dalimilova hronika isto falsifikat?

u čijem bi interesu bilo da se napravi takav falsifikat? da nisu srpski kvazi istoričari našli vremeplov jer niko drugi ne umeće Srbe sve i svuda? Ili je ipak Dalmilova hronika original koga diskredituju izvori koje pratiš da bi obrisali srpsko ime iz istorije praslovenskog etnosa? teško je znati šta je istina...

 

[MOST6]

Otvaram temu zato što priroda ovog istorijskog izvoda nije nikada bila razjašnjena, pa da o njoj prodiskutujemo.

1) Dalimilova hronika, govoreći o poreklu slovenskih naroda, počinje od Srba, navodeći poznatu rečenicu ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska, ostavljajući čitaocu utisak kao da bi Srbi mogli biti praroditelji čitavog Slovenstva. Međutim, dotična konstrukcija se ne javlja nikada pre prve polovine XIV veka, ni u jednoj češkoj ili uopšte zapadno slovenskoj, ili čak slovenskoj, hronici. Niti se posle tzv. pseudo-Dalimila javlja ikada više. To je potpuno izolovani slučaj dotičnog, jasno odstupajući od celokupne preostale hroničarske tradicije
2) Dalimilovu hroniku pre XVII veka, kada je bio i izmišljen tzv. autor Dalimil (delo je samo bilo propisano njemu) niko nije ni pomenuo ovaj spis. On se tek tada misteriozno pojavljuje, sa izmišlenim autorom
3) ukoliko, zahvaljujući istraživanjima dvojice Lesandra Srbljanina Velikih (Mitića i Šargića) i na osnovu brojnih dokaza koje je okačio forumaš @Kole11 ovde, možemo li zaključiti da je i Dalimilova hronika proizvod iste one kuhinje falsifikata, koja je napravila 3 dela pripisan caru Konstantinu VII Porfirogenitu, stvorila Jordanesovu Getiku, napravila Vulfilinu Srebrnu Bibliju, Teodosijevo Žitije Svetog Save, Solinsku istoriju Tome Arhiđakona i još mnogo čega drugog, da li se odgovor nameće da je i Dalimilova hronika isto falsifikat?

Historia Salonitana Tome Arhiđakona potječe iz 13. stoljeća. Kakve ona veze ima s krivotvorenjem?

 

[GrdobanS]

Ako shvatimo da su Srbi sišli odatle prvo u Bosnu pa se širili do Jadrana a kasnije na istok i preko današnje Bugarske i Grčke, onda bi itekako trebalo da nas interesuje.

Na ostalim temama ih ti i kompanija nazivate najgorim imenima, jer nece da se pokore mongolZkoj hordi vec se radije drze mrskog NATO-a.
A sad se odjedanput brines za takve.

Sizofrenija prve klase.

 

[RickRoss]

U originalu ne piše ''ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska'' već ''ima jedna zemlja u srpskom jeziku i ime joj je Hrvatska''.
Prvo je falsifikat srpskih autohtonista i može se pronaći samo na srpskim stranicama.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Historia Salonitana Tome Arhiđakona potječe iz 13. stoljeća. Kakve ona veze ima s krivotvorenjem?

Pa fabula ide, kao bajagi, da je doš'o Ivan Lucić i falsifikovao to delo, a ono što danas imamo samo verzija iz 1667. godine, dok su ostalo sve uništili da sakriju, mamicu im.

 

[Crnugović]

""
An exceptional display of the Paris fragment of the richly illuminated manuscript of the Latin translation of the Chronicle of Dalimil on the occasion of the opening of the World´s Fair EXPO Milano 2015.


The fragment was discovered at the beginning of 2005 and the National Library of the CR acquired it at an auction in Paris. The manuscript originated probably in Upper Italy, most likely in Bologna, between 1331 and 1334. It is important not only for its exceptionally rich artistic decoration, which is. at first glance its most significant feature, but also for the fact that it is the only evidence of translation of the oldest Czech Chronicle of the so-called Dalimil, written in verse, into Latin. The original Czech chronicle was created around 1310 and belongs to the type of chronicles in verse written in national languages. ""
https://text.en.nkp.cz/aktuality/aktuality/news-2015/the-chronicle-of-dalimil

"The manuscript belonged to a Parisian family for over a hundred and fifty years, but they thought nothing of it. It lived in a drawer, they thought it wasn't worth anything until they brought it to us and we told them that it might actually be quite valuable. In my opinion, this manuscript left Bohemia very early on. In the sixteenth century it was already somewhere else - and it was already broken up into segments. There is an inscription which it is impossible to read, but which shows that in the sixteenth century, the manuscript was already in fragments."
https://english.radio.cz/chronicle-dalimil-sold-czech-republic-nine-million-crowns-8096987

 

[Q. in perpetuum hibernum]

""
An exceptional display of the Paris fragment of the richly illuminated manuscript of the Latin translation of the Chronicle of Dalimil on the occasion of the opening of the World´s Fair EXPO Milano 2015.


The fragment was discovered at the beginning of 2005 and the National Library of the CR acquired it at an auction in Paris. The manuscript originated probably in Upper Italy, most likely in Bologna, between 1331 and 1334. It is important not only for its exceptionally rich artistic decoration, which is. at first glance its most significant feature, but also for the fact that it is the only evidence of translation of the oldest Czech Chronicle of the so-called Dalimil, written in verse, into Latin. The original Czech chronicle was created around 1310 and belongs to the type of chronicles in verse written in national languages. ""
https://text.en.nkp.cz/aktuality/aktuality/news-2015/the-chronicle-of-dalimil

"The manuscript belonged to a Parisian family for over a hundred and fifty years, but they thought nothing of it. It lived in a drawer, they thought it wasn't worth anything until they brought it to us and we told them that it might actually be quite valuable. In my opinion, this manuscript left Bohemia very early on. In the sixteenth century it was already somewhere else - and it was already broken up into segments. There is an inscription which it is impossible to read, but which shows that in the sixteenth century, the manuscript was already in fragments."
https://english.radio.cz/chronicle-dalimil-sold-czech-republic-nine-million-crowns-8096987

Da, ali to je samo prepis. Nikada nije bio objavljen pre 17. veka i nikada nije bilo vršeno radiokarbonsko datovanje tog rukopisa.

Dakle, radi se o falsifikatu.

 

[Khal Drogo]

Pa fabula ide, kao bajagi, da je doš'o Ivan Lucić i falsifikovao to delo, a ono što danas imamo samo verzija iz 1667. godine, dok su ostalo sve uništili da sakriju, mamicu im.

Чекај, стани мало, ти 'ош реч да аутор списа који је некакве Хрвате илити Курете (овдје стр 42)

Iz krajeva Poljske došlo je s Totilom sedam ili osam uglednih plemena po imenu Lingoni. Kad su oni vidjeli da im je zemlja Hrvatska prikladna za boravak, jer su u njoj ostali rijetki koloni, traţili su je i dobili od svojega vođe. Ostavši tamo poĉeli su tlaĉiti domaće stanovništvo i surovo ga pokoravati pod svoju vlast.
Hrvatska je brdovita pokrajina, koja se nalazi na sjevernoj granici Dalmacije. Od davnine se taj kraj zove Kurecija, a narodi koji se sada nazivaju Hrvatima, nekada su imali ime Kureti ili Koribanti; stoga Lukan kaže: Tamo se uzda u ratniĉki narod Kureta koje hrani zemlja okružena Jadranskim morem. Zvali su ih Kuretima jer su ne zaustavljajući se trĉali od mjesta do mjesta i lutajući po šumama i gorama živjeli u divljini. Ćud su poprimili od surovosti prirode u domovini i zbog toga su se poput zvijeri veselili surovom ratovanju, napadima i pljaĉkama. Veoma ratoborni i ne libeći se izložiti se smrti najĉešće su se izlagali neprijateljskome oružju. Mnogi ih pjesnici spominju po nekom smiješnome vjerovanju. Kada dođe do pomrĉine mjeseca, misle da ga duhovi grizu i uništavaju, stoga udaraju o sve mjedene predmete u kući, kao da vjeruju da će mjesecu u nevolji pomoći ako bukom tjeraju zle duhove. Stoga će Vergilije: Kureti koji o mjed udaraju. Izmiješali su se ti narodi i postali jedan narod koji je imao sliĉan naĉin života, obiĉaje i jedan jezik. Imali su i vlastite vođe. Iako su bili pokvareni i divlji, ipak su bili kršćani ali veoma sirovi. Zarazila ih je također i arijanska kuga. Mnogi su ih nazivali Gotima i isto tako Slavenima prema posebnom imenu onih koji su došli iz Poljske ili Ĉeške.

описао као примитивна, бестијална, дивља и покварена створења склона пљачки и пасјалуцима није извјесни Тома Архиђакон него да је то заправо измислио и фабриковао Иван Луцијус. Упс.

 

[Boris T]

Otvaram temu zato što priroda ovog istorijskog izvoda nije nikada bila razjašnjena, pa da o njoj prodiskutujemo.

1) Dalimilova hronika, govoreći o poreklu slovenskih naroda, počinje od Srba, navodeći poznatu rečenicu ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska, ostavljajući čitaocu utisak kao da bi Srbi mogli biti praroditelji čitavog Slovenstva. Međutim, dotična konstrukcija se ne javlja nikada pre prve polovine XIV veka, ni u jednoj češkoj ili uopšte zapadno slovenskoj, ili čak slovenskoj, hronici. Niti se posle tzv. pseudo-Dalimila javlja ikada više. To je potpuno izolovani slučaj dotičnog, jasno odstupajući od celokupne preostale hroničarske tradicije
2) Dalimilovu hroniku pre XVII veka, kada je bio i izmišljen tzv. autor Dalimil (delo je samo bilo propisano njemu) niko nije ni pomenuo ovaj spis. On se tek tada misteriozno pojavljuje, sa izmišlenim autorom
3) ukoliko, zahvaljujući istraživanjima dvojice Lesandra Srbljanina Velikih (Mitića i Šargića) i na osnovu brojnih dokaza koje je okačio forumaš @Kole11 ovde, možemo li zaključiti da je i Dalimilova hronika proizvod iste one kuhinje falsifikata, koja je napravila 3 dela pripisan caru Konstantinu VII Porfirogenitu, stvorila Jordanesovu Getiku, napravila Vulfilinu Srebrnu Bibliju, Teodosijevo Žitije Svetog Save, Solinsku istoriju Tome Arhiđakona i još mnogo čega drugog, da li se odgovor nameće da je i Dalimilova hronika isto falsifikat?

Па, ја сам лично пре извесног времена објавио званичну чешку интерпретацију текста у издању М. Блахове из 1977. Чешки научни став о томе се од тада није променио и неће се променити.
Питање одакле су Словени заправо дошли до сада је остало отворено и вероватно никада неће добити потпун одговор. Баварски географ је писао за „земљу из које су све расе Словена настале и потекле", то је земља Зверјана, које су писци можда поистовећивали са Србима у средњем веку. .
Друга хроника чешке историје, такозвана Далимилова стиховна хроника написана на чешком језику, наводи да су Чеси дошли из земље зване "Хрвати", у којој живи "српски народ".
О пореклу Словена из Паноније или Илирије, односно из Подунавља или Балкана, писали су и пољски и руски хроничари. Овом идејом о „колевци Словена” летописци су се задовољавали све до ренесансе, када је развој истраживање римских и грчких извора открило нове везе и као резултат тога настала су нова тумачења порекла Словена. Главна идеја тадашњих аутора је да су Словени настали од "народа" о коме су писали антички историчари и географи.
Дакле, све горе наведено оставља отворена врата за многа нагађања, која стално виђамо у једном или другом тумачењу.

Дакле, Гавриловић свој коментар делимично заснива на анализи Мари Блахове. Али овде изоставља једну важну ствар – Блахова у свом уводу довољно јасно ставља до знања да аутор погрешно назива Словене – Србима, а отаџбину смешта уз Средоземно море
Друга ствар која се истиче јесте да коментаре Блахове Гавриловић ставља тек 1995. године, док је у ствари прва анализа објављена још 1977. године.
И треће, Гавриловић дозвољава употребу анахронизама и неисториографског приступа, пошто 3 пута понавља како је Хрватска земља српског народа...нешто што се, ако неко прочита чешки коментар, не тумачи тако уопште.

Pogledajte prilog 1200039

Pogledajte prilog 1200043

 

[Scott Isle]

Dalmilova Hronika je namjerno navodjenje na pogresan put.

Postoji Franacki Ljetopis koji kaze da Srbi drze Dalmaciju, i znamo da je tu i Hrvatska. Franacki Anali su iz 840. godine. Dalimilova Hronika je samo sporedni dopunski izvor, vrlo malo znacajan, ali znacajan za gomilanje predanja o tome.

Uzgred, istorijski se mora razdvojiti Panonija od Dalmacije. Avarsko Carstvo od Kraljevstva Dalmacije. Velika Moravska od Kraljevine Dalmacije. Srbi su i u Panoniji i u Dalmaciji, Dakle, ne znam o kojim Srbima i Srbiji je rijec, ali u obe regije postoje i Hrvati.

 

[Boris T]

U originalu ne piše ''ima jedna zemlja u srpskom narodu i ime joj je Hrvatska'' već ''ima jedna zemlja u srpskom jeziku i ime joj je Hrvatska''.
Prvo je falsifikat srpskih autohtonista i može se pronaći samo na srpskim stranicama.

Није баш оно што си рекао...

 

[Boris T]

Postoji Franacki Ljetopis koji kaze da Srbi drze Dalmaciju, i znamo da je tu i Hrvatska.

Како тачно знамо? Франачки анали не помињу ништа слично.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Чекај, стани мало, ти 'ош реч да аутор списа који је некакве Хрвате илити Курете (овдје стр 42)

описао као примитивна, бестијална, дивља и покварена створења склона пљачки и пасјалуцима није извјесни Тома Архиђакон него да је то заправо измислио и фабриковао Иван Луцијус. Упс.

To su tamo neki hrvatski fratri falCifikovali. Ili možda neki šiptarski jezuiti.

Cilj im je da prikažu da su primitivna, bestijalna, divlja i pokvarena stvorenja.

U originalu je stajalo da su Hrvati svevišnji, civlizirani i prečisti narod, ali to nije odgovaralo strateškim interesima Hrvatikana, pa od njih izfalcifikovaše i napraviše ustaše.

 

[Scott Isle]

Како тачно знамо? Франачки анали не помињу ништа слично.

Imamo Knjizicu o Gotima na primjer.

 

[Kole11]

To su tamo neki hrvatski fratri falCifikovali. Ili možda neki šiptarski jezuiti.

Cilj im je da prikažu da su primitivna, bestijalna, divlja i pokvarena stvorenja.

U originalu je stajalo da su Hrvati svevišnji, civlizirani i prečisti narod, ali to nije odgovaralo strateškim interesima Hrvatikana, pa od njih izfalcifikovaše i napraviše ustaše.

Nije bilo hrvatskih fratara tada. Tek je ideja hrvatske drzave nastala sa Lucicem a naroda je slabo bilo i veoma lagano je rastao tako da je 200 godina asnije, u 19.veku Hrvata bilo dvanest puta manje bego Srba.
Ali opet bolje su prosli od Bosnjaka. Vi ste mnogo duze cekali od nastanka ideje do realizacije. Zato si ti toliko poletan, zivis u istorijskim vremenima za svoj narod...

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nije bilo hrvatskih fratara tada. Tek je ideja hrvatske drzave nastala sa Lucicem a naroda je slabo bilo i veoma lagano je rastao tako da je 200 godina asnije, u 19.veku Hrvata bilo dvanest puta manje bego Srba.
Ali opet bolje su prosli od Bosnjaka. Vi ste mnogo duze cekali od nastanka ideje do realizacije. Zato si ti toliko poletan, zivis u istorijskim vremenima za svoj narod...

Ahaaaa,
nači bošnjački jezuitski fratri s početka XVII stoleća a ne horvatski
E li

 

[zx16]

Ako shvatimo da su Srbi sišli odatle prvo u Bosnu pa se širili do Jadrana a kasnije na istok i preko današnje Bugarske i Grčke, onda bi itekako trebalo da nas interesuje.

На основу чега мислиш да су Срби дошли од било куда?

"Анатолий А. Клёсов

Подведем итог первой части нашего расследования. ДНК наших современников показывают, что самые древние корни ариев, рода R1a1, давностью 12 тысяч лет, находятся на Балканах – в Сербии, Косово, Боснии, Македонии. Через 6 тысяч лет этот род расширится на северо-восток, на Северные Карпаты, образовав праславянскую, трипольскую культуру и положив начало великому переселению народов в четвертом-третьем тысячелетии до нашей эры."

 

[Sensei]

На основу чега мислиш да су Срби дошли од било куда?

"Анатолий А. Клёсов

Подведем итог первой части нашего расследования. ДНК наших современников показывают, что самые древние корни ариев, рода R1a1, давностью 12 тысяч лет, находятся на Балканах – в Сербии, Косово, Боснии, Македонии. Через 6 тысяч лет этот род расширится на северо-восток, на Северные Карпаты, образовав праславянскую, трипольскую культуру и положив начало великому переселению народов в четвертом-третьем тысячелетии до нашей эры."

Mislim specifično na pleme pod imenom Srbi koji su bili u podbaltiku i koji su nadenuli ime svima nama ovde. Postoje zapisi iz mislim 5-6 veka gde se piše o tim Srbima na tom prostoru. Lužički Srbi su jedini preostali sa imenom Srbi i oni su naslednici tog plemena. Njihova istorija je dokumentovana i govori o tome da je jedan krak sišao do Bosne, pa onda redom. Crnogorci prenose sa kolena na kolenom, a ja čitao, da su Srbi došli kao prijatelji a uslovno rodjaci i u njihov kraj ali da su brojno i vojno nadjačali lokalce i eventualno preuzeli celu vlast. Nastavili su osvajanje na istok i svugde ostavljali svoje vojskovodje i deo naroda da vladaju u osvojenim teritorijama (usput, tako je radio i Aleksandar Makedonski, što je bila opšta praksa).

To što je Kljosov našao najstariji R1a1 gen u Makedoniji ne govori o tome da su na tom prostoru živeli "Srbi" od pamtiveka. Inače taj gen nije primaran za Srbe na Balkanu. Procentualno ga ima više medju Slovencima a Hrvati su tu negde kao i mi, možda imaju marginalno više.

Srbi su poznate ptice selice. Osim te selidbe iz Pribaltika, seti se seobe pod Černojevićima sa Kosova. Ko zna, možda su se u davna vremena preselili sa Balkana na sever pa se onda vraćali posle, recimo, 1000 godina?

Dokumentovano je da su Srbi iz današnje Ukrajine tražili i dobili od vizantijskog cara dozvolu i mesto da se presele, negde oko Soluna, ali su se relativno brzo predomislili jer im nije odgovarao kamenjar i mnogo lošija zemlja nego ona koju su napustili pa su se mnogi vratili.

 

[zx16]

Mislim specifično na pleme pod imenom Srbi koji su bili u podbaltiku i koji su nadenuli ime svima nama ovde. Postoje zapisi iz mislim 5-6 veka gde se piše o tim Srbima na tom prostoru. Lužički Srbi su jedini preostali sa imenom Srbi i oni su naslednici tog plemena. Njihova istorija je dokumentovana i govori o tome da je jedan krak sišao do Bosne, pa onda redom. Crnogorci prenose sa kolena na kolenom, a ja čitao, da su Srbi došli kao prijatelji a uslovno rodjaci i u njihov kraj ali da su brojno i vojno nadjačali lokalce i eventualno preuzeli celu vlast. Nastavili su osvajanje na istok i svugde ostavljali svoje vojskovodje i deo naroda da vladaju u osvojenim teritorijama (usput, tako je radio i Aleksandar Makedonski, što je bila opšta praksa).

To što je Kljosov našao najstariji R1a1 gen u Makedoniji ne govori o tome da su na tom prostoru živeli "Srbi" od pamtiveka. Inače taj gen nije primaran za Srbe na Balkanu. Procentualno ga ima više medju Slovencima a Hrvati su tu negde kao i mi, možda imaju marginalno više.

Srbi su poznate ptice selice. Osim te selidbe iz Pribaltika, seti se seobe pod Černojevićima sa Kosova. Ko zna, možda su se u davna vremena preselili sa Balkana na sever pa se onda vraćali posle, recimo, 1000 godina?

Dokumentovano je da su Srbi iz današnje Ukrajine tražili i dobili od vizantijskog cara dozvolu i mesto da se presele, negde oko Soluna, ali su se relativno brzo predomislili jer im nije odgovarao kamenjar i mnogo lošija zemlja nego ona koju su napustili pa su se mnogi vratili.

Доктор историје, Руске академије наука, Чудинов, тврди да су Руси пореклом са Балкана и да су се насељавали на данашње просторе пре два миленијума.
То потврђује проучавањем многих записа.
У целу причу се убацује и језик. Сложеност словенских језика, њихова тачност, одређеност (сам си сведок како је енглески примитиван у односу на српски) говори о старости народа. Рецимо, руски језик има шест падежа а српски седам?!
По многим лингвистима то говори да је српски био матични словенски језик, наравно, не у данашњем облику.
Има ту пуно детаља али ме мрзи да куцкам.
Кога интересује може све наћи, само треба скренути претрагу са западних извора.

 

[Sensei]

Доктор историје, Руске академије наука, Чудинов, тврди да су Руси пореклом са Балкана и да су се насељавали на данашње просторе пре два миленијума.
То потврђује проучавањем многих записа.
У целу причу се убацује и језик. Сложеност словенских језика, њихова тачност, одређеност (сам си сведок како Луко је енглески примитиван у односу на српски) говори о старости народа. Рецимо, руски језик има шест падежа а српски седам?!
По многим лингвистима то говори да је српски био матични словенски језик, наравно, не у данашњем облику.
Има ту пуно детаља али ме мрзи да куцкам.
Кога интересује мође све наћи, само треба скренути претрагу са западних извора.

ostavljam mogućnost da je to tačno, jer kao što i rekoh, Srbi su poznate ptice selice. Možda bih mogao u to da ubrojim i selidbu iz Kijeva u Moskvu?

 

[zx16]

ostavljam mogućnost da je to tačno, jer kao što i rekoh, Srbi su poznate ptice selice. Možda bih mogao u to da ubrojim i selidbu iz Kijeva u Moskvu?

Два таласа сеобе Срба биле су у 18 веку и то на просторе данашње Луганске и Доњецке области.
Пошто знам многе људе из те области, дефинитивно се види да су они пореклом Срби. Види се и физички и по менталитету.
Рецимо, немају типичан обрис руског лица. Виши су од просечне висине Руса и лудо тврдоглави. Осам година они одолевају нападима укра све са подршком запада.
Сем тога, отворенији су од Руса. Руси мало коме верују и неће те прихватити раширених руку као луди Срби, које све прихватају на прву, од срца.
Управо су такви људи из те две области.