Dali postoji stvarno prava Ljubav? Ili je samo Iluzija?

B

black-devil

Primećen član
Poruka
579
znam da ce biti raznih odgovora, i ljudi ce se sporiti oko definicija ili iskustva.Neko c enekom reci da nije dorastao ili da je razocaran i negativan...mada kako god evo ovako, da pocnem ja:)

Kako vreme (od kako sam se prvi put nasla u istinskoj zapitanosti nad ovom temom) odmice, sve vise verujem da opsteg slaganja po ovom pitanju ne moze biti... jer nismo svi »gradjeni« sa istim kapacitetom za ljubav... Skoro da se radi o talentu, o prirodnoj prijemcivosti... necemu poput sluha i muzikalnosti... Na zalost, nije svakom dato da uziva punoj meri lepote.
Jos nesto: ljubav u svoje polje delovanja uglavnom uvlaci vise ljudi (u partnerskom odnosu – bar dvoje), ali mislim da je ipak svako »nadlezan« samo za sebe... Konkretnije, cak i kad verujem da je u ljubavnoj vezi sve ok. – ja stvarno »pokrivam« samo svoje impulse... sto ne znaci da sam neosetljiva na interakciju i »fluid«, ali najvece zadovoljstvo dobijam sa sopstvenog »izvora«... Taj preplavljujuci osecaj paznje i posvecenosti, zelje da se neko zastiti, da mu se ugodi – recima je neopisiv, i ne bih umela da ga »rekonstruisem« po nekim naucenim parametrima, cak i da u to ulozim extra napor... tim vise mi je zao kad shvatim da je taj »izvor« u mnogim ljudima presahnuo, ili nikad nije ni proradio... Verovatno sam ja imala srece... i svakako sam zahvalna Bogu sto mi je dato da ljubav (u)poznajem... na jedan veoma cudan nacin, al to znamo ja i on:)
 
Lepo je cuti a je neko spoznao ljubav, ali zaista ljubav, a ne zaljubljenost i samo trenutni zanos. Imala sam prilike da osetim tako nesto, to bezrezervno davanje, ali i primanje. Cinjenica je da prava ljubav kad se veza prekine prerasta u fizicki bol, ne samo dusevni, ali tako malo lljudi to ikad oseti da mi je bez obzira na sve drago sto sam je dozivela.
Kad stvarno volis, spoznajes sebe bolje nego u bilo kojoj drugoj situaciji.
Ono sto koci ljude da se prepuste je strah od kraja koji je zaista tezak, ali svakako ne znaci da se taj osecaj nece vratiti, da neces opet osetiti isto ili nesto vise.
No, to je samo jedno misljenje.
 
Vjerovatno se svi zapitamo sta je ljubav u stvari i kako ona izgleda.Ljubav je za mene iskrenost,postovanje,paznja,razumijevanje i mislim da sve ovo cini ljubav.Mislim da najbolji primjer ljubavi mogu da nam daju nasi roditelji(bar u vecini slucajeva) i da od njih mozemo zaista mnogo da naucimo sta je u stvari ljubav i kako ona izgleda nakon 25-30 ili vise godina zajednickog zivota.Ako volimo i zelimo da budemo voljeni moramo svi prvo da se zapitamo da li smo spremni na sve to sto ljubav od nas zahtijeva.;)
 
Ima jedna pjesma od Olivera Dragojevica - Sta to bijese ljubav , pa da vas podsjetim :)
Gdje si se dosad skrivala , znam negdje si uzivala , kad god dosla dobro dosla mi , jer jedno za drugo mi smo stvoreni , ja odavno nikog ne ljubim , i spreman sam da sve izgubim , kad god dosla dobro dosla mi , jer jedno za drugo mi smo stvoreni , podsjeti me sta to bijese ljubav i bar na tren biti zaljubljen .
 
Ljubav je samo rec i nista vise obicna slova svakog lista papira.....
Ljubav jednostavo se desi, nije potreban nikakav preduslov, to jest preduslove sami stvaramo, ne volimo nekog zbog stila oblacenja, izgleda, volimo ga zbog dela koja je ta osoba ucinila, reci koje je rekla, zagrljaja i poljupca u pravom trenutku....
a sto se seksa tice, po meni predigra bi trebala da traje od samog budjenja ujutru preko celog dana, da na bilo koji nacin kazemo osobi da nam je stalo do nje, i uvece kad legnemo, da sam seks bude trenutak, polaganje zrtve na oltar, to je za mene pravo vodjenje ljubavi, jer ako se ne predas, ne mogu ti se predati, tu je onda i psihicko i fizicko i duhovno uzivanje, osecanje pripadnosti, jednine, to je za mene ljubav
uf zamorih se vise:))))
[/i]
 
Definitivno!!!
Suprotno moze tvrditi samo onaj ko je nije iskusio.
Neverovatno jaka je stvar i pokrece te da uradis ono sto nisi ni znao da mozes...ma ratove pokrece.

Ocigledno je da ima dosta onih koji se plase ljubavi i stvaraju oko sebe zid koji bi trebao da ih zastiti od nekog ko pokusava da izmami iz njih najvrednije emocije. Takve, iskerno zalim! Nikad se nisam plasio toga jer bi time smanjio uzitak koji donosi veza, zaljubljenost, ljubav. Treba biti oprezan, ne zatvoren.
"...ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao
i osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem..." M. Antic "Besmrtna pesma"
 
Ah ta ljubav,ljubav koja cini coveka srecnim i zalosnim u isto vreme, ljubav koja cini da tvoje srce lupa brze i sporije u isto vreme...Ljubav...
Blah... Ljubaj ne nesto o cemu nemam reci, ili imam isuvise njih... Sta ako se posle mnogo `laznih` ljubavi stvarno zaljubis ali ne u nemoguce...Ako se zaljubis a ne mozes da budes sa njom ne zbog toga sto te ona ne voli nego zbog razloga koji te strasno nerviraju... Sta onda... Prva ljubav od tvog rodjenja, a ne mozes da je posedujes, da zivis zbog nje... sta onda raditi... Zatvoriti se u sebi i reci da ces naci bolju... Blah.... Ne znam samo znam da ja ne znam sta da radim... AH TA LJUBAV...
 
MOze se pricati sve i svasta, ali ljubav definitivno postoji, Mada ne uvek u onom obliku kojeg mi zelimo. I treba se paziti daljine, najgori neprijatelj ljubavi posle ljubomore. I ne treba joj se prepustati do kraja, uvek imatineku dozu razuma kod sebe, i truditi se da se ne zatvoris i ne gradis zidove, jer druga strana to nece razumeti.... Znam iz iskustva.
Ali treba voleti....
 
Slazem se sa vama pogotovo sa prijateljicama zenskog roda. Ali.....
Kako je ruzno ovo "ali", uvjek se mota tuda. Barem iz lichnog iskustva a i istorija je pokazala iks puta da prave ljubavi kratko traju. Dali je to namjerno uredjeno radi neke ravnoteze na zemlji ili je samo sluchajnost( shto ne vjerujem). Zaista zvuchi tragichno ali ja mogu navesti puno primjera prave ljubavi koja je prekinuta zbog neke vishe sile(kao npr.moja), a ne zbog zelje jednog od partnera.
Ja bih jako zeljela da nisam u pravu....
Neka me neko uvjeri u suprotno....
 
Pazi ovo...
Nisam dugo bila zaljubljena. Osecala sam se prazno, bilo mi je dosadno, pozelela sam da se zaljubim, pa makar i u nemoguceg. Zelela sam samo da imam to nesto sto ce da me ispunjavati, biti mi prva i poslednja misao u danu, drzati me nasmejanom... Kapirate? E a sada mi se upravo to desava, odlepila sam, ne mogu da spavam, jedem, ucim, strasno me boli (i fizicki i psihicki - izgleda da ja to bas burno prozivljavam!!!), i pitam se da li sam ja sada srecna ili ne??? E pa to vam je neki vid ljubavi! Prosto ne znas sta ti se desava, skontas tek kad nestane! Naravno ne u svim slucajevima.
Mislim, imam ja i boljih iskustava, nego mi je ovo sveze...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top