Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Миливојевић: Признањем да је намерно лагао за бесплатне акције, лидер Г17 плус би могао да ојача позицију унутар владајуће коалиције. – Логар: Поверење у Динкића није вeлико јер је много обећавао, а није испуњавао
Илустрација Новица Коцић
Већ пуне три године кад год неко из опозиције или од аналитичара жели да прозове потпредседника владе Млађана Динкића редовно се позове на његово предизборно обећање с краја 2007 године да ће грађани добити акције у вредности од хиљаду евра. Све до сада Динкић је за лошу процену кривио светску економску кризу, а онда је пре неколико дана „отворио душу” и признао да је то обећање дао како Борис Тадић не би изгубио председничку трку са Томиславом Николићем. Испоставило се, како је рекао, да буквално тих сто хиљада гласова, за колико је Тадић победио у другом кругу, добрим делом потичу од тог обећања.
Као прво политичко признање за почињене грешке остало је упамћено Тадићево признање да је Демократска странка злоупотребила посланичку картицу Неде Арнерић приликом гласања за избор Кори Удовички за гувернера НБС у јулу 2003. године.
Предизборне лажи и признања нису наша специфичност. Грађани Мађарске тужили су 2007. године свог премијера Ференца Дурчњаја јер их је лагао у предизборној кампањи и на томе добио изборе што је касније и сам признао.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sta-znaci-Dinkiceva-iznenadnaiskrenost.sr.html
Дефинитивно јесте.
Када год су му требали политички поени, лагао је а да не трепне. Обећавати а не испунити је такође лаж а он је пуно обећавао а врло мало испунио осим штео се оволико година одржао у власти. Најчешће је то радио пред изборе скупљајући политичке поене. Али није пропуштао прилику да лаже и када је требало нешто озбиљније приватизовати а провизију смотати у џеп. Безобзирно се трудио да елиминише јаке играче чија је провизија занемарљива или уопште није била у игри.
Просто речено: српски мутикаша или барон Минхаузен.
Већ пуне три године кад год неко из опозиције или од аналитичара жели да прозове потпредседника владе Млађана Динкића редовно се позове на његово предизборно обећање с краја 2007 године да ће грађани добити акције у вредности од хиљаду евра. Све до сада Динкић је за лошу процену кривио светску економску кризу, а онда је пре неколико дана „отворио душу” и признао да је то обећање дао како Борис Тадић не би изгубио председничку трку са Томиславом Николићем. Испоставило се, како је рекао, да буквално тих сто хиљада гласова, за колико је Тадић победио у другом кругу, добрим делом потичу од тог обећања.
Као прво политичко признање за почињене грешке остало је упамћено Тадићево признање да је Демократска странка злоупотребила посланичку картицу Неде Арнерић приликом гласања за избор Кори Удовички за гувернера НБС у јулу 2003. године.
Предизборне лажи и признања нису наша специфичност. Грађани Мађарске тужили су 2007. године свог премијера Ференца Дурчњаја јер их је лагао у предизборној кампањи и на томе добио изборе што је касније и сам признао.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sta-znaci-Dinkiceva-iznenadnaiskrenost.sr.html
Дефинитивно јесте.
Када год су му требали политички поени, лагао је а да не трепне. Обећавати а не испунити је такође лаж а он је пуно обећавао а врло мало испунио осим штео се оволико година одржао у власти. Најчешће је то радио пред изборе скупљајући политичке поене. Али није пропуштао прилику да лаже и када је требало нешто озбиљније приватизовати а провизију смотати у џеп. Безобзирно се трудио да елиминише јаке играче чија је провизија занемарљива или уопште није била у игри.
Просто речено: српски мутикаша или барон Минхаузен.
