Da vam kažem baš sam sinoć razmišljao o tom fenomenu. Misim o tom uspehu kada je postavljanje fotografija u pitanju. Imao sam na umu baš Dajviku, mada sam i ranije nešto mozgao o tome, tipa kako je to stvarno bedak kad obiđem kojekakve vukojebine, borim se sa šleperima i blatom, penjem se na nekakve čuke i postavim raspektabilne fotografije - a onda nastane muk na forumu. Satima ni da bekne niko. Tek poneka stidljiva reputacija.
A onda odma posle mene dođe neka gospodža i postavi fotografiju na kojoj se vidi koleno, nožni palac, okomak kuvanog kukuruza u pesku i u daljini pedalina, pa nastane ludilo u fazonu vau mačko što si zgodna zakintos ovo ono.
Još je gori bedak ako posle mene dođe Jana da se kači, a to se po pravilu dešava. Onda sam ugasio. Okej, ona bar zaslužuje priču.
No da se vratim na Dajv. Znači njen uspeh nije vezan samo za fotografije, a fotografije su zaista odlične. Nije to dovoljno. Treba pričati sa ljudima o svojim fotografijama, a ne ovako stidljivo ko ja što radim, samo metnem slajbu i ćutim.
Dakle Dajvić popriča sa svakim ko dođe da prokomentariše. Popriča i sa onima koji su došli da prokomentarišu neku drugu fotografiju i tako ih uputi na svoju. Zatim se neko novi uključi u diskusiju, onda dođe neko treći ko se vrati da pogleda fotografiju o kojoj se priča i sve tako. Tako se gradi uspeh, znači kvalitet plus prijateljski odnos sa klijentima.
..ima ih na svako koraku..i pustala..
Primer dobre motivisanosti. 
) ali i ovako je retko originalna na ovom pdf-u
