Da vas pitam nešto.

[Skafander]

Da li ste svesni kakve probleme nemate?

 

[ChristopherWalken]

Može se reći da sam prošao kroz skoro sve probleme koje je neko mogao da ima. Tako da....

 

[Skafander]

Može se reći da sam prošao kroz skoro sve probleme koje je neko mogao da ima. Tako da....

Imao si neizlečiv kancer, bio klošar na ulici, bez ruku, nogu, bez igde ikoga, bez vida, sluha, nem, živ goreo, slomljene kosti...doživeo smrt svih koje voliš...da ne nabrajam više...

 

[Samsonight]

Da li ste svesni kakve probleme nemate?

Koji će mi to u životu? Nemam probleme. Sama ih smišljam povremeno, tek da ne bude dosasno. Avatar-Zoro- One Piece.

 

[Skafander]

Koji će mi to u životu? Nemam probleme. Sama ih smišljam povremeno, tek da ne bude dosasno. Avatar-Zoro- One Piece.

Ako si svesna kakve sve probleme nemaš, život koji živiš može da ti bude raj.

 

[Skafander]

Ako si svesna kakve sve probleme nemaš, život koji živiš može da ti bude raj.

Ako si zahvalna, ako umeš da poštuješ i da ceniš.

 

[ChristopherWalken]

Imao si neizlečiv kancer, bio klošar na ulici, bez ruku, nogu, bez igde ikoga, bez vida, sluha, nem, živ goreo, slomljene kosti...doživeo smrt svih koje voliš...da ne nabrajam više...

Da sam imao nešto od toga, verovatno ne bih ni bio živ ili ne bih uopšte mogao ovo da pišem. O nekim stvarima sam već ovde pisao a o nekima ne a i ne bih i dalje. Znam šta znači gubiti. Veoma bolno. Znam šta znači živeti jako teško. I znam šta znači gledati osobu koju najviše voliš i koja ti je najpreča na svetu kako ti umire na rukama. Da li treba još?

 

[Skafander]

Da sam imao nešto od toga, verovatno ne bih ni bio živ ili ne bih uopšte mogao ovo da pišem. O nekim stvarima sam već ovde pisao a o nekima ne a i ne bih i dalje. Znam šta znači gubiti. Veoma bolno. Znam šta znači živeti jako teško. I znam šta znači gledati osobu koju najviše voliš i koja ti je najpreča na svetu kako ti umire na rukama. Da li treba još?

Pa ne moraš više, ne treba, ne umanjujem tvoju bol, samo da znaš da uvek može još mnogo gore dok god si živ. Tako da treba čuvati, poštovati i ceniti to preostalo. Biti zahvalan na svemu. Ako želiš da živiš. A da se ne kuka oko sitnica. Ne mislim na tebe, nego na sve.

 

[ChristopherWalken]

Pa ne moraš više, ne treba, ne umanjujem tvoju bol, samo da znaš da uvek može još mnogo gore dok god si živ. Tako da treba čuvati, poštovati i ceniti to preostalo. Biti zahvalan na svemu. Ako želiš da živiš. A da se ne kuka oko sitnica. Ne mislim na tebe, nego na sve.

Može, može. A nema više šta da se ceni i poštuje. Kad otrniš, navikneš se na sve. Nema nikakve filozofije. I već sam bio u situaciji da bih menjao nečije probleme pa još puta 100 samo da nemam taj jedan. Tako da, ne volim tu frazu "budi zahvalan".

 

[Skafander]

Može, može. A nema više šta da se ceni i poštuje. Kad otrniš, navikneš se na sve. Nema nikakve filozofije. I već sam bio u situaciji da bih menjao nečije probleme pa još puta 100 samo da nemaš taj jedan. Tako da, ne volim tu frazu "budi zahvalan".

Zamisli sad da oslepiš. Kako bi se osećao? Da li bi voleo i dalje da vidiš? Reci iskreno. Prosto je nemoguće da ti je svejedno.

 

[ChristopherWalken]

Zamisli sad da oslepiš. Kako bi se osećao? Da li bi voleo i dalje da vidiš? Reci iskreno. Prosto je nemoguće da ti je svejedno.

Da. Samo još i da oslepim.
Doduše, neke stvari kada vidim, nisam siguran koliko bi mi to falilo.

 

[Skafander]

Da. Samo još i da oslepim.
Doduše, neke stvari kada vidim, nisam siguran koliko bi mi to falilo.

Ako imaš još razloga da živiš i ako još uvek voliš neke stvari ili neke ljude onda nije baš toliki pakao. Zvuči surovo ali takva je istina.

 

[PaolaBracho97]

Pa jeste, često smo nezahvalni

Ali samo smo ljudi, i kad nas sastave neki problemi i brige, prosto ne možemo uvek da imamo na umu da postoje gore stvari. Fokusiramo se na ono što nam se dešava. To tako ide jbg.

 

[Skafander]

Pa jeste, često smo nezahvalni

Ali samo smo ljudi, i kad nas sastave neki problemi i brige, prosto ne možemo uvek da imamo na umu da postoje gore stvari. Fokusiramo se na ono što nam se dešava. To tako ide jbg.

Ali da li je ispravno tako. Možda je pogrešno...ili kako ko.

 

[Samsonight]

Svesno pravim probleme-da li da bi mi neko koga volim pritrčao u pomoć, da li da bi na taj način porastao.
Svesno. Pa, nisam ja baš bilo ko!

 

[Skafander]

Svesno pravim prpbleme-da li da bi mi neko koga volim pritrčao u pomoć, da li da bi na taj način porastao.
Svesno. Pa, nisam ja bap bilo ko!

Ako misliš da nemaš problem ili ti je dosadno. Stavi kamenčić u patiku/cipelu.
Sve može da nestane preko noći.

 

[Samsonight]

Ako misliš da nemaš problem ili ti je dosadno. Stavi kamenčić u patiku/cipelu.
Sve može da nestane preko noći.

Moram da spavam... Ali i dok sanjam dešavaju se razne stvari.
Kamenčić u cipelu? Nisam na tom nivou, ali lepo je i simpatično.
Laku TEBI noć!

 

[Skafander]

Moram da spavam... Ali i dok sanjam dešavaju se razne stvari.
Kamenčić u cipelu? Nisam na tom nivou, ali lepo je i simpatično.
Laku TEBI noć!

Laku noć i tebi.

 

[Džudi S]

Ako imaš još razloga da živiš i ako još uvek voliš neke stvari ili neke ljude onda nije baš toliki pakao. Zvuči surovo ali takva je istina.

Neverovatno mi je tvoje odsustvo empatije.

 

[Skafander]

Neverovatno mi je tvoje odsustvo empatije.

Uvek se svi krste i čude. Ma imam ja baš mnogo empatije. Ne može da se prenesu osećanja na tekst. Tekst je hladan. Evo na primer, moj slučaj, nemam posao, jedva preživljavam sa nekim cimerom od 100 evra mesečno, jedva imam šta da jedem i da platim račune, umrli mi dragi roditelji, lažni prijatelji nestali i lažna rodbina nestala, imam bolesna pluća, bolestan mozak, bolestan stomak. Ne mogu da radim, nema ko da mi pomogne, niko ne pita, niko se ne saoseća. Nemam para ni za lekove. Nemam porodicu, decu, perspektivu...i veoma sam depresivan. I ne želim da živim i jedva čekam da umrem. Svako veče se nadam da se neću probuditi. Imam i kičmu bolesnu već 20 godina. Ali i dalje se šalim, zezam, smejem k'o blesav, radujem vazduhu, vodi, snu, tušu, imam ogroman optimizam i nadu da će biti bolje, izuzetno sam zahvalan na svemu preostalom, na vidu, sluhu, svim čulima. Volim i žene i muziku i boje i prirodu. I sve živo. Ne znam kako da objasnim to stanje duha u meni a da ne ispadnem kontradiktoran. Upropastili su me i roditelji koje i dalje volim iako ni njih više nema, i država i narod i planeta. I zbog poroka i zbog lenjosti i zbog egoizma, pre svega, korupcije, nepotizma. Ali ne dam se, živeću punim plućima još toliko koliko želim dok ne krenu ozbiljnije godine ako i njih doživim. Ali neću da kukam, da se žalim, da mi je nešto teško. Biću srećan i zahvalan, neću biti kukavica, slabić i grešan. Znam da uvek može mnogo gore i strah me toga. Ne želim dodatno da patim dok sam živ. Ne želim da ne vidim, da ne čujem, ne želim da budem bolesniji ili invalid. Znam kako je, imam žive primere.
Radujem se kad vidim lepu ženu, neku kucu, volim bicikl da vozim. I ne bih voleo da ne mogu. Bar da šetam. A da nije smog. Ima milion lepih stvari i sitnica. Svakoj se radujem i sve osećam. Ne moram da budem smrtno ozbiljan kao vi pa da delujem "empatično". Ubija me zima, da ne pominjem samoću i tako dalje. Mnogi ne bi preživeli moj život.
Ali znam da ima mnogo gorih stvari u životu. I prosto sam tužan kad je neko nesvestan i razmažen. I malo me ljuti.
A ne volim nepravdu. Možda je svakom svoj problem najveći i najteži. Ali skoro da nema ništa gore pored zdravlja kad skoro nemaš šta da jedeš. I ne možeš da zaradiš. I nijedan sit neće gladnom verovati. Gde je bilo čija empatija prema meni? Ne kažem da je nemam prema drugima i da je namerno ne bih imao jer niko nema prema meni. Ali nije fer tako reći i suditi prema koricama knjige.
Ne znaš koju muku nosi neki čovek.
I niko nije hodao u mojim cipelama pa da zna. I da sme da sudi. Zato kad vidim da neko puši, ne samo što truje i sebe i mene, nego je jedna cigara 20 - 30 dinara, to je pola hleba za mene, to je pljuvanje po meni, po bilo kojoj sirotinji, ja imam 100 - 200 dinara na raspolaganju za hranu za ceo dan. Nemam uslova ni za pomoć. Prosto je mat pozicija, ruke su mi vezane.
Gde su ljudi, gde su hrišćani? Gde je empatija. Još milion ljudi tako živi u srbiji. Milijardu ljudi je gladno u svetu. Žale se na gorivo od 200 dinara, a ne pređu sami u kolima 10 kilometara za taj litar. Mnogo je narod grešan prema Bogu, svom životu i svemu ostalom. Ne može tako nikome da bude bolje. Mnogo je patnje. Jako sam razočaran u čovečanstvo koje nije humano. Ali ne tražim sažaljenje, ne tražim milostinju. Još uvek imam snage da širim zdrav razum, optimizam, dobrotu, nesebičnost, ljubav, sreću, radost. Svest o prirodnom i zdravom životu. O istini. Želim da srušim te iluzije zvane država, religija, da prestanu ratovi ili da svi nestanemo. Ne treba da se razlikujemo ni po čemu sem dobrote. Isti smo svi, deo jednog bića i jednog doma. Život je poklon i dar.

 

[Zelena milja]

I znam šta znači gledati osobu koju najviše voliš i koja ti je najpreča na svetu kako ti umire na rukama. Da li treba još?

Meni je sve jasno. Kristalno.

 

[Skafander]

Uvek se svi krste i čude. Ma imam ja baš mnogo empatije. Ne može da se prenesu osećanja na tekst. Tekst je hladan. Evo na primer, moj slučaj, nemam posao, jedva preživljavam sa nekim cimerom od 100 evra mesečno, jedva imam šta da jedem i da platim račune, umrli mi dragi roditelji, lažni prijatelji nestali i lažna rodbina nestala, imam bolesna pluća, bolestan mozak, bolestan stomak. Ne mogu da radim, nema ko da mi pomogne, niko ne pita, niko se ne saoseća. Nemam para ni za lekove. Nemam porodicu, decu, perspektivu...i veoma sam depresivan. I ne želim da živim i jedva čekam da umrem. Svako veče se nadam da se neću probuditi. Imam i kičmu bolesnu već 20 godina. Ali i dalje se šalim, zezam, smejem k'o blesav, radujem vazduhu, vodi, snu, tušu, imam ogroman optimizam i nadu da će biti bolje, izuzetno sam zahvalan na svemu preostalom, na vidu, sluhu, svim čulima. Volim i žene i muziku i boje i prirodu. I sve živo. Ne znam kako da objasnim to stanje duha u meni a da ne ispadnem kontradiktoran. Upropastili su me i roditelji koje i dalje volim iako ni njih više nema, i država i narod i planeta. I zbog poroka i zbog lenjosti i zbog egoizma, pre svega, korupcije, nepotizma. Ali ne dam se, živeću punim plućima još toliko koliko želim dok ne krenu ozbiljnije godine ako i njih doživim. Ali neću da kukam, da se žalim, da mi je nešto teško. Biću srećan i zahvalan, neću biti kukavica, slabić i grešan. Znam da uvek može mnogo gore i strah me toga. Ne želim dodatno da patim dok sam živ. Ne želim da ne vidim, da ne čujem, ne želim da budem bolesniji ili invalid. Znam kako je, imam žive primere.
Radujem se kad vidim lepu ženu, neku kucu, volim bicikl da vozim. I ne bih voleo da ne mogu. Bar da šetam. A da nije smog. Ima milion lepih stvari i sitnica. Svakoj se radujem i sve osećam. Ne moram da budem smrtno ozbiljan kao vi pa da delujem "empatično". Ubija me zima, da ne pominjem samoću i tako dalje. Mnogi ne bi preživeli moj život.
Ali znam da ima mnogo gorih stvari u životu. I prosto sam tužan kad je neko nesvestan i razmažen. I malo me ljuti.
A ne volim nepravdu. Možda je svakom svoj problem najveći i najteži. Ali skoro da nema ništa gore pored zdravlja kad skoro nemaš šta da jedeš. I ne možeš da zaradiš. I nijedan sit neće gladnom verovati. Gde je bilo čija empatija prema meni? Ne kažem da je nemam prema drugima i da je namerno ne bih imao jer niko nema prema meni. Ali nije fer tako reći i suditi prema koricama knjige.
Ne znaš koju muku nosi neki čovek.
I niko nije hodao u mojim cipelama pa da zna. I da sme da sudi. Zato kad vidim da neko puši, ne samo što truje i sebe i mene, nego je jedna cigara 20 - 30 dinara, to je pola hleba za mene, to je pljuvanje po meni, po bilo kojoj sirotinji, ja imam 100 - 200 dinara na raspolaganju za hranu za ceo dan. Nemam uslova ni za pomoć. Prosto je mat pozicija, ruke su mi vezane.
Gde su ljudi, gde su hrišćani? Gde je empatija. Još milion ljudi tako živi u srbiji. Milijardu ljudi je gladno u svetu. Žale se na gorivo od 200 dinara, a ne pređu sami u kolima 10 kilometara za taj litar. Mnogo je narod grešan prema Bogu, svom životu i svemu ostalom. Ne može tako nikome da bude bolje. Mnogo je patnje. Jako sam razočaran u čovečanstvo koje nije humano. Ali ne tražim sažaljenje, ne tražim milostinju. Još uvek imam snage da širim zdrav razum, optimizam, dobrotu, nesebičnost, ljubav, sreću, radost. Svest o prirodnom i zdravom životu. O istini. Želim da srušim te iluzije zvane država, religija, da prestanu ratovi ili da svi nestanemo. Ne treba da se razlikujemo ni po čemu sem dobrote. Isti smo svi, deo jednog bića i jednog doma. Život je poklon i dar.

ChatGPT preformulisano:

---

Ljudi često misle da nemam empatije jer sam ironičan, šalim se i ne zvučim stalno ozbiljno. Ali tekst je hladan i ne može da prenese osećanja. U stvarnosti je drugačije.


Evo mog života ukratko.


Nemam posao. Jedva preživljavam od cimerarine od oko 100 evra mesečno. Nekad jedva imam i za hranu i račune. Roditelji su mi umrli. Lažni prijatelji su nestali, kao i lažna rodbina. Nemam porodicu, nemam decu, nemam nikakvu sigurnu perspektivu.


Imam bolesna pluća, bolesna creva, bolesnu kičmu već dvadeset godina. Ni glava mi nije baš zdrava od svega što sam prošao. Često sam depresivan i ima dana kada pomislim da bi bilo lakše da se jednostavno ne probudim. Nemam novca ni za lekove.


Ipak, uprkos svemu tome, ja se i dalje šalim, zezam i smejem kao blesav. Radujem se vazduhu, vodi, tušu, snu. Zahvalan sam što još uvek vidim, čujem i osećam. Volim žene, volim muziku, volim boje i prirodu. Volim da vozim bicikl. Radujem se kad vidim lepu ženu ili neku kucu na ulici.


Ne znam kako da objasnim to stanje duha u meni, a da ne ispadne kontradiktorno. Kao da u meni postoje i tuga i radost u isto vreme.


Upropastili su me i roditelji koje i dalje volim iako ih više nema. Upropastili su me i država i sistem i ljudi oko mene. Ali najveći problem ovog sveta je egoizam, korupcija i nepotizam.


I pored svega toga ne dam se. Živeću punim plućima još koliko mogu. Ne želim da kukam i da stalno pričam kako mi je teško. Ne želim da budem kukavica. Biću zahvalan na svemu što imam dok sam živ.


Znam da uvek može mnogo gore. I iskreno me toga strah. Ne želim da oslepim, da ogluvim ili da postanem invalid. Video sam kako to izgleda kod drugih ljudi.


U životu postoji milion malih lepih stvari i sitnica. Ja se svakoj od njih radujem. Ne moram da budem smrtno ozbiljan da bih imao empatiju.


Ono što me najviše boli je nepravda.


Možda je svakom njegov problem najveći. Ali skoro da nema ništa teže nego kada nemaš šta da jedeš i nemaš način da zaradiš. Sit čovek gladnom ne veruje.


Zato me ponekad zaboli kada vidim kako ljudi rasipaju novac na gluposti, a neko nema ni za hleb. Kada neko puši cigarete, jedna cigareta je 20–30 dinara. Za mene je to pola hleba. To je hrana za ceo dan.


Ne osuđujem nikoga bez razloga. Ali ljudi često sude drugima po spoljašnjosti i po nekoliko rečenica na internetu. A ne znaju kakav teret taj čovek nosi.


Niko nije hodao u mojim cipelama.


I zato niko nema pravo tako lako da sudi.


Gde su ljudi? Gde su hrišćani? Gde je empatija?


U Srbiji mnogo ljudi živi teško. U svetu milijarde ljudi gladuju. A ljudi se žale na gorivo od 200 dinara, dok sami u kolima potroše litar za deset kilometara.


Čovečanstvo je postalo sebično. Mnogo je patnje na svetu. Iskreno sam razočaran u ljude i u sistem koji smo napravili.


Ali ne tražim sažaljenje. Ne tražim milostinju.


Još uvek imam dovoljno snage da širim ono što smatram dobrim – zdrav razum, optimizam, dobrotu, nesebičnost, ljubav, radost i svest o prirodnom i zdravom životu.


Verujem da su mnoge stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo samo iluzije – država, ideologije, razne podele među ljudima. Zbog tih iluzija nastaju ratovi i mržnja.


Po meni, ljudi ne bi trebalo da se razlikuju ni po čemu osim po dobroti.


Jer svi smo deo istog sveta, istog doma i istog života.


A život je poklon.

---

 

[Skafander]

ChatGPT preformulisano:

---

Ljudi često misle da nemam empatije jer sam ironičan, šalim se i ne zvučim stalno ozbiljno. Ali tekst je hladan i ne može da prenese osećanja. U stvarnosti je drugačije.


Evo mog života ukratko.


Nemam posao. Jedva preživljavam od cimerarine od oko 100 evra mesečno. Nekad jedva imam i za hranu i račune. Roditelji su mi umrli. Lažni prijatelji su nestali, kao i lažna rodbina. Nemam porodicu, nemam decu, nemam nikakvu sigurnu perspektivu.


Imam bolesna pluća, bolesna creva, bolesnu kičmu već dvadeset godina. Ni glava mi nije baš zdrava od svega što sam prošao. Često sam depresivan i ima dana kada pomislim da bi bilo lakše da se jednostavno ne probudim. Nemam novca ni za lekove.


Ipak, uprkos svemu tome, ja se i dalje šalim, zezam i smejem kao blesav. Radujem se vazduhu, vodi, tušu, snu. Zahvalan sam što još uvek vidim, čujem i osećam. Volim žene, volim muziku, volim boje i prirodu. Volim da vozim bicikl. Radujem se kad vidim lepu ženu ili neku kucu na ulici.


Ne znam kako da objasnim to stanje duha u meni, a da ne ispadne kontradiktorno. Kao da u meni postoje i tuga i radost u isto vreme.


Upropastili su me i roditelji koje i dalje volim iako ih više nema. Upropastili su me i država i sistem i ljudi oko mene. Ali najveći problem ovog sveta je egoizam, korupcija i nepotizam.


I pored svega toga ne dam se. Živeću punim plućima još koliko mogu. Ne želim da kukam i da stalno pričam kako mi je teško. Ne želim da budem kukavica. Biću zahvalan na svemu što imam dok sam živ.


Znam da uvek može mnogo gore. I iskreno me toga strah. Ne želim da oslepim, da ogluvim ili da postanem invalid. Video sam kako to izgleda kod drugih ljudi.


U životu postoji milion malih lepih stvari i sitnica. Ja se svakoj od njih radujem. Ne moram da budem smrtno ozbiljan da bih imao empatiju.


Ono što me najviše boli je nepravda.


Možda je svakom njegov problem najveći. Ali skoro da nema ništa teže nego kada nemaš šta da jedeš i nemaš način da zaradiš. Sit čovek gladnom ne veruje.


Zato me ponekad zaboli kada vidim kako ljudi rasipaju novac na gluposti, a neko nema ni za hleb. Kada neko puši cigarete, jedna cigareta je 20–30 dinara. Za mene je to pola hleba. To je hrana za ceo dan.


Ne osuđujem nikoga bez razloga. Ali ljudi često sude drugima po spoljašnjosti i po nekoliko rečenica na internetu. A ne znaju kakav teret taj čovek nosi.


Niko nije hodao u mojim cipelama.


I zato niko nema pravo tako lako da sudi.


Gde su ljudi? Gde su hrišćani? Gde je empatija?


U Srbiji mnogo ljudi živi teško. U svetu milijarde ljudi gladuju. A ljudi se žale na gorivo od 200 dinara, dok sami u kolima potroše litar za deset kilometara.


Čovečanstvo je postalo sebično. Mnogo je patnje na svetu. Iskreno sam razočaran u ljude i u sistem koji smo napravili.


Ali ne tražim sažaljenje. Ne tražim milostinju.


Još uvek imam dovoljno snage da širim ono što smatram dobrim – zdrav razum, optimizam, dobrotu, nesebičnost, ljubav, radost i svest o prirodnom i zdravom životu.


Verujem da su mnoge stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo samo iluzije – država, ideologije, razne podele među ljudima. Zbog tih iluzija nastaju ratovi i mržnja.


Po meni, ljudi ne bi trebalo da se razlikuju ni po čemu osim po dobroti.


Jer svi smo deo istog sveta, istog doma i istog života.


A život je poklon.

---

Da li bi voleli da živite moj život, kao ja, da li biste mogli? Znači bez porodice, rodbine i prijatelja, skoro bez para, skoro bez zdravlja, i skoro bez budućnosti. Ako je odgovor ne onda budite zahvalni na svemu što imate, što ja nemam.

 

[Džudi S]

@Skafander

Ti si sada objasnio celokupnu svoju žvotnu priču. Nisam znala da vodiš tako težak život.

Ne znam koliko imaš godina i koliko staža da bi, zbog bolesti, dobio invalidsku penziju..ako ispunjavaš bar jedan uslov. Vidi sa lekarom opšte prakse da li možeš da odeš u inv. penziju.

Imao bi više od 100 evra mesečno.

Ne znam tačan procenat ali mi se čini da je mnogo forumaša ovde, zbog usamljenosti i zbog problema.

Svi imaju manje ili veće probleme. Takav je život.

Izvinjavam se ukoliko te je moj post povredio.

 

[Skafander]

@Skafander

Ti si sada objasnio celokupnu svoju žvotnu priču. Nisam znala da vodiš tako težak život.

Nisam hteo da se žalim. A i sramota me je. Jer nije više sramota ukrasti nego je sramota biti siromah. Svi beže od tebe kao da si gubav. Težak je život ali sam se adaptirao. Imam disciplinu i snagu volje. Ja sam i zaboravio da je težak. Navika je čudo. Gledam pozitivno pa kao ne vidim šta mi sve fali. Odrekao sam se mnogo toga. Više i nemam te stare želje za ne znam kakvom hranom, odećom, kolima, putovanjem, izlascima, a ni porodicom.
Možda sam postao zombi ali i dalje imam osećanja. Više sam se posvetio duhovnosti nego telesnom zadovoljstvu, osim šetnje i bicikla. I jedem jednom dnevno, uveče. Uglavnom spavam pola dana, da brže prođe vreme i da lakše odrobijam život.
Kao ne osećam samoću i sve ostalo. Mada ne gledam tv. Samo forum, instagram. Srećom pa nemam kiriju, infostan, nemam neke kredite, nemam kablovsku. Pripejd mobilni. Pisao sam već za moje troškove. Ne mogu da se setim u kojoj temi. Ne pušim, ne pijem, nemam kola...odeću uglavnom istu nosim ali čistu. Meni je ok. Kad ne može bolje, samo da nije gore. O tome pričam. Sam se šišam. Jedem uvek istu hranu, neke salame, jbg. Skroman sam. Ne tražim puno, samo kad bi imao bar tih 100 evra sigurno. Ovako je kao asketski.

Ne znam koliko imaš godina i koliko staža da bi, zbog bolesti, dobio invalidsku penziju..ako ispunjavaš bar jedan uslov. Vidi sa lekarom opšte prakse da li možeš da odeš u inv. penziju.

Ma ništa od toga. Uglavnom sam radio mnogo godina neprijavljen. A za lekare nisam dovoljno bolestan da bih bio poslovno nesposoban. Samo da ne bi dali pare i pomogli. Bezdušni. Uvek ima ona crkvena kuhinja u francuskoj ulici i solidarna kod vuka. Imam voz, srećom pa je prevoz besplatan ako ne bih biciklom.

Imao bi više od 100 evra mesečno.

Ne znam tačan procenat ali mi se čini da je mnogo forumaša ovde, zbog usamljenosti i zbog problema.

Pa moguće. Kao hotel izgubljenih duša.
Ne kažem da je forum loš, ja sam trenutno aktivan. Ali ima mnogih koji "žive" u njemu. Ali bih lično pre provodio vreme na poslu i sa porodicom, kad bih ih imao i kad bih vodio normalan život.

Svi imaju manje ili veće probleme. Takav je život.

Znam.

Izvinjavam se ukoliko te je moj post povredio.

Hvala ti. Ništa, nisi znala. Samo ne treba niko ishitreno da sudi i možda treba da pita. Mada je verovatno vama bila sasvim drugačija slika o meni. Mada sam nekako nagoveštavao kroz teme da ne volim materijalizam. I da imam više para verovatno bih slično živeo. Čovek kad nešto spozna, ne vraća se na staro.
Mnogo dobrih stvari ima u svemu lošem.
Nisam više rob svojih starih želja i potreba. Shvatio sam da je i bilo pogrešno. Ne želim da robujem.
Zahvalan sam na slobodi. To je neprocenjivo. Imam i svoj mir. I to je neprocenjivo. Imam i čist obraz i mirnu savest. Večno pošten. Mogu lepo da spavam.