Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 11.472
Лако ћемо за Муслимане односно од 1993-е Бошњаке. Један несрећан колективитет који се а како нам то написа велики Меша
Када кажем лако ћемо, знамо на чему смо, знамо куд запињу, знамо и ту њихову чемерну причу оптерећену насљеђем а богами и проклетством конветита, знамо и како са њима. Но проблем су нове потурице међу Србљем, случајни Срби који презиру властити род, који са својим слугерањским менталитетом не могу опростити Србима што нису као они, што нису забраздили у аутошовиниозму.
И још нешто, чим неко мимо србофобичног крда у комшилуку, има гадљивост према имену Српске и за Српску напише RS, тај ил је управо један од тог новог соја потурица, ил је у својој празноглавости неспособан направити отклон од србофобичне пропаганде. Другима је опроштено, њихов гријех је њихова малоумност, првима баш и не.
нашао у раскораку, беспућу између замршене прошлости и нејасне будућности. Да буде грђе, након Мешиног времена константно слуђиван од стране бјелосвјетских смутљиваца и нове муслиманске политичке елите оличене у најгорем олошу и хохштаплерима.Најзамршенији људи на свету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке реке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осећањем стида због порекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напред, зато задржавамо време, у страху од ма каквог решења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом.
Хтели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо заволели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.
Када кажем лако ћемо, знамо на чему смо, знамо куд запињу, знамо и ту њихову чемерну причу оптерећену насљеђем а богами и проклетством конветита, знамо и како са њима. Но проблем су нове потурице међу Србљем, случајни Срби који презиру властити род, који са својим слугерањским менталитетом не могу опростити Србима што нису као они, што нису забраздили у аутошовиниозму.
И још нешто, чим неко мимо србофобичног крда у комшилуку, има гадљивост према имену Српске и за Српску напише RS, тај ил је управо један од тог новог соја потурица, ил је у својој празноглавости неспособан направити отклон од србофобичне пропаганде. Другима је опроштено, њихов гријех је њихова малоумност, првима баш и не.