E pa ne znam.
Mislim da bi mi bilo malo vremena taj jedan dan da sam muškarac.
Jer da sam muškarac, bila bih neki veliki i krupan, sa ovoooooliko širokim ramenima, kad ga vidiš misliš da se smrklo
. I imala bih moćne mišića i bila bih najjača u kraju, a možda i dalje. I onda bih mogla slobodno da umlatim svakog kretena koji hvata moje drugarice na ulici za guzu. I mogla bih da bijem svaki onaj ljigavi oblik života koji gmiže i sikće kada pored njega prođe devojka (mada, verovatno je to jedino što ti oblici umeju i smeju, možda bi ih i ostavila).
I sigurno bih otišla jednom muški da igram fudbal. Da, to sigurno. Sad prilično nije fer, jer mi svi popuštaju a ja to zloupotrebljavam.
I da sam muško sigurno bih prespavala par noći u parku na klupi, čisto da vidim kako je. Ovako me je strah.
I sigurno bih piškila stojeći. Ma, odradila bih to i u haustoru, i na zid neke kuće i banderu i drvo i kola i sve bre. Svugde po malo, kad mogu ostali, mogu i ja.
I pljunula bih koji put, što da ne, pa ne sme niko da me bije, jača sam od svih
A i to bih sigurno uradila.
Zapodenula kavgu u kafani!
I tako..
Mislim, sve u svemu, bila bih pravi, krupan, jak ali ne mnogo pametan muškarac i uživala bih u tome
I da, naravno, bila bih visoka 2 m, imala plavu kosu i predivne plave ili zelene oči
a onda bi pozeleo da sam musko...
