Šta biste radili u životu?
Čime biste se bavili ako bi bilo šta radili?
Kako biste živeli, šta bi vas činilo srećnima?
Pa manje više isto što i sad , mislim ja već u dobroj meri i živim tako :d , mislim ne kažem sad da je novac nebitan i da mi ne treba za određene stvari (ono svakako bolje da ga ima nego da ga nema) ali ono posao i novac mi nikad nisu bili prioritet i neka najvažnija i centralna stvar u mom životu oko koje mi se kao vrti ceo život i uvek mi je nekako bila važnije dokolica, u smislu da uglavnom ljudima su posao i trka za novcem neka prioritetna i centralna stvar u životu oko koje se sve vrti a sad neka njihova interesovanja, hobiji, bliske osobe, stvari koje vole, itd su im samo nekakav bonus i dodatak u životu za koji ono kao ako pretekne vremena, a kad mene je to nekako oduvek bilo obrnuto i uvek su mi bila važnija ta neka moja interesovanja, bliske osobe, stvari koje volim, koje me zanimaju i koje me ispunjavaju i koje me na neki način i definišu kao osobu a na posao sam gledao kao na nekakav dodatak i nadgradnju (kao ono ako budem sad radio ovo ili ono imaću ovoliko ili onoliko kinte pa moći ću možda ne znam ovo ili ono, ali sam posao kao posao nikad mi nije bio neka centralna stavka u životu nit sam u poslu tražio neki smisao života da tako kažem).
I da kažem nekako uvek mi je bilo važnije da ne znam imam vremena za sebe i da mogu recimo igrati basket svako veče, provesti vreme sa meni dragim i bliskim osobama, čitati stripove i knjige, prošetati onako opušteno pored Save ili kroz grad, poslušati neku dobru muziku, pogledati neki dobar film, seriju ili neki podkast ili dokumentarac, čuti i saznati nešto novo i zanimljivo i da ne znam mogu leći kad mi se leže, spavati dokle mi se spava, itd nego ono imati kintu u džepu ili nekakavu karijeru, status i ne znam ni ja šta, nekako život je kratak i pre svega previše dragocen i prepun nekih divnih i zanimljivih stvari da bi se proveo u jurnjavi za tako nekim u biti precenjenim stvarima.
Tako da nekako dokolica je zapravo najbitnija i nekako sve kreće od dokolice, sva kreativnost, svi izumi, sva umetnost, itd, jer ono sve kreće od ideje, a ideja kreće od mašte a za maštu je potrebno slobodno vreme i dokolica.
Uostalom nikoga nije briga šta ti radiš i koliko zarađuješ, jer te to ne definiše kao osobu, mislim sad dal ti imaš 400 evra mesečno ili 800 evra mesečno ili ne znam da li radiš kao programer, vozač, nastavnik u školi, kuvar ili neki ćata negde u opštini ono ne definiše te kao osobu niti to bilo šta govori o tebi, ali kad pričaš o svojoj dokolici, tvojim interesovanjima, kako voliš da provodiš vreme, ne znam kakvu vrstu muzike voliš, šta voliš da čitaš i čitaš li šta uopšte, šta voliš da gledaš na TV-u i da li recimo radije gledaš neku dokumentarac na History-ju, neki zanimljiv podcast ili radije gledaš zadrugu i Grand show ili ne znam da li više voliš da vreme provodiš na recimo planinarenju, skijanju, raftingu negde na reci ili jedrenju, negde u prirodi ili nekakvom treningu ili radije sediš ispred televizora i piješ pivo ili blejiš u nekoj kafani ili kladionici i tako neke stvari, e tako neke stvari te već dosta i itekako definišu kao osobu i na osnovu tako nekih stvari već možeš steći neki uvid u nečiji mentalni sklop i nivo svesti.
