Da moze u naslov da se stavi smajli ja bih sad stavila onog sto lupa glavom o zid

ne vidim kako si ti tj. ja tu ispala...kucka;
rekla iskreno sta mislis i postupila u skladu s tim. : )

Pa sta drugo bivaju zlobnice koje su se drznule da ne idu uz dlaku i ne smeskaju sa odobravanjem... nego kucke :lol: ???

Ako mene pitas nisam kucka, bolja sam osoba ovakva nego da odem....
Al aj da sprovedemo anketu medju mladencima i njihovom rodbinom i prijateljima ...da vidis sta ima da ispadnemo :lol: ???
 
Pa sta drugo bivaju zlobnice koje su se drznule da ne idu uz dlaku i ne smeskaju sa odobravanjem... nego kucke :lol: ???

Ako mene pitas nisam kucka, bolja sam osoba ovakva nego da odem....
Al aj da sprovedemo anketu medju mladencima i njihovom rodbinom i prijateljima ...da vidis sta ima da ispadnemo :lol: ???

e, nista ne vjerujem tim...anketama...anketarima... + ne citam tu vrstu...pisanija
tj. zabole me patka... : )))
 
Ja se kad su prijatelji u pitanju nekako drzim parole zivi i pusti druge da zive.
Dovoljno sam odrasla da ne mislim da se svet vrti oko mene .
Niti dajem da mi se mesaju niti se mesam.
Nije me ni sad pitao za misljenje kao sto vidis , obavestena sam.
Iznela sam svoj stav ovde.
Njemu nisam rekla.
I dvoumim se jos da li treba da kazem istinu ili da slazem nesto zarad mira.
Impulsivno kad bih reagovala istresla bih sve i cao.
Al iz obzira prema njegovoj sreci cutim i nemam prava da je kvarim.

Ni ja nisam nikog slusala kad sam se udavala...ne ocekujem ni da se moje misljenje uzme za ozbljno.
Ne ocekujem ni da ce me rodjene dete pitati a kamoli drug.
Dakle moja ocekivanja prema njegovoj situaciji nisu ovde bitna.

Napisala sam gore...njegova odluka njegova stvar.
Mene boli moja odluka.
Mene zulja kako da se JA iz toga izvucem a da ne ispadnem kucka.

Zavisi od toga šta ti njemu ustvari zameraš, to što je tebi rekao nešto čega se kasnije nije držao, a nije ni morao da se toga drži ili to što smatraš da on sebi pakuje sr.anje ili svom detetu ili toj novoj ženi ili kome god.
U svakom slučaju, reci mu šta misliš o tome, ali budi spremna da može dati ti odgovori istom oštrinom kojom mu ti budeš to rekla. U prvom slučaju ima svo pravo da ti kaže ono što i sama očekuješ "predomislio sam se, moja odluka - moja stvar". Glupo je da lažeš bilo šta, to gadno podriva odnos, opterećuje bez potrebe. Ali nema potrebe da lete tanjiri, ima valjda još nešto između impulsivnosti i laži.

A ako si rešila da se u svakom slučaju izvučeš iz tog odnosa....šta te onda boli uvo da li ćeš da budeš kučka ili ne?
 
Trudila sam se da budem fer i kul i da upoznam plavojku.
I da u tu pricu udjem bez predrasuda.
Videle smo se vise puta.
Razgovarale o kojecemu.
Nije se ona meni apriori ne dopala ( al sam napisala ovo :lol: )
Prvo vreme sam mislila ako je njemu dobra pa nek uziva ....kad vec jelte nije za brak nek bar uziva u zivotu.
Al onda iz vidjanja u vidjanje ...ne znam ...nesto kod te devojke mi se niej dopalo.
Ni on mi nije delovao bas mnogo zainteresovan ni srecan.
Raskidali su i mirili se.
Raskid pa useljenje u zajednicki stan :think:
Raskid pa beda :think:

I sad brak.

Ona je na oko slatka...dopadljiva...komunikativna...
Al kad zagrebes ispod sve te slatkosti...ne svidja mi se sta vidim.
Al opet kazem ona je njegov izbor , nemam ja prava da mu sudim.
Mene i ne zanima ona ...mene je iziritirao onaj "nisam ja za brak i porodicu" deo.
A na temelju prvog iskustva znam da sa tim ne mogu da se nosim kul.



E sad dok smo mi kuckali moj muz je isao da baci djubre i uzeo je pozivnicu.
Rekla sam muzu da ja na svadbu ne idem.
Muz i dalje tvrdi da sam los drug i da nemam prava da mu kvarim srecu.
Po mom muzu treba otici .
A ja necu i tacka.
Necu na svoju stetu zarad necijeg capraz divana.
Pa nek sam i los drug.

Zao mi je samo sto se ovo prolongira i sto cu kad tad morati da ispljunem svoje.
A to sam mogla veceras da zavrsim.


uradi na kraju kako ti osecas da treba. kajaces se ako ne uradis, jer ce te neizreceno gusiti. mozda ces se kajati ako uradis, jer ces izgubiti druga. ako ste bliski, ako ga pogodi to sto ne dodjes, po svoj prilici cega pogoditi. mozda ce biti u fazoni- odakle njoj pravo da mi sudi, mozda nece. ti ga poznajes.
a moze se i rastuziti, ako mu ne dodjes na vencanje, jer ako ste prijatelji nije njemu do poklona nego do tvog prisustva, da sa njim podelis radost. mozda da odes, a da mu posle svadbe kazes to sto imas? ne znam.
 
Iskreno, ja bih dolazak, odnosno, nedolazak na svadbu tumačila kao vrlo jasnu poruku u vezi budućeg odnosa.
Ne dođeš mi na svadbu - toliko te vređa moja odluka da tu nema više mesta ni za priču ni za pokušaje
Dođeš na svadbu - pokazao si da ti je stalo do mene iako se ne slažeš sa onim što radim i tu ima prostora da se vremenom i razgovorom izgladi
 
Zavisi od toga šta ti njemu ustvari zameraš, to što je tebi rekao nešto čega se kasnije nije držao, a nije ni morao da se toga drži ili to što smatraš da on sebi pakuje sr.anje ili svom detetu ili toj novoj ženi ili kome god.
U svakom slučaju, reci mu šta misliš o tome, ali budi spremna da može dati ti odgovori istom oštrinom kojom mu ti budeš to rekla. U prvom slučaju ima svo pravo da ti kaže ono što i sama očekuješ "predomislio sam se, moja odluka - moja stvar". Glupo je da lažeš bilo šta, to gadno podriva odnos, opterećuje bez potrebe. Ali nema potrebe da lete tanjiri, ima valjda još nešto između impulsivnosti i laži.

A ako si rešila da se u svakom slučaju izvučeš iz tog odnosa....šta te onda boli uvo da li ćeš da budeš kučka ili ne?

Ma bre medo , dal ti ja licim na osobu koja bi se svadjala sa nekim oko toga koga ce da zeni.
Nekako to vadis iz postova sve vreme a ja nikako na to mislila nisam.
Mene drzi misao da je covek ispao nedorastao, neozbiljan i kao takav izuzetno neodgovoran ( pokriveno xy primera u proteklih godinu dana koji nisu za forum jer sustina i nije bila da analiziramo njegov lik i dela nego da vidim jesam li u pravu sto odbijam da ucestvujem) ....drzi me osecaj da ako ucestvujem u tome podrzavam njegovu saradu i neodgovornost a to ne mogu ( opet zbog niza dogadjaja koji su se desavali a nisam ih navodila ovde) ...moja ocekivanja od njega su bila veca u smislu da kao roditelj ima odgovornost prema nekom drugom osim prema sebi a on se evo vec godinama vodi iskljucivo svojim potrebama ....

Dok smo bili jedan na jedan , ja sam imala pravo da kazem a on da me cuje ili ne cuje.
Sad stvar postaje malo komplikovanija.


Ne podrzavam pravljenje deteta br 2 jer ni detetu br 1 nije neki roditelj.
Ne podrzavam novi brak jer ni u starom nije bio neki suprug.
Ne podrzavam to njegovo idenje bez cilja i po inerciji...

I posto sve to ne podrzavam ....odbijam da ucestvujem u tome.
Ali ne tako da cu kad ga vidim da ga napusim zbog svega toga.
Naprotiv.
Reci cu nesto ...ili mozda nista.
Reci cu verovatno samo da se ne slazem sa time sta radi i kako radi i ne zelim da ucestvujem.
To je posteno.

Impulsivno ne reagujem ni na one sa kojima zivim zasto bih reagovala na nekog ko mi je drug.

Obzirom da ne odobravam to sto ne odobravam ...tesko da nas odnos moze da se nastavi ...
Jer ovde nije pitanje da li mi se svidja njegova nova kravata ...
Ovde je pitanje nepodrzavanja njegovog izbora u zivotu, nastanka njegovog deteta i nacina zivota.
To tesko da moze da se premosti ikako.
Ja ne bih mogla da se druzim sa nekim i da ispijam kafe a da znam da osporava moje odluke i izbore.
Osecala bih se nelagodno.

Tako da ...ne zelim ja da se izvucem iz odnosa...ja napustam odnos....donela sam takvu odluku.

Zao mi je sto to tesko da ce biti shvaceno kao ok ...i sto cu svakako dobiti epitet neki ...ali ...ne moze u zivotu sve da mi bude potaman.
 
Ma bre medo , dal ti ja licim na osobu koja bi se svadjala sa nekim oko toga koga ce da zeni.
Nekako to vadis iz postova sve vreme a ja nikako na to mislila nisam.
Mene drzi misao da je covek ispao nedorastao, neozbiljan i kao takav izuzetno neodgovoran ( pokriveno xy primera u proteklih godinu dana koji nisu za forum jer sustina i nije bila da analiziramo njegov lik i dela nego da vidim jesam li u pravu sto odbijam da ucestvujem) ....drzi me osecaj da ako ucestvujem u tome podrzavam njegovu saradu i neodgovornost a to ne mogu ( opet zbog niza dogadjaja koji su se desavali a nisam ih navodila ovde) ...moja ocekivanja od njega su bila veca u smislu da kao roditelj ima odgovornost prema nekom drugom osim prema sebi a on se evo vec godinama vodi iskljucivo svojim potrebama ....

Dok smo bili jedan na jedan , ja sam imala pravo da kazem a on da me cuje ili ne cuje.
Sad stvar postaje malo komplikovanija.


Ne podrzavam pravljenje deteta br 2 jer ni detetu br 1 nije neki roditelj.
Ne podrzavam novi brak jer ni u starom nije bio neki suprug.
Ne podrzavam to njegovo idenje bez cilja i po inerciji...

I posto sve to ne podrzavam ....odbijam da ucestvujem u tome.
Ali ne tako da cu kad ga vidim da ga napusim zbog svega toga.
Naprotiv.
Reci cu nesto ...ili mozda nista.
Reci cu verovatno samo da se ne slazem sa time sta radi i kako radi i ne zelim da ucestvujem.
To je posteno.

Impulsivno ne reagujem ni na one sa kojima zivim zasto bih reagovala na nekog ko mi je drug.

Obzirom da ne odobravam to sto ne odobravam ...tesko da nas odnos moze da se nastavi ...
Jer ovde nije pitanje da li mi se svidja njegova nova kravata ...
Ovde je pitanje nepodrzavanja njegovog izbora u zivotu, nastanka njegovog deteta i nacina zivota.
To tesko da moze da se premosti ikako.
Ja ne bih mogla da se druzim sa nekim i da ispijam kafe a da znam da osporava moje odluke i izbore.
Osecala bih se nelagodno.

Tako da ...ne zelim ja da se izvucem iz odnosa...ja napustam odnos....donela sam takvu odluku.

Zao mi je sto to tesko da ce biti shvaceno kao ok ...i sto cu svakako dobiti epitet neki ...ali ...ne moze u zivotu sve da mi bude potaman.

Najpametnije ti je da tako i uradiš...bolelo, ne bolelo..:rtfm:
 
Iskreno, ja bih dolazak, odnosno, nedolazak na svadbu tumačila kao vrlo jasnu poruku u vezi budućeg odnosa.
Ne dođeš mi na svadbu - toliko te vređa moja odluka da tu nema više mesta ni za priču ni za pokušaje
Dođeš na svadbu - pokazao si da ti je stalo do mene iako se ne slažeš sa onim što radim i tu ima prostora da se vremenom i razgovorom izgladi

Sad si ga banalizovala do kraja.
Mene ne vredja njegova odluka.
Ja se sa njom ne slazem.

Ono sto je sustina jeste da ako se ne slazem tesko da mozemo da se druzimo dalje.
Samo sto on to ne moze znati dok mu ja ne kazem.
Nedolazak na svadbu zapravo je inicijalna kapisla za taj nas razgovor kad ja treba da saopstim sve sto mislim.
I posle cega verovatno nema dalje.
 
Ma bre medo , dal ti ja licim na osobu koja bi se svadjala sa nekim oko toga koga ce da zeni.
Nekako to vadis iz postova sve vreme a ja nikako na to mislila nisam.
Mene drzi misao da je covek ispao nedorastao, neozbiljan i kao takav izuzetno neodgovoran ( pokriveno xy primera u proteklih godinu dana koji nisu za forum jer sustina i nije bila da analiziramo njegov lik i dela nego da vidim jesam li u pravu sto odbijam da ucestvujem) ....drzi me osecaj da ako ucestvujem u tome podrzavam njegovu saradu i neodgovornost a to ne mogu ( opet zbog niza dogadjaja koji su se desavali a nisam ih navodila ovde) ...moja ocekivanja od njega su bila veca u smislu da kao roditelj ima odgovornost prema nekom drugom osim prema sebi a on se evo vec godinama vodi iskljucivo svojim potrebama ....

Dok smo bili jedan na jedan , ja sam imala pravo da kazem a on da me cuje ili ne cuje.
Sad stvar postaje malo komplikovanija.


Ne podrzavam pravljenje deteta br 2 jer ni detetu br 1 nije neki roditelj.
Ne podrzavam novi brak jer ni u starom nije bio neki suprug.
Ne podrzavam to njegovo idenje bez cilja i po inerciji...

I posto sve to ne podrzavam ....odbijam da ucestvujem u tome.
Ali ne tako da cu kad ga vidim da ga napusim zbog svega toga.
Naprotiv.
Reci cu nesto ...ili mozda nista.
Reci cu verovatno samo da se ne slazem sa time sta radi i kako radi i ne zelim da ucestvujem.
To je posteno.

Impulsivno ne reagujem ni na one sa kojima zivim zasto bih reagovala na nekog ko mi je drug.

Obzirom da ne odobravam to sto ne odobravam ...tesko da nas odnos moze da se nastavi ...
Jer ovde nije pitanje da li mi se svidja njegova nova kravata ...
Ovde je pitanje nepodrzavanja njegovog izbora u zivotu, nastanka njegovog deteta i nacina zivota.
To tesko da moze da se premosti ikako.
Ja ne bih mogla da se druzim sa nekim i da ispijam kafe a da znam da osporava moje odluke i izbore.
Osecala bih se nelagodno.

Tako da ...ne zelim ja da se izvucem iz odnosa...ja napustam odnos....donela sam takvu odluku.

Zao mi je sto to tesko da ce biti shvaceno kao ok ...i sto cu svakako dobiti epitet neki ...ali ...ne moze u zivotu sve da mi bude potaman.

Pa onda je stvar rešena.
Ti nećeš to više da gledaš, on to više ne može da promeni.

Ako misliš da zbog tog već bivšeg prijateljstva zaslužuje jasno objašnjenje - reci mu to, pa kako ispadne.
Ako ne, nemoj da se pojaviš na svadbi i to je dovoljna poruka.
 
Sad si ga banalizovala do kraja.
Mene ne vredja njegova odluka.
Ja se sa njom ne slazem.

Ono sto je sustina jeste da ako se ne slazem tesko da mozemo da se druzimo dalje.
Samo sto on to ne moze znati dok mu ja ne kazem.
Nedolazak na svadbu zapravo je inicijalna kapisla za taj nas razgovor kad ja treba da saopstim sve sto mislim.
I posle cega verovatno nema dalje.

Što banalizovala? Možda je oštrija reč, ali suština je da nećeš da pređeš preko toga, ili ne možeš, kako god, i da je to jasan znak da tu pomoći nema, što si i sama napisala, nema dalje.
 
Pa onda je stvar rešena.
Ti nećeš to više da gledaš, on to više ne može da promeni.

Ako misliš da zbog tog već bivšeg prijateljstva zaslužuje jasno objašnjenje - reci mu to, pa kako ispadne.
Ako ne, nemoj da se pojaviš na svadbi i to je dovoljna poruka.

Ja na svadbu ne idem.
Tu nema zbora.
Da cu morati da objasnim-moracu.
A sad kako sam sa vama ovde pricala, samo sam utvrdila svoje misljenje da je to po mene jedina ispravna odluka.
Posteno, odraslo ...istinu na sunce pa kud koji mili moji.

Ako mu nekad u zivotu zatrebam , normalno da mu necu okrenuti ledja ...al kafe, rodjendani....rostilji, letovanja...tome je kraj.
Bem ti zivot ...kad covek mora i da odraste !
 
Reci mu šta imaš bez uvijanja ali na lep način, reci mu da se ne slažeš sa tim i ako se odlazak na svadbu kosi sa nekim tvojim principima nemoj da mu ideš na svadbu. Na osnovu onoga što si ispričala i što znaš o njemu a nisi napisala ovde on je težak ološ i ne treba ni da se družiš sa njim.

A dosta zavisi i od toga kakva je ona. Ako je ona loša osoba ili ako ti se ne sviđa, ne treba da ideš. Ako je dobra, razmisli a ako su oboje loši, pokvareni i licemerni nemoj ni slučajno da im ideš na svadbu i nemoj da se družiš sa njima.
 
Ja na svadbu ne idem.
Tu nema zbora.
Da cu morati da objasnim-moracu.
A sad kako sam sa vama ovde pricala, samo sam utvrdila svoje misljenje da je to po mene jedina ispravna odluka.
Posteno, odraslo ...istinu na sunce pa kud koji mili moji.

Ako mu nekad u zivotu zatrebam , normalno da mu necu okrenuti ledja ...al kafe, rodjendani....rostilji, letovanja...tome je kraj.
Bem ti zivot ...kad covek mora i da odraste !

Xexexe, bem ti život kad ne znamo čiji smo.
 
Drug ti je totalno nestabilan....nisi iznela da li se i u prijateljstvu tako neodgovorno ponaša....ako je dobar prijatelj i od njega dobijaš dobre i iskrene savete i svesna si da u nekim životnim situacijama možeš da se osloniš na njega i on naravno na tebe...idi na svadbu.
Meni se čini da se vi više družite, no što tu ima neke jače spone...kako je moguće ako ste ikada osvemu i svačemu razgovarali da ne primetiš tu njegovu labilnost ili je to eto sada isplivalo na površinu.....ja tebe podržavam i da ne odeš na svadbu....zašto se družiti sa ljudima reda radi, rođendani, slave, preslave, mora i planine...a u principu sve prazna priča i folirancija...mučenje je to. Mada neka mu je sa srećom.
 
ebiga Mirka, ja bih otisla...mislim nemam ja tu sta da ucestvujem ili ne ucestvujem. To je njegov zivot, njegova odluka (losa ili dobra vreme ce pokazati), njegova deca, bivse i sadasnje zene. I na posletku, njegova svadba.

Smetalo bi mi samo ako bih bila sigurna da me je otvoreno slagao za razlog razvoda a pri tome mi je ta bivsa supruga dobra prijateljica...onda bih mozda zelela da zauzmem stranu na taj nacin

Ovako ne mislim da bih imala prava da njemu kvarim taj JEDAN dan, a za posle ko zna.

Jedanom sam sebi dozvolila da ne ucestvujem..jer mi se nista od cele lakrdije nije dopadalo. Bila sam u pravu, ali to je na kraju ispalo skroz nebitno. Ono sto je bilo bitno i tada a sto mi je bitno i sada je da je odnos osobe u cijem necemu vaznom nisam htela da ucestvujem i mene nepovratno zagadjen. I da mi nedostaje. I da ne osecam vise da je to bila ispravna odluka
 
Poslednja izmena:
...
Kad se ne slazete sa odlukama ljudi koje volite, kad vidite da ocigledno srljaju u nesto kao bez glave, kad vam dusa nije mirna sa tim ...sta radite?
Kako se borite sa tim kad se od vas ocekuje da podrzite nesto sa cim se apsolutno ne slazete?
Kako resavate situacije u kojima sta god da uradite nema sanse da izadjete bez da ispadnete bljaks?

Kad su te osobe punoletne, pustim ih da srljaju uopste se ne uzivljavajuci se u ishod njihovih odluka.
Stvarno me chudi da ti kao odrasla osoba ne mozes da jednostavno iskuliras odluku neke tamo druge odrasle osobe o njegovom sopstvenom zivotu.:roll: Licno nikad ne bih volela da imam prijatelje koji se bave mojim zivotom i donose o njemu bilo kakve zakljucke. Verujem da je to stav svake normalne osobe pa i tvog prijatelja jer koliko god da ste prijatelji, nisi pozvana da dajes sud o njegovim odlukama...ni ti ni bilo ko drugi.
 
Kad su te osobe punoletne, pustim ih da srljaju uopste se ne uzivljavajuci se u ishod njihovih odluka.
Stvarno me chudi da ti kao odrasla osoba ne mozes da jednostavno iskuliras odluku neke tamo druge odrasle osobe o njegovom sopstvenom zivotu.:roll: Licno nikad ne bih volela da imam prijatelje koji se bave mojim zivotom i donose o njemu bilo kakve zakljucke. Verujem da je to stav svake normalne osobe pa i tvog prijatelja jer koliko god da ste prijatelji, nisi pozvana da dajes sud o njegovim odlukama...ni ti ni bilo ko drugi.


A zasta po tebi Jeko onda sluze prijatelji?
Ako se ne zanimaju za tvoj zivot i nemaju stav o njemu koja im je svrha ?
Meni je npr to sasvim strasna pomisao da imam prijatelje koje ne zanima sta radim i kako.
Jezim se od pomisli da me prijatelj gleda kako gresim, cuti i misli se - nije moja stvar.

Sa druge strane ja "kao odrasla osoba" kao sto vidis kuliram njegovu odluku.
Na svoj nacin.
Odbijajuci da ucestvujem u necemu sto ne podrzavam.
Pri tom nisam zvocala, nisam pljuvala po njemu nasiroko, nisam ga zvala da mu otvaram oci i da mu sirim vidike, nisam mu drzila pridike o njegovim izborima.
Ova tema je pokrenuta mene radi, da bih JA proverila koliko su mi odluke kad je ova situacija u pitanju na mestu ili jednostavno gresim.
Ova tema mi je pomogla da pricajuci o tome i donesem konacnu odluku.
Rekla sam to bar tri puta sinoc.
Da sam htela da raspredam o njegovom liku i delu drugacije bih postavila stvar.

Tako da te stavove "svake normalne osobe" koje zastupas ipak treba obazrivije da napises jer se odatle cita da ja nisam normalna naspram npr tebe koja jesi.
I gde si ti videla da ja osudjujem?
Od kad se neslaganje jednaci sa osudom?
 
Jezim se od pomisli da me prijatelj gleda kako gresim, cuti i misli se - nije moja stvar.

Toga ima koliko hoces... Uglavnom sve se svodi na ono o cemu smo vec cesce pisali: mnogi svoje poznanike smatraju prijateljima. I to je upravo ta greska zbog koje se mnogi "zeznu". Prave prijatelje mozes prebrojati na prstima jedne ruke (uglavnom ih nema ni toliko). ;)

Licno prezirem precutavanje i foliranje. Ako me smatras prijateljem, budi siguran da cu ti uvek reci svoje iskreno misljenje. Obrnuto ocekujem isto!
 
A zasta po tebi Jeko onda sluze prijatelji?
Ako se ne zanimaju za tvoj zivot i nemaju stav o njemu koja im je svrha ?
Meni je npr to sasvim strasna pomisao da imam prijatelje koje ne zanima sta radim i kako.
Jezim se od pomisli da me prijatelj gleda kako gresim, cuti i misli se - nije moja stvar.

Sa druge strane ja "kao odrasla osoba" kao sto vidis kuliram njegovu odluku.
Na svoj nacin.
Odbijajuci da ucestvujem u necemu sto ne podrzavam.
Pri tom nisam zvocala, nisam pljuvala po njemu nasiroko, nisam ga zvala da mu otvaram oci i da mu sirim vidike, nisam mu drzila pridike o njegovim izborima.
Ova tema je pokrenuta mene radi, da bih JA proverila koliko su mi odluke kad je ova situacija u pitanju na mestu ili jednostavno gresim.
Ova tema mi je pomogla da pricajuci o tome i donesem konacnu odluku.
Rekla sam to bar tri puta sinoc.
Da sam htela da raspredam o njegovom liku i delu drugacije bih postavila stvar.

Tako da te stavove "svake normalne osobe" koje zastupas ipak treba obazrivije da napises jer se odatle cita da ja nisam normalna naspram npr tebe koja jesi.
I gde si ti videla da ja osudjujem?
Od kad se neslaganje jednaci sa osudom?

Sa boldom se slazem...ne treba mi prijatelj koji mi samo klima glavom i uvija u oblande sta misli o mojim greskama. Za takve stvari imam stocic za kafu.

Ali, ja stvarno ocekujem da ce moj prijatelj biti tu i kad misli da ja gresim najgore na svetu, dakle, da mi kaze sta misli gde gresim ali da bude uz mene i kad se samnom ne slaze
 
Sa boldom se slazem...ne treba mi prijatelj koji mi samo klima glavom i uvija u oblande sta misli o mojim greskama. Za takve stvari imam stocic za kafu.

Ali, ja stvarno ocekujem da ce moj prijatelj biti tu i kad misli da ja gresim najgore na svetu, dakle, da mi kaze sta misli gde gresim ali da bude uz mene i kad se samnom ne slaze

Ja tako postupila prosli put i dan danas se kajem.
Valjda jer kad ucestvujem to se smatra kao znak odobravanja a ja ne odobravam.
S tim da prosli put nisam nista rekla.
Ovaj put cu sve kontra.
I reci i ne ucestvovati.

Treca sreca :lol:
 
Ja tako postupila prosli put i dan danas se kajem.
Valjda jer kad ucestvujem to se smatra kao znak odobravanja a ja ne odobravam.
S tim da prosli put nisam nista rekla.
Ovaj put cu sve kontra.
I reci i ne ucestvovati.

Treca sreca :lol:

mirka, mozes sa nekim da budes najbolji prijatelj i da prekines druzenje..neke stvari se prerastu..potpuno se slazem sa tvojom odlukom..
njegov izbor je njegova stvar..ti imas pravo na svoj..
tako mu i reci..
skoro me prijatelj potkacio sa komentarom kako me u poslednje vreme hvata u lazima..
:eek:
kad sam ga naterala da mi da primer - svaki sam obrazlozila..to su bile bele lazi..kad nesto ne zelis ili ne mozes da uradis, pa smislis izgovor da ne povredis drugu stranu..
pitao me zasto to radim..
i sama sam se zacudila kako je zazvucalo - `iz obzira, da ne povredim`..
od tada ne lazem..
kad mi se nesto ne radi, onima koji su mi prijatelji jasno obrazlozim - i nema negodovanja..a onima koji nisu, samo saopstim bez smisljanja opravdanja..
ako ti je prijatelj, shvatice..
on zivi svoj zivot i nisi ti ta koja njegove odluke treba da menja..
ali ni on tvoje stavove..
 
Poslednja izmena:
Sa boldom se slazem...ne treba mi prijatelj koji mi samo klima glavom i uvija u oblande sta misli o mojim greskama. Za takve stvari imam stocic za kafu.

Ali, ja stvarno ocekujem da ce moj prijatelj biti tu i kad misli da ja gresim najgore na svetu, dakle, da mi kaze sta misli gde gresim ali da bude uz mene i kad se samnom ne slaze

To je to.
A postoje i stvari koje ni najboljim prijateljima nisu "njihova stvar", izbor partnera je jedan od tih i uopšte bračne odluke, po meni. Može da mu se ne sviđa, može da me upozori ako misli da ima razloga, i to dobrih razloga, ali to je sve. Ili, ne znam, ucenjivanje prijateljstvom...Tu se svaka priča završava, bar što se mene tiče.
 

Back
Top