Diskutabilno je koliko se AV može lično smatrati krivim za gubitak ingerencija i uticaja Srbije na KiM, u svojstvu PPV, premijera i predsednika. Srbija je mala zemlja koja bez jakih ekonomskih veza sa zemljama koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu ne bi mogla da opstane i tu su mogućnosti pritiska koje te zemlje imaju ogromne. Pre nekog vremena sam na temi koja se bavila krivicom za gubitak KiM napisao da tu krivicu snose svi članovi KPJ + svi koji su ćutali i tim ćutanjem podržavali komunističku vlast od kraja WW2 (uključujući i roditelje AV) a onda i S. Milošević i svi članovi SPS, JUL i SRS koji su podržavali dotičnog u njegovoj potpuno pogrešnoj spoljnoj politici (uključujući i samog AV). I ostajem pri tome. Ali od 2012. tj. trenutka kad se vratio na vlast, AV je teško mogao da učini bilo šta da popravi poziciju Srbije po pitanju KiM. Čak ni da je potpuno raskrstio sa Rusijom i uveo Srbiju u EU i NATO, opet ne bi mogao da dobije nazad išta niti da spasi gubitak bilo čega.
Ali to opet ne menja činjenicu da je naneo ogromnu štetu i Srbiji i čitavom srpskom narodu, i to pre svega kroz divljačko razaranje institucija i kriminalizaciju države, uvoz migranata a proterivanje domicilnog stanovništva, potpisivanje Open Balkan sporazuma, nakaradnu monetarnu politiku sa fiksnim kursom dinara i istovremeno namerno i podmuklo kreiranje inflacije, omogućavanje velikom broju sebi bliskih ljudi da se basnoslnovno obogate preko noći kroz poslovanje sa državnim preduzećima, partijsko zapošljavanje, omogućavanje inostranom krupnom kapitalu da trajno uništava i eksploatiše prirodna bogatstva i ko zna šta sve još. Sve i da sutra oteramo SNS (a nećemo da ga oteramo još dugo), trebalo bi nam više decenija da ispravimo svo zlo koje su nam ta interesna grupa i njen formalni i neformalni lider naneli.
Možda je zapravo najveći zločin koji je počinio to što je zarobio državu i praktično onemogućio da on ili bilo ko iz njegove partije bude smenjen voljom građana. To se najbolje vidi na primerima krize sa iskopavanjem litijuma i prekida snabdevanja vodom za piće u više opština u Srbiji. U normalnim zemljama bi u ovakvim situacijama padala ili republička vlast (prvi slučaj) ili lokalna (drugi slučaj). Ali u Srbiji se to ne dešava. Ljudi nemaju vode u sred leta i niko se ne bavi tim problemom. Sem opozicionih medija niko čak i ne priča o tome. Da bi se takve situacije sprečile, potrebno je ne dozvoliti moćnicima da se razmašu. Čim neka vlast ne radi dobro, građani je smenjuju na izborima. Uopšte se ne čeka da situacija dođe do te tačke da nema vode za piće. Ali mi smo to propustili da uradimo i oni su sada toliko ojačali da ne možemo da ih smenimo na izborima pa i da nas sve pobiju žeđu.