I
iluzionista
Gost
Da li sam vam ispricao pricu o zvezdici koja je volela vetar?
Bila jednom jedna zvezdica... Mala, sicusna, ali veoma energicna... Sijala je u svim bojama stalno prenoseci svoje dobro raspolozenje gde god se kretala... Skakutala je za mesecom... Krila se od sunca... Zivela prosecnim zivotom jedne nebeske zvezde... Sve do tog trenutka... Sijala je tako jedne noci, dok je kraj nje projurilo nesto... Brzo, nevidljivo, snazno... Jako.
- "Kkk.. Ko si ti?", prosaputala je uplaseno....
- "Huuuuuuuijuuuuuuu....", drala se nepoznata kreatura.
- "Ko... Ko si ti?, ponovi zvezdica...
Napokon, stranac odgovori: "Ja sam vetar..."
- "Drago mi je, ja sam zvezdica."
Da... To je bio prvi kontakt nase zvezdice i njenog vetra... Neko vreme su povremeno pricali, caskali, ogovarali sve ostale nebeske stvorove.... Prepricavali nevazne, nebitne price koje su cinile da se osecaju sve blizim i blizim...
Prolazili su meseci... Godine... Vekovi... Zvezdica i njen vetar poceli su polako da flertuju... Ona je bila opcinjena njime... Njegovim recima... Polako je pocela da se oseca tako blizu njemu, iako je on dolazio retko... Sve redje... Mislila je da mu nista ne znaci... Da su sve njegove reci prazne...
Ocajna, obratila se svom velikom prijatelju Suncu...
- "Sunce. Kazi mi sta da radim... Tuzna sam... On me ne voli... Ignorise me..."
Sunce je zabrinuto pogleda, nasmesi se i kaze:
- "Ne brini... Flert je kao igra... Veoma slicna sahu... Slicna, ali mnogo lepsa, velicanstvenija i mocnija. Trenutno se nalazite u otvorenim pozicijama... Svako moze da dobije, izgubi ili preda igru... Ali predati igru na samom pocetku je glupo... Ti to upravo radis..."
Zvezdica se postidi i pogne glavu dole...
"Povuci neki vazan potez", rece sunce.
"Poljuljaj mu sigurnost... Ugrozi mu kralja... Odigraj veliki potez nakon koga nece moci a da ne reaguje... Ako ipak ne reaguje, izgubio je partiju... Gotovo je..."
- "Ali, sta to konkretno znaci...", upita zvezdica, "Dobro. Flert je igra i sve to... Ali kako ti mislis da povucem taj veliki potez?"
- "Ignorisi ga... To ce ga zainteresovati... Neces ti vise morati da juris njega... On ce juriti tebe..."
I zvezdica tako i uradi... Vetar je dolazio i prolazio i duvao, ali na nebu nije mogao naci svoju zvezdicu... Samo u retkim trenutcima uspeo je da je vidi... Uvek je bila u nekoj zurbi...
Jednog dana vetar zastade, zamisli se i rece sam sebi: "Moram nesto da uradim. Mozda se naljutila... Mozda nece vise da me vidi... Mozda sam postao jos jedan od njenih nebeskih poznanika... Ali, ja to necu. Zelim onaj isti odnos koji smo imali ranije... Slatko prijateljstvo koje kao da se polako primicalo necem drugom... Lagani flert koji mi je ulepsavao dane..."
Vetar je ipak shvatio: Sad je sve postalo tako teze... Ona ga vise ne juri... On sada mora da juri nju... I to je i radio... Duvao je... Dovlacio joj cela tornada cvetnih livada, pricao slatke reci o ljubavi, slao joj tople poljupce u hladnim nocima... I tad se zvezdica vratila... Bila je opet redovno na svom mestu... Ali, vise nije jurila vetra. On je sada jurio nju... Imala ga je u klopci... I uzivala je u tome. Uzivala je u paznji koju joj je posvecivao... Sve dok se nije desilo ono najlepse... Jedne noci, konacno su priznali jedno drugome... Popustili i prihvatili istinu... Oni se vole...
Evo i danas su zajedno... Vetar duva hladnim dolinama severnog dela kontinenta... A zvezdica sija... Nocu uz mesec, a danju za inat Suncu... Ipak su, napokon, shvatili... Da je najbolja igra ona koja se zavrsava remijem... Neresenim rezultatom...
Bila jednom jedna zvezdica... Mala, sicusna, ali veoma energicna... Sijala je u svim bojama stalno prenoseci svoje dobro raspolozenje gde god se kretala... Skakutala je za mesecom... Krila se od sunca... Zivela prosecnim zivotom jedne nebeske zvezde... Sve do tog trenutka... Sijala je tako jedne noci, dok je kraj nje projurilo nesto... Brzo, nevidljivo, snazno... Jako.
- "Kkk.. Ko si ti?", prosaputala je uplaseno....
- "Huuuuuuuijuuuuuuu....", drala se nepoznata kreatura.
- "Ko... Ko si ti?, ponovi zvezdica...
Napokon, stranac odgovori: "Ja sam vetar..."
- "Drago mi je, ja sam zvezdica."
Da... To je bio prvi kontakt nase zvezdice i njenog vetra... Neko vreme su povremeno pricali, caskali, ogovarali sve ostale nebeske stvorove.... Prepricavali nevazne, nebitne price koje su cinile da se osecaju sve blizim i blizim...
Prolazili su meseci... Godine... Vekovi... Zvezdica i njen vetar poceli su polako da flertuju... Ona je bila opcinjena njime... Njegovim recima... Polako je pocela da se oseca tako blizu njemu, iako je on dolazio retko... Sve redje... Mislila je da mu nista ne znaci... Da su sve njegove reci prazne...
Ocajna, obratila se svom velikom prijatelju Suncu...
- "Sunce. Kazi mi sta da radim... Tuzna sam... On me ne voli... Ignorise me..."
Sunce je zabrinuto pogleda, nasmesi se i kaze:
- "Ne brini... Flert je kao igra... Veoma slicna sahu... Slicna, ali mnogo lepsa, velicanstvenija i mocnija. Trenutno se nalazite u otvorenim pozicijama... Svako moze da dobije, izgubi ili preda igru... Ali predati igru na samom pocetku je glupo... Ti to upravo radis..."
Zvezdica se postidi i pogne glavu dole...
"Povuci neki vazan potez", rece sunce.
"Poljuljaj mu sigurnost... Ugrozi mu kralja... Odigraj veliki potez nakon koga nece moci a da ne reaguje... Ako ipak ne reaguje, izgubio je partiju... Gotovo je..."
- "Ali, sta to konkretno znaci...", upita zvezdica, "Dobro. Flert je igra i sve to... Ali kako ti mislis da povucem taj veliki potez?"
- "Ignorisi ga... To ce ga zainteresovati... Neces ti vise morati da juris njega... On ce juriti tebe..."
I zvezdica tako i uradi... Vetar je dolazio i prolazio i duvao, ali na nebu nije mogao naci svoju zvezdicu... Samo u retkim trenutcima uspeo je da je vidi... Uvek je bila u nekoj zurbi...
Jednog dana vetar zastade, zamisli se i rece sam sebi: "Moram nesto da uradim. Mozda se naljutila... Mozda nece vise da me vidi... Mozda sam postao jos jedan od njenih nebeskih poznanika... Ali, ja to necu. Zelim onaj isti odnos koji smo imali ranije... Slatko prijateljstvo koje kao da se polako primicalo necem drugom... Lagani flert koji mi je ulepsavao dane..."
Vetar je ipak shvatio: Sad je sve postalo tako teze... Ona ga vise ne juri... On sada mora da juri nju... I to je i radio... Duvao je... Dovlacio joj cela tornada cvetnih livada, pricao slatke reci o ljubavi, slao joj tople poljupce u hladnim nocima... I tad se zvezdica vratila... Bila je opet redovno na svom mestu... Ali, vise nije jurila vetra. On je sada jurio nju... Imala ga je u klopci... I uzivala je u tome. Uzivala je u paznji koju joj je posvecivao... Sve dok se nije desilo ono najlepse... Jedne noci, konacno su priznali jedno drugome... Popustili i prihvatili istinu... Oni se vole...
Evo i danas su zajedno... Vetar duva hladnim dolinama severnog dela kontinenta... A zvezdica sija... Nocu uz mesec, a danju za inat Suncu... Ipak su, napokon, shvatili... Da je najbolja igra ona koja se zavrsava remijem... Neresenim rezultatom...
Mislim da je ovdje mjesto samo za "bhc33".I mislim da i ti(bhc33)trebas da napravis neki potez.
Mozda ipak odlucim da dopisem jos nesto... 
