da li vas privlace

milanivk

Početnik
Poruka
48
mesta kao na primer:pozorista,bioskopi,opere,koliko cesto idete na ta mesta,i sa kim najcesce idete tamo.iskreno mislim da su kod nas ta mesta poprilicno zaboravljena,mozda sam preterao sa operom ali evo izuzmimo nju.recite sta mislite o tome,i koliko vam ta mesta znace i koliko cesto ih posecujete?
 
milanivk:
mesta kao na primer:pozorista,bioskopi,opere,koliko cesto idete na ta mesta,i sa kim najcesce idete tamo.iskreno mislim da su kod nas ta mesta poprilicno zaboravljena,mozda sam preterao sa operom ali evo izuzmimo nju.recite sta mislite o tome,i koliko vam ta mesta znace i koliko cesto ih posecujete?
Volim pozorište i svaki put gledam kada sam u prilici. Operu nisam gledala što ne znači da ne bih.
Sjedenje u kino - dvorani i grickanje badema budi u meni nostalgiju. Svaki put kada je bila premijera nekog filma zavukla bih se u pozorišnu dvoranu (iako sam mogla uzeti DVD).
 
Supertajni:
Volim, naravno ali nekako se najprijatnije osećam u kafani, klubu, kafiću.....bilo da je ručak. večera ili obično piće.....tu sam najopušteniji a i volim brate da se ne lažemo.......

probaj sa pozorisnim klubom...nasmejana, duhovita, harizmaticna lica, boemi, lepe glumice, umetnice i umetnici, pica u negranicenim kolicinama sa ogranicenim budjetom....ali...naravno postoji uvek neko ali da bi imao zajednicku tema sa svim tim vrlo zanimljivim ljudima moras posecivati njihove "Talijine hramove" i sam biti zanimljiv odnosno definitivno deliti bar jednu strast sa njima, neizbeznu za pocetak, a to je strast za umetnoscu, teatrom, filmom, kjnizevnoscu, slikarstvom, fotografijom...svejedno...pa biraj sam...i videces mnogo je zanimljivije nego u bilo kom, kako ih mi zovemo, "blej" klubu ili kaficu ....
A za restoran se vec snadji mada i tu imas umetnika vlasnika pa samim tim i zanimljivih gostiju, npr: "Violeta kuco stara" Nikole Koje, "Sinatra" Frane Lasica..."Backstage"...itd

:D
 
Nikoll:
probaj sa pozorisnim klubom...nasmejana, duhovita, harizmaticna lica, boemi, lepe glumice, umetnice i umetnici, pica u negranicenim kolicinama sa ogranicenim budjetom....ali...naravno postoji uvek neko ali da bi imao zajednicku tema sa svim tim vrlo zanimljivim ljudima moras posecivati njihove "Talijine hramove" i sam biti zanimljiv odnosno definitivno deliti bar jednu strast sa njima, neizbeznu za pocetak, a to je strast za umetnoscu, teatrom, filmom, kjnizevnoscu, slikarstvom, fotografijom...svejedno...pa biraj sam...i videces mnogo je zanimljivije nego u bilo kom, kako ih mi zovemo, "blej" klubu ili kaficu ....
A za restoran se vec snadji mada i tu imas umetnika vlasnika pa samim tim i zanimljivih gostiju, npr: "Violeta kuco stara" Nikole Koje, "Sinatra" Frane Lasica..."Backstage"...itd

:D

A bife JDP-a?
 
engleskinja:

...pa i on spada u podelu pozorisnih klubova...BDP, JDP, Atelje 212, NPB, Radovic, Bosko Buha, Bitef Art kafe....a za fast "dorucak-rucak-vecera" obrok tu je Novica (atelje 212) pravi najlepse sendivce i saltice i kanapee...jao..na svetu...moj omiljeni dorucak (a ponekad i rucak i vecera...hm) van kuce...prbati...probati...I ko kaze onda da u teatru ima samo duhovne hrane...ima tu za svakaoga po nesto a za nekoga - bas sve.
 
Nikoll:
...pa i on spada u podelu pozorisnih klubova...BDP, JDP, Atelje 212, NPB, Radovic, Bosko Buha, Bitef Art kafe....a za fast "dorucak-rucak-vecera" obrok tu je Novica (atelje 212) pravi najlepse sendivce i saltice i kanapee...jao..na svetu...moj omiljeni dorucak (a ponekad i rucak i vecera...hm) van kuce...prbati...probati...I ko kaze onda da u teatru ima samo duhovne hrane...ima tu za svakaoga po nesto a za nekoga - bas sve.

Znam da spada.Mislila sam kao jedan od legendarnih.
 
engleskinja:
Znam da spada.Mislila sam kao jedan od legendarnih.

jeste legendaran je ali ne legendarniji od starog bifea Ateleja 212, koji je renoviranjem izgubio dusu...sada je znatno veci a sa manje boema i istinskih umetnika i intelektualaca...

Dodusu on je izgubio epitete "boemskog duhovnog stecista intelektualaca" odlaskom Mihiza, Cice Perovic, Zorana Radmilovica...i na kraju Bate Stojkovica kao i milog, nikada ga necu zaboraviti, Mucija Draskica....
...sada smo tamo mi neki novi klinci i pitanje kuda cemo otici i mi i nase "filozofske rasprave" i da li ce klub biti ikada ravan onom iz davnih vremena...

...Boze vidi sto sam pateticna i nostalgicna kao da imam 90 godina :lol:
 
Ovde mi je upala u oci jedna rec koja licno meni nikako ne pristaje.
Boem....uvek sam to vezivao za alkohol i vucaranje po raznim kaficima,restoranima,druzenje sa ostalim umetnicima...prosto nisam takav.
Meni mnogo vise prija ova uloga da stojim po strani,da me niko ne dira osim Princeze i jos nekih meni posebnih ljudi,ali to kolektivno druzenje...to sam svuda izbegavao.
 
Veoma retko posecujem, jer nisam ni u mogucnosti a nema ih bas nesto. Jedino volim da gledam simfonijske (ili kamerne) orkestre, zavisi od dela koje izvode.

Zelja mi je da odem jednoga dana na Novogodisnji koncert u Becu, na kome izvode Strausova dela. Ovako jedino preko TV-a pratim.
 
Dont_Break_The_Oath:
Ovde mi je upala u oci jedna rec koja licno meni nikako ne pristaje.
Boem....uvek sam to vezivao za alkohol i vucaranje po raznim kaficima,restoranima,druzenje sa ostalim umetnicima...prosto nisam takav.
Meni mnogo vise prija ova uloga da stojim po strani,da me niko ne dira osim Princeze i jos nekih meni posebnih ljudi,ali to kolektivno druzenje...to sam svuda izbegavao.

postujem... I biti umetnik naravno ne podrazumeva biti boem niti beoemstvo pridodaje umetnickoj velicini....ali su mene uvek boemi fascinirali...veliko je to breme koje oni nose i tako im je najlakse da se sa niim izbore...nikada se nebi usudila da ih kritikujem ili sudim...ii kada pomislim na neke kojih upravo zbog boemstva nema, setim se, uvek se setim, Disove pesme "Ne marim da pijem"...i razumem ih, ne odobravam ali ko me pa i pita ali itekaoko razumem...


..ukoliko neznate evo reci pesme...isto jednog tako velikog i nesrecnog boema...

Ne marim da pijem

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto
U graji, bez druga, sam, kraj pune case,
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto,
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al` kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o
Ja se svemu smejem pa me sve i boli...

I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece,
Uzvik ga prolama..”Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece”...

I ja zalim sebe. Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi...

I zeleci da se zaklonim od srama
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek,
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek
 
Kazanova:
Zelja mi je da odem jednoga dana na Novogodisnji koncert u Becu, na kome izvode Strausova dela. Ovako jedino preko TV-a pratim.

Hej Kazanova...bila sam na Beckom novogodisnjem koncertu, 2003 godine..
...mozes i ti...samo je potrebno da nakon petnaest minuta, od pocetka, odes na ulaz za invalide i procices...naravno ne moras da se maskiras u invalida nema kontrole jer ne ocekuju oni slucajeve kao mi ...
Moj prijatelj zivi u becu i tamo je zavrsio medicinu jedne godine rekao mi je da on vec pet godina za redom ide na koncert...bila sma naravno sokirana jer zna da se karte cekaju po 10 do 15 godina i da basoslovno puno kostaju...Kako, pitala sam se...I eto dobi si recept...Naravno neces sedeti vec stajati jer slobodnih mesta nema..hahha
Sve u svemu nikada nisam videla toliko razlicitih nacija na jednom mestu i takve tolete i frizure...dijamante...i sve to u tisini...ulazak u salu je izgledao kao svecana procesija..toliko postovanja prem umetnosti nikada u zivotu nisam videla....

sta da ti kazem...pakuj stvari i za novu godinu idi...

..
 
Nikoll,jasno je to meni,samo sto sama asocijacija na alkohol izaziva dosta bunta kod mene,i sva ta guzva,sve to.
Zato sam oduvek voleo u Norveskoj da bezim iz vecih gradova,cak i Trondheim sa svojih 150 000 stanovnika mi je bio prevelik,pa sam zavrsio u Vadsø na krajnjem severu pod polarnim nocima i danima sa 3 000 stanovnika gde je savrsen mir.
Osecao sam se nekako,,,kao da ceo Finnmark pripada samo meni.

Postujem Disa,ali mnogo mi je licno blizi ko drugi nego Svetozar Vlajkovic koji se u sred Beograda tako krije,prosto je nevidljiv.
Znam da je svojevremeno imao svoje predstave u Ateljeu ali ne mogu da se setim imena predstava.
 
Dont_Break_The_Oath:
.Postujem Disa,ali mnogo mi je licno blizi ko drugi nego Svetozar Vlajkovic koji se u sred Beograda tako krije,prosto je nevidljiv.
Znam da je svojevremeno imao svoje predstave u Ateljeu ali ne mogu da se setim imena predstava.

on je uvek zelo da bude nevidljiv...ali ga mozes sresti sa cigaretom u ustima kako seta parkom oko Hrama...

inace ja ga jako postujem i evo ovo ima zabelezeno u svojoj arhivi *(a skinula sam ga sigurbo negde sa neta, vidim po formatu) o njegovim pozrisnim predstavama svim a predstava koju si pomenuo u ateljeu zvala se Grejalica.


GREJALICA, Atelje 212, 1969.

Režija, Petar Teslic

Podela: Božidar Stošic, Dušan Golumbovski, Jelica Teslic.

U ovom komadu se na bajkoliki nacin ispreda stanje coveka raspetog izmedu neophodnosti prihvatanja kompromisa koje zahteva život medu ljudima i potrebe da se sacuva nevinost iskonske dobrote koja ne podnosi sukobe, takmicarstvo, vezivanje za materijalna dobra. Ljubav u liku vecne žene je ugrožena pojavom realne žene. Na racun ocuvanja opstanka u tzv. realnosti, onaj unutarnji covek mora da nestane. To je drama svakog ljudskog bica, tacnije tragedija.

Grejalicu je nekoliko godina kasnije izveo Amaterski studio Opštine Voždovac u okviru Festivala BAP (Beogradska amaterska pozorišta) u režiji Dragana Vojnova. Umetnicki nivo amaterske predstave je daleko nadmašio premijerno izvodenje profesionalaca.

Komad je u oba slucaja bio neprimecen i neshvacen.

STVARI U VRTU, Teatar Levo, 1970.

Režija, Nenad Momcilovic

Posle premijere u Domu omladine i jedne reprize, Stvari u vrtu su necujno skinute sa repertoara Teatra Levo jer su cenzori amaterizma delo išcitali kao satiru na racun despotizma Josipa Broza kopji je tih godina neprikosnoveno vladao Jugoslavijom. U komadu, jedan cedan pesnik stupa u nežne odnose sa cerkom tiranina. Oni se igraju, zabavljaju, vole, sve dok tiranin to ne otkrije. Kao neprikladan za zeta, pesnik mora da bude uklonjen. Medutim, zahvaljujuci spretnosti princeze, prema kojoj je otac bolecivo osetljiv, pesnik ostaje na dvoru, dobija sve pocasti koje pripadaju jednom takvom izabraniku…

Ovaj oniricki komad izveden je na IFSK-u (Internacionalni festival studentskih kazališta) u Zagrebu, tekst je nagraden plaketom i skulpturom, ali negrade nikada nisu stigle do autora. I u Zagrebu je amaterizam bio pod prismotrom totalitaristicke cenzure.
SEKSUALNI HOROSKOP, Omladinski dramski studio Novi Sad, 1972.

Režija, Vlada Momcilovic

RASTANAK, Beogradsko dramsko pozorište, 1977.

Režija, Zoran Ratkovic

Uloge: Goran Sultanovic, Ljiljana Lašic, Božidar Stošic, Tamara Miletic…

Ovo je komedija koja prikazuje koprcanje jednog neprilagodenog mladica koji odbija da odraste. On se rastaje od svoje infantilnosti, od svoje neodgovornosti, od potrebe za slobodom shvacenom anarhisticki…Sve se dešava u porodicnom krugu.

Komad je odigran stotinak puta na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Gostovanje u Zagrebu je pokazalo da zagrebacka publika i kritika imaju više senzora za jednu dramu odrastanja od beogradske publike.


ZIDANJE, Jugoslovensko dramsko pozorište, 1977, Velika scena



Tekst je nagraden prvom nagradom na konkursu tri pozorišta (Jugoslovensko dramsko, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodno pozorište u Nišu) koja su prema propozicijama bila obavezna da ga izvedu na svojim scenama. Režiju u Jugoslovenskom dramskom je preuzeo Bajo Šaranovic. Premijera je bila zakazana u maju 1977. Uloge su tumacili: Ivan Jagodic, Milo Miranovic, Tanasije Uzunovic, Olga Savic, Marija Milutinovic, Mirjana Vukojcic, Stojan Decermic, Adem Cejvan i Toni Laurencic. Uoci premijere, predstava je skinuta sa repertoara bez ikakvog obrazloženja. Ostala dva pozorišta, posle toga, nisu pokušala da ispune svoje obaveze. Nešto kasnije, tekst je objavljen u casopisu “Scena”.
Zidanje se oslanja na narodnu pesmu “Zidanje Skadra”. U vazduhu lebdi raspad Jugoslavije. To je, verovatno, razlog zabrane.


I NEVIDLJIVI VOLI VATROMET, 1981.

Nagrada na konkursu Sedam sekretara SKOJ-a u Zagrebu.

* Ova burleska prikazuje šarlatana koji preuzima vlast uklanjajuci fizicki sve svoje saborce iz perioda revolucije. Iako nema aluzije ni na jednog od aktuelnih despota na svetskoj sceni, pa ni na Broza, ljubazni glas iz Zagreba je javio da “odluka žirija nece moci da bude ispoštovana.”

Za komad je, ubrzo potom, zainteresovan mariborski reditelj Vojo Soldatovic, ali pozorište u Mariboru, navodno, baš tada ulazi u materijalnu krizu, te je realizacija onemogucena.

Dramaturg Ateljea 212 Borislav Mihajlovic Mihiz hvali tekst ali istice da to pozorište nema toliko veliki ansambl (!) za izvodenje dela.

Autor kasnije nije pokušao da objavi tekst.
VECERNJI TRKACI

Za jubilej Beogradskog dramskog pozorišta – 35 godina od osnivanja – uprava angažuje pisca, s obzirom da je roden na Vracaru i da je vec imao jedan komad koji se izvodio na toj sceni, za izvodenje drame prema istoimenom romanu. U ime pozorišta, ugovor je potpisao tadašnji upravnik Velizar Popovic. Osnovna tema komada je marginalizacija mlade srpske inteligencije koja smeta održanju status quo-a (totalitarizma).

Posle nekog napada na pozorište os strane Gradsko komiteta SK, upravnik suspenduje komad bez obrazloženja. Autor uspeva tek pomocu nadležnog suda da dobije ugovoreni honorar, a komad Vecernji trkaci objavljuje u casopisu “Scena” 1983., mart-april.
DON ŽUAN BEOGRADSKI

Komad skinut sa programa Jugoslovenskog dramskog pozorišta posle odlaska Alojza Šenka, a dolaskom Jovana Cirilova za upravnika.

Okosnica ove poetsko-filozofske komedije je daleka transpozicija Molijerovog Don Žuana. Na sadržinskom planu, inovacija je u kažnjavanju Don Žuana, ne time što ce biti fizicki uklonjen, jer se drznuo da bude odviše blizu vlasti, vec time što ce ga vlast kupiti i na taj nacin ubiti. Ta specijalnost moralnog samoubistva srpskih umetnika ocigledno nije mogla da prode.

Tekst je objavljen u “Sceni” 1986., novembar-decembar.
PONAVLJAC, “Scena”, 1991., novembar-decembar



“ …Savremenost je nepresušni izvor koji inspiriše Svetozara Vlajkovica kao proznog i dramskog stvaraoca. U drami Ponavljac bavi se karakteristicnim situacijama i pojavama u odnosima izmedu muškaraca i žena. Skoro krecovski oblikuje prepoznatljive i posve obicne situacije iz svakodnevnog života bracnih parova. Oni kao da rešavaju zamke životne enigme, a da pritom nisu u stanju da sagledaju sve aspekte situacije u kojoj se nalaze. Zato ova drama ima posebnu aktuelnost, cija sumornost ne treba da obeshrabruje. To je samo dramska verzija koja opominje, i zato potrebna i aktuelna…”



Raško V. Jovanovic
 
Dont_Break_The_Oath:
Ne mogu da opisem koliko je on uticao na mene i da donesem teske zivotne odluke,kao razvod posle romana "Vera" i ona nemilosrdna bol koja je odzvanjala zbog tog rastanka od moje licne tiranije uoblicene u toj crnoj zeni.

meni su sve njegove drame ostale u Hrvatskoj...posle rata..tako da ne mam ni jednu knjigu u rukama...ali imam u glavi i jos po negde...
Sta imas od njega na policama...od drama
 

Back
Top