U kostima..
Zato sam i pomenula tkivo ..Mogla sam i kosti ..
Proces uvlačenja i nemogućnost izvlačenja...
I ožiljke sam mogla da pomenem.
Ne one vidljive ..Oni su nebitni , nego one koji se ne vide.
Pisaću o ovome sutra.
Moram u šetnju .
Evo , sutra je.
Dakle , sve što je prošlo -prošlo je .
Da je valjalo , ne bi prošlo , bilo bi tu , još uvek .
Reprize zaista ne postoje i ne treba da postoje.
I ja sam od onih koji ostavljaju loše stvari iza sebe , spaljuju , kao što kaže Korni .
(Sada govorim o vezama..Inače ne spaljujem , nego se svetim)
Nijedna veza mi nije ni bila toliko duboka da bih ja nešto patila zbod nje ..
Sem jedne .
I to je ta -pod kožom , u srži ..Utkana , sa dubokim korenjem.
Pa bilo bolno , slatko ili gorko ,ona je deo mene i ja ne mogu da je kao takvu od sebe odlomim.
Ona je u meni ..I nije je prašina vremena prekrila .I neće .I ne može.
A duboko u sebi mislim da to i ne želim , lepo je kada tako nešto boli na taj način ,
Jer onda znaš da je vredelo dati sebe do kraja i uzeti sve do kraja..
Imaš priču.
Zapisanu u sebi ..
Ne želim tu priču da ubijem.
.
