Richard III
Domaćin
- Poruka
- 3.892
Znamo da je u seksu veličina penisa bitna, ali uglavnom samo onda kad su u pitanju ekstremi - isuviše mali, isuviše veliki, isuviše tanak, isuviše debeo itd. Naravno mnoge žene, zbog socijalnog uslovljavanja pre svega, ne bi priznale koliko im je zaista odbojan jako mali penis (govorim o zaista malom primerku - nešto tipa od šest do deset santimetara u erekciji, gde na spektru spada i takozvani mikro-penis), ali se u praksi, sudeći po mnogim člancima i komentarima na Redditu i sličnim sajtovima, već prilikom prvog spuštanja gaća u spavaćoj sobi (al sam ovo lepo sročio 
) i bacanja pogleda na takav jedan primerak reakcije žena kreću od otvorenog iznenadjenja, preko blagog gadjenja i podsmeha, pa sve do nezadrživog napada smeha. I obično se sve završi pre nego što je i počelo, žena, ukoliko je od uljudnijih lupi neki bezvezan izgovor da joj nije do seksa i prestane da se vidja sa osramoćenim muškarcem, a ukoliko je otvorenija, ismeje ga odmah i prekine svaku dalju komunikaciju. Pritom samo upoznavanje i psihičko-fizička bliskost prestaje da igra bilo kakvu bitnu ulogu u ovakvim slučajevima, koliko god da je mušarac privlačan, duhovit, šarmantan, pametan itd., čim gaće spadnu i mikro-vršnjak se ukaže, sledi deal-break kod većine devojaka i žena. Ponekad i usledi seks tokom kog se malo šta ili ništa ne oseti, i onda opet sledi obavezni prekid odnosa.
Moje pitanje (koje stoji i u naslovu) je da li muškarac koji je obeležen ovakvim prokletstvom (a to jeste prokletstvo, jer mikropenis ništa ne može nadomestiti niti ga učiniti dovoljno funkcionalnim) treba ženi sa kojom ulazi u vezu da saopšti čime raspolaže, kako bi nekako predupredio iznenadjenje i osramoćenje? I da li treba da potpuno odustane od bilo kakvih pokušaja upoznavanja, ulazaka u vezu itd? Ili treba da ipak bude Don Kihot i uporno pokušava, sramoteći se iz situacije u situaciju, dok konačno ne naleti na neku koja je dovoljno očajna (ili ružna) da ga takvog i prihvati?
) i bacanja pogleda na takav jedan primerak reakcije žena kreću od otvorenog iznenadjenja, preko blagog gadjenja i podsmeha, pa sve do nezadrživog napada smeha. I obično se sve završi pre nego što je i počelo, žena, ukoliko je od uljudnijih lupi neki bezvezan izgovor da joj nije do seksa i prestane da se vidja sa osramoćenim muškarcem, a ukoliko je otvorenija, ismeje ga odmah i prekine svaku dalju komunikaciju. Pritom samo upoznavanje i psihičko-fizička bliskost prestaje da igra bilo kakvu bitnu ulogu u ovakvim slučajevima, koliko god da je mušarac privlačan, duhovit, šarmantan, pametan itd., čim gaće spadnu i mikro-vršnjak se ukaže, sledi deal-break kod većine devojaka i žena. Ponekad i usledi seks tokom kog se malo šta ili ništa ne oseti, i onda opet sledi obavezni prekid odnosa.Moje pitanje (koje stoji i u naslovu) je da li muškarac koji je obeležen ovakvim prokletstvom (a to jeste prokletstvo, jer mikropenis ništa ne može nadomestiti niti ga učiniti dovoljno funkcionalnim) treba ženi sa kojom ulazi u vezu da saopšti čime raspolaže, kako bi nekako predupredio iznenadjenje i osramoćenje? I da li treba da potpuno odustane od bilo kakvih pokušaja upoznavanja, ulazaka u vezu itd? Ili treba da ipak bude Don Kihot i uporno pokušava, sramoteći se iz situacije u situaciju, dok konačno ne naleti na neku koja je dovoljno očajna (ili ružna) da ga takvog i prihvati?
Poslednja izmena:
