Generalno jeste sada, ali u momentu nastanka nije bila. Tadić je trebalo svoju politiku da bazira na tome i da se izbori za implementaciju te rezolucije. Tu dolazimo do (ne)sposobnosti njegove politike. Iako je u momentu dolaska na vlast imao solidno dobar ugled i poštovanje u svetu, on ne uspeva ništa da progura iz te rezolucije što nam je išlo u prilog. Njegov period prolazi apsolutno bez i jednog datog gola sa naše strane. Jedna velika nesposobnost. Takođe, Tadić je odgovoran i za Briselski Sporazum. On ga nije potpisao, pobegao je, ali ga je DOBIO. Taj dokument je REZULTAT njegove politike i njegovih pregovora sa strancima. Pa kad ga je dobio, samo je umakao i uvalio vruć krompir nekom drugom. A svi znamo da takav dokument kad dobiješ, to je to, nema vrdanja, moraš da potpišeš ili sledi zavrtanje ruku. Džaba posle da se vadiš "pa ja nisam potpisao", poenta je da ga ne dobiješ, a kad ga dobiješ, to je već kasno, napravljena je šteta za celu državu. Dakle Tadić nas je svojom nesposobnom politikom prilično sahranio što se tiče Kosova. Imao je najveće šanse da situaciju preokrene ali je izabrao da ne uradi ništa. Naravno, Vučić nije ništa bolji. Kako je Tadić mogao (i trebao) da se izbori za rezoluciju, 1000 vojnika i eventualno podelu (pošto smo tada imali kontrolu na severu), tako je i Vučić imao priliku da se izbori za ZSO. Takođe je, isto kao i Tadić, izabrao da ne uradi ništa. Što znači da su Milošević, Tadić i Vučić zajedno i solidarno odgovorni za gubitak Kosova.