Quantcast

Da li su u kosovskom dijalogu SAD iskoračile ispred EU?

комшија

Legenda
Poruka
57.303
1599466537086.png







Da li su u kosovskom dijalogu SAD iskoračile ispred EU?

U Briselu juče održan sastanak Miroslava Lajčaka sa predsednikom Srbije i pomoćnikom državnog sekretara SAD i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, tehnički i diplomatski se može razumeti kao pripremni sastanak pred današnje (ponedeljak) pregovore pod okriljem EU.

Da li su u kosovskom dijalogu SAD iskoračile ispred EU? 1

Lajčak, Vučić i Palmer juče u Briselu

07. septembra 2020. 09.00


Pregovori se vode uz posredovanje Lajčaka kao specijalnog evropskog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, a u planu je i razgovor sa komesarom Žozepom Boreljom.

Međutim, u novonastalim postvašingtonskim okolnostima postavlja se pitanje da li je reč zapravo o svojevrsnom „peglanju“ ili čak i „ufleka“ od istorijskog potpisivanja „pisma o namerama“ za veoma šaroliku saradnju Kosova (Priština) i Srbije (Beograd).

Ovo pogotovo što su se pokazale opravdanim bojazni da Trampov Vašington bar predizborno i promotivno hoće da pretekne EU u ovom procesu.

Iz Brisela, pa i naši izvori, su nevoljnost prigušivali obrazloženjem da su dva koloseka koordinirana sa Stejt departmentom, pa iz tog ugla treba tumačiti i činjenicu da u „peglanju“ učestvuje upravo Palmer, a ne i nestašni i nepredvidljivi Trampovi misionari.

Iz tog razloga EU možda i neće glasnije negodovati zbog „preklapanja“ i preuzimanja rešenja, ali svakako neće time biti oduševljena.

Kako stvari iznutra izgledaju može se videti na važnoj, ali ne baš kapitalnoj temi iz agende – Izrael i Hezbolah kao frapantni ekskurs i da ne pominjemo. Još pre briselske runde od 27. avgusta, dok se u javnosti kao tema za razgovor još pominjao problem nestalih, iz redova posrednika imali smo tvrdnju da je ta tema okončana i da su na redu raseljeni i ekonomija.

Sada vidimo da se u vašingtonskim papirima „nestali vraćaju“, verovatno zato što humani i pijetetni aspekt rešenja ovog problema dobro zvuči za javnost, pogotovo glasačku. Koja i ne mora da zna da je ta tema u Ovalnoj sobi „duplirana“, ako nije i puko kićenje tuđim perjem.

Kad se tako nešto ima u vidu, tek koliko merilo, makar i neiskazanog nezadovoljstva Brisela mogu biti pristanci Vučića i Hotija da američke institucije pa i pravosudni mehanizmi imaju presudni značaj u deljenju hektolitara i kilovata iz Gazivoda ili budu konačni pravni arbitri u pitanjima (crkvene) imovine i sudskih presuda o njima.

Drastično postavljen problem jučerašnjeg sastanka može da glasi i da li su i koliko Tramp i Grenel ostavili Lajčaka „bez posla“ i koliko i kako nešto i šta od toga Palmer može da mu „vrati“.

link






Добро је што су САД претекле ЕУ у постизању решења јер стварање "Малoг Шенгена", а које је потврђено у Вашингтону, јесте идеално решење за Србију данас. Историјски посматрано, Србија је као самостална држава одувек гравитирала према југу тј. према историјским подручјима Старе Србије, а не према западном делу региона (БиХ, Хрватска). Такође, "патронат" Вашингтона увек је за Србију неупоредиво бољи од "патроната" Берлина (и Москве, јер где је Берлин, ту негде одма` иза ћошка вребају и утваре из Кремља). Да не спомињемо да су америчка улагања, онда када их има, далеко боља него било која друга, а најбољи пример за то је Смедеревска железара јер данас се народ у Смедереву са носталгијом сећа U.S. Steel_a. Што се тиче уласка у ЕУ, ваљда је јасно да ће се "Мали Шенген", а који са свим својим потенцијалима од житнице Војводине преко Косовских рудника до Албанске ривијере итекако има привредну перспективу уз америчке тј. праве инвестиције, пре придружити Европској унији и у истој бити економски конкурентан као нека врста конфедерације него као одвојене државице.
 
Poslednja izmena:

Alter_Ego_

Buduća legenda
Poruka
46.078
Код Амера нема "трте-мрте".

Бирократе у ЕУ воде поступке дуже него катастар у Србији. Бриселски преговори се воде годинама, а онда Амери позову Вучића на једно после подне и само му замене фасцикле и то је то.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.303
.
1599470826771.png






MILO ĐUKANOVIĆ PROKOMENTARISAO SPORAZUM: Crna Gora pozdravlja, ovo je veliki pomak za region!

Predsednik Gore Milo Đukanović ocenio je da je sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji ekonomskih odnosa veliki pomak za stabilizaciju regiona.

Milo-Djukanovic[3].jpg


05.09.2020.
"Crna Gora pozdravlja potvrdu opredijeljenosti Srbije i Kosova da kroz danas potpisani Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Vašingtonu, idu ka trajnom rešenju u okviru dijaloga koji vodi Evropska unija", napisao je Đukanović na svom Twitter profilu.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.303
1599472339092.png




Kako je i zašto Izrael postao tema u dijalogu Beograda i Prištine?

Kako je i zašto Izrael postao važna tema u dijalogu Beograda i Prištine u Vašingtonu? To je bila tema Jutarnjeg programa TV Prve, a o njoj su govorili prof.dr Predrag Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju i prof. dr Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.

1599472377911.png


link / video
 

комшија

Legenda
Poruka
57.303
1599473345369.png






Vučić i Hoti: Dokumenti iz Vašingtona mogu da vode ka sveobuhvatnom sporazumu Srbije i Kosova

Lideri Srbije i Kosova potvrdili su danas u Briselu šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju da su njihovi najviši prioriteti integracija u EU i nastavak rada na dijalogu o normalizaciji odnosa pod okriljem Unije.

1599473377106.png


Piše: Beta 07. septembra 2020.

„Povodom nastavka dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potvrdili su visokom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepu Borelju da je za njih najviši prioritet integracija u EU i nastavak rada na dijalogu pod okriljem EU, koji je ključni element njihovih puteva ka EU“, piše u zajedničkoj izjavi dvojice zvaničnika uoči današnjeg nastavka dijaloga u Briselu.

Vučić i Hoti su se „takođe obavezali da udvostruče napore kako bi osigurali dalje usklađivanje sa EU u skladu s preuzetim obavezama“.

„U tom pogledu, nedavno dogovoreni dokumenti u Vašingtonu, koji se nadovezuju na prethodne obaveze koje su dve strane preuzele u vezi s dijalogom, mogli bi da budu koristan doprinos postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa“, navodi se u zajedničkoj izjavi Vučića i Hotija objavljenoj na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

Vučić i Hoti su se u petak u Beloj kući obavezali na normalizaciju ekonomskih odnosa. Oni su u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa potpisali svako svoj primerak dokumenta nazvanog „Ekonomska normalizacija“, uz razliku samo u poslednjoj od 16 tačaka.

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa pod okriljem EU biće nastavljen danas u Briselu sastankom Vučića i Hotija. Domaćini sastanka su Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Borelj: Srbija i Kosovo posvećeni dijalogu u Briselu, razgovori nisu laki

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je da razgovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nisu laki i da je zato srećan što vidi posvećenost obe strane.

Pred današnji početak nove runde dijaloga Srbije i Kosova pod okriljem EU, Borelj je rekao da će teme pregovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija biti pitanja nestalih i raseljenih, i ekonomska saradnja, o kojima je bilo reči na prethodnim sastancima.

Borelj je naveo da će danas biti reči i o još dve „veoma važne teme: o aranžmanima u vezi s manjinskim zajednicama“ na Kosovu i „rešavanju pitanja uzajamnih finansijskih potraživanja imovine“.

„Obe teme su veoma osetljive i veoma važne za buduće odnose Kosova i Srbije i za svakodnevni život njihovih građana“, dodao je Borelj.

On je rekao da se stavovi Srbije i Kosova razlikuju, ali da njihovi lideri nastoje da nađu zajedničku osnovu za „rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, „baveći se temama od izvanrednog značaja“.

Pozdravio je to što su Vučić i Borelj u zajedničkoj izjavi pred današnji sastanak potvrdili da daju najviši prioritet integraciji u EU i nastavku rada na dijalogu uz posredstvo EU.

Naveo je da su se Vučić i Hoti „takođe obavezali da udvostruče napore kako bi osigurali dalje usklađivanje sa EU u skladu s preuzetim obavezama“.

O rezultatima današnjih pregovora javnost će po okončanju sastanka informisati specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, najavio je Borelj.

Dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU nastavljen je u julu sastancima Vučića i Hotija, posle 20 meseci prekida zbog uvođenja kosovskih taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, a potom i recipročnih ekonomskih mera.

Današnji sastanak Vučića i Hotija je treći od obnove dijaloga, a drugi licem u lice.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.303
1599477100296.png






Novi Balkan: Milo odlazi, neka se spremi Dodik

vucic_trump_epa[1].jpg


Istok
06/09/2020 19:55

Cjelovitost BiH neće biti cijena konačnog srpskog priznanja Kosova, Beograd je već isplaćen Crnom Gorom.

Pero je, ponekad, zaista moćnije od mača.


Naročito pero koji ti je poklonio Donald Trump. Iako pero od njega nije dobio samo onaj ko ga nije tražio.


Nosilac Trumpovog pera, Aleksandar Vučić, sporazumom potpisanim u Washingtonu nije dobio samo ključeve Bijele kuće (taj suvenir je dobila i albanska strana), nego i ključeve Balkana.

Tim je sporazumom Vučić zaokružio svoju trijumfalnu sedmicu, koja je počela u nedjelju, porazom Mila Đukanovića u Crnoj Gori.

Mjeseci, pa i godine uloženog medijskog, obavještajnog, diplomatskog i lobističkog rada, kao i milioni uloženih eura, na koncu su se isplatili. „Pregaocu Bog daje mahove“, što vele u Crnoj Gori. Uticaj Srbije u Crnoj Gori bio je jak. Nakon izbora, još je jači. No ni približno tako snažan kako će biti za dvije godine, ako Amfilohijeva koalicija okupljena oko Demokratskog fronta kao najjačeg političkog subjekta i Karadžićevog ratnog ministra Miodraga Dake Davidovića kao kičme i mozga tog saveza, nakon prijevremenih izbora koji su izvjesni, samostalno ili u koaliciji sa drugim prosrpskim partijama, a bez Abazovića koji im u tom slučaju neće biti potreban, osvoji vlast.

Pohlepa jača od opreza

Za početak, nova će crnogorska vlast, kao jedan od prvih, ako ne i prvi korak, povući Zakon o slobodi vjeroispovijesti. Nema danas nikakve sumnje da je taj zakon ubrzao politički kraj Đukanovića. Kao što nema nikakve sumnje da je taj zakon bio potreban, pravičan i, kao što je potvrdila i Venecijanska komisija, posve u skladu sa evropskom pravnom stečevinom. Vladajuća koalicija, međutim, nije imala snage da taj zakon sprovede i odbrani. Nije u tome imala ni podršku zapada, odakle je, kažu diplomatski izvori, Crna Gora više puta upozorena da „sada nije vrijeme za taj zakon“.

Upozorena je, Crna Gora, i da ne gradi „kineski autoput“ na Xi Jinpingovom „putu svile“. Pohlepa je bila jača od opreza.

Sada će Crna će Gora, umjesto u EU, ući u Vučić/Ramin „mali Schengen“. Đukanović je to onomad odbio. I imao je pravo: „mali Schengen“ umjesto EU je sama definicija onog „sa konja na magarca“. Odbila je to i Bosna i Hercegovina, koja će sada, također, po svemu sudeći biti utjerana u taj savez.

Čije je formiranje znak odustajanja Brisela od jedinstvene, velike Evrope, one koja objedinjava sve Evrope – Evrope Evropâ, takoreći.

Ideja o malom Schengenu, dakako, nije Vučićeva, ali on je pobijedio na tenderu za izvođača geopolitičkih radova koje je zapad odlučio sprovesti na Balkanu.

Inicijativa o trodijelnoj Evropi


Formiranje malog Šengena je prije nekoliko godina najavljeno iz Francuske, odakle se čula inicijativa o trodjelnoj Evropi, koju bi činile: 1. Zapadna Evropa, 2. Zemlje Višegradske skupine i 3. Nova Vizantija – dio Balkana pod snažnim uticajem Turske i Rusije, koji čine BiH, Srbija, Sjeverna Makedonija, Kosovo, Albanija, Crna Gora.


Godinama je ključni partner zapada na Balkanu bio Đukanović. Crna Gora je hvaljena kao „lokomotiva koja region vuče ka EU“, „balkanska dobra priča“ i „regionalni lider u evropskim integracijama“. Crna Gora je spoljnu politiku posve usaglasila sa politikom EU. Ušla je u NATO. A onda je Đukanović postao „autokrata“ a Crna Gora prestala biti „demokratija“ – „Freedom House“, zamalo ne rekoh CIA, stanje u zemlji je ocijenio kao „hibridni režim“.



Dijagnoza je bila tačna. Iako Crna Gora 2020. nije manje „demokratija“ nego što je to bila 2008. ili 2012, niti je više „diktatura“ nego što je to bila rečenih godina, dok su sa Zapada stizali samo hvalospjevi. Istu, i još goru dijagnozu od istog doktora ima Vučićev režim. Samo što je Vučićev nedemokratski režim određen za dugi život, a Đukanovićev za eutanaziju.


Čovjek bi pomislio kako stvar nema veze sa demokratijom i slobodom, nego sa američkim interesom i kineskim autoputem. Pobjednik u sukobu između onoga ko se obavezuje da će kupiti američku 5G mrežu i da će kupovati američki kapljični gas i onoga ko predstavlja 20 puta manje tržište, a još je počeo da se oglušuje kada mu se kaže „ne“ – unaprijed je poznat.


Elem, rečena dijagnoza crnogorskog režima nije bila najava, nego objava kraja.

Evropa odustala od evropske budućnosti

Vrijeme ne stoji. Ono što je za prolaz bilo dovoljno 2012. nije dovoljno i 2020. godine. Crna Gora se nije transformisala dovoljno brzo. Vlast je postala spora i inertna, nespremna na bolne rezove, prije svega u trulom pravosuđu, koje smrdi do neba. Protivnik je postao brži, mudriji i vidio je dalje.


Evropa je odustala od takozvane „evropske budućnosti regiona“. Nije joj više trebala ni lokomotiva, ni mašinovođa.


Crna Gora danas nije lokomotiva na evropskom putu, nego najmanja i najslabija članica saveza sačinjenog od levata koji u dogledno vrijeme neće ući u EU.



Za Bosnu i Hercegovinu u svemu rečenom ima i nešto pozitivno. Vučićevo „f… off“ Dodiku, kao odgovor na Miletov zahtjev da samostalnost bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska bude dio dogovora Srbije i Kosova, bilo je iskreno. Cjelovitost Bosne i Hercegovine neće biti cijena konačnog i formalnog srpskog priznanja Kosova. Beograd je već isplaćen – Crnom Gorom.


Osim toga…, Milo odlazi. Neka se spremi Dodik.





Aljazeera
 

комшија

Legenda
Poruka
57.303
1599477333983.png





Dešifrovanje Trampovog sporazuma: Američki krediti, ruski gas i kineski Huavei

Kontroverze oko toga ko je sa kim šta potpisao u Vašingtonu ne jenjavaju već tri dana nakon tog velikog uspeha srpske diplomatije, kako je sporazum predstavljen kod nas, ali ostaje da se vidi kakve su zaista ekonomske implikacije ovog dokumenta.

EhFOUrxX0AM1dl9[1].jpg


Piše: Miloš Obradović 07. septembra 2020. 13.00

Naime, i sam naziv dokumenta „Ekonomska normalizacija“, kao i izjave američkih zvaničnika, predsednika Donalda Trampa i diplomate Ričarda Grenela, ukazuju da je osnovno značenje sporazuma popravljanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova.

Takođe i prvih deset tačaka odnose se na lakši protok robe i ljudi, investicije u infrastrukturu kako saobraćajnu, tako i energetsku i telekomunikacionu.
Kao prvo, strane se, teško je reći obavezuju, s obzirom da na potpisanim odvojenim dokumentima stoji potpis samo predsednika Srbije odnosno premijera Kosova, da primene sporazum o autoputu potpisan još u februaru 2014. godine.

I druga tačka se odnosi na saobraćaj i primenu već postojećeg sporazuma o izgradnji pruge Beograd-Priština zaključenog takođe pre skoro sedam godina.
Uz ovo obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti povezivanja pruge Beograd-Priština sa lukom na Jadranu, što se prema mišljenju javnosti odnosi na albansku luku Drač.

U trećem članu uvode se američke Međunarodna razvojna finansijska korporacija (IDFC) i EXIM (institucija za finansiranje uvoza i izvoza) s kojima bi Srbija i Priština trebalo da naprave memorandume o razumevanju u vezi realizacije nekoliko velikih infrastrukturnih projekata.
Amerikanci bi, verovatno, trebalo da kreditiraju izgradnju Autoputa mira, pruge između Prištine i Merdara, pruge između Niša i Prištine, a tu su „ugurani“ i krediti za mala i srednja preduzeća. Uz to IFDC će otvoriti stalnu kancelariju u Beogradu.


Naredna stavka odnosi se na pojednostavljenje i ubrzavanje prometa preko administrativnog prelaza Merdare. Navodi se da će obe strane otvoriti zajednički prelaz koji bi trebalo značajno da ubrza prelaz kamiona.

Ista je svrha i tačke o mini Šengenu. Ovu ideju je prošle godine lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa idejom stvaranja zajedničkog tržišta na ovom prostoru u jeku trgovinske krize usled uvođenja 100-odstotnih taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH.

U mini Šengen su ušli Albanija i S. Makedonija, ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu Jugoslaviju.
Po sporazumu će se obe potpisnice uključiti u mini Šengen, ali to u praksi znači da će se KiM priključiti pošto je Srbija već deo toga.

Prema rečima predsednika Srbije to znači da ćemo „imati jedinstveno tržište, nema više iznenađenja sa taksama. Time obezbeđujemo slobodniji protok ljudi, roba, kapitala i usluga“. Lakši protok ljudi, odnosno zapošljavanje bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje diploma i sertifikata.
I onda dolazimo do zanimljivog dela. Prema sporazumu obe strane će raditi sa američkim Ministarstvom energetike i drugim institucijama na izradi studije izvodljivosti kako bi se delila struja koja se proizvodi na veštačkom jezeru Gazivode.

Vučić je istakao da su „oni bili snažno protiv toga, a mi za, jer mi nemamo ni kilovat struje sa Gazivoda u ovom trenutku“.
Gazivode osim što proizvode oko trećine struje za potrebe KiM takođe su važne i za snabdevanje pitkom vodom i navodnjavanje Kosova.
Oko trećine jezera napravljenog pregrađivanjem Ibra nalazi se na teritoriji Tutina, a dve trećine na teritoriji srpskih opština na severu KiM.
Iako održavanje brane i jezera obavlja javno preduzeće Ibar iz Zubinog potoka, naplatu struje i vode obavlja prištinsko javno preduzeće zbog čega se svojevremeno predsednik opštine Zubin potok žalio da se gubi prihoda oko 10 miliona evra godišnje.

Zanimljiva je i stavka prema kojoj će obe strane diversifikovati snabdevanje energijom. SAD već godinama nastoje da evropske zemlje smanje zavisnost od ruskog gasa i u okviru toga su pokušavali da spreče i izgradnju Severnog toka.
Alternativa ruskom gasu bi trebalo prema izjavama američkih zvaničnika, pa i samog Trampa, da bude američki tečni naftni gas koji bi se dopremao tankerima preko Atlantika.
Za Srbiju je ovo jako osetljivo pitanje s obzirom na srpsko-ruski naftno-gasni sporazum prema kom je NIS prodat Gaspromu u zamenu za izgradnju prvo Južnog toka, od kog nije bilo ništa, da bi se prošle godine započela izgradnja Turskog toka koji bi trebalo da doprema ruski gas u Srbiju.
Vučić je izjavio nakon potpisivanja da su uspeli da iz sporazuma bude izbačena odredba „da se obavezujemo od koga ćemo i šta da kupujemo, na to nismo pristali. Tu imamo jednu uopštenu normu koja nam ne predstavlja nikakav problem“.
Premijerka Ana Brnabić istakla je da su „Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD.


Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ne možemo da se prebacimo na skuplji gas i građane izloži tom trošku.
U sporazumu nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromituje našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom… Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga“, prenela je Beta njenu izjavu.

Na kraju tu je i stavka prema kojoj će obe strane zabraniti upotrebu opreme za 5G mrežu od strane „dobavljača koji nisu pouzdani“.
U sporazumu se ne navodi koji su to dobavljači niti šta ih čini nepouzdanim, ali bi moglo da predstavlja ozbiljan problem u odnosima Srbije i Kine s obzirom da su SAD proterale kineski Huavej, a upravo ova kompanija ima dosta projekata u Srbiji, a pre svega o snabdevanju opremom Telekoma Srbija.
Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je svako olakšavanje protoka robe, ljudi i kapitala dobrodošlo, ali postavlja se osnovno pitanje da li će se sprovoditi.

„Priča o zajedničkom tržištu je dobra, ali mi to već imamo i zove se CEFTA. Zašto se nije radilo na tome da CEFTA funkcioniše. Da li će SAD da budu garant ili arbitar ako neka strana sutra uvede carine, teško je reći. Šta će biti ako se promeni administracija u Vašingtonu? Zašto je Vašington bolji garant nego EU, jer mi jako malo i uvozimo i izvozimo u SAD da bi nas mogli kazniti nekim carinama. Region je pun graničnih prelaza, kamioni satima stoje na njima i signal da će to biti olakšano je dobar. Ali problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije“, ocenjuje Radosavljević dodajući da mnogo stvari ukazuje da do sada samo Srbija i Makedonija imaju integrisani granični prelaz u regionu.

Radosavljević smatra i da su stavke vezane za infrastrukturu pozitivne, ali potencijalno problematične.
„Ne znamo ko će da ih finansira, ni po kojoj ceni, niti ko će te kredite vraćati. Da li će možda biti neka koncesija. Naše iskustvo sa bilateralnim kreditima je loše jer je uvek bilo preskupo. S druge strane put Niš-Tirana otvara novo tržište za našu robu, a s druge strane otvara i novo turističko tržište i to otvara perspektive za region“, napominje on.

Što se tiče 5G mreže Radosavljević ocenjuje da je u redu da ne kupujemo od nepouzdanih proizvođača, ali ko su oni?
„Da li ovo znači da izlazimo iz saradnje sa Huavejem i koliko milijardi će to da nas košta? Ako izlazimo da li će onaj ko ih je uveo snositi posledice? Kakve veze ima Telekom sa Kosovom? Očigledno je da ovo ima veze sa interesima SAD“, napominje on.


Prema njegovim rečima, ekonomski elementi sporazuma nisu besmisleni osim stavke o 5G koja je tu iz političkih razloga i da se investitorima šalje poruka da se region smiruje i sarađuje.

„Ali ako se za šest meseci ništa ne uradi da ove ideje zažive ta poruka će nestati“, ocenjuje naš sagovornik.
Amčam pozdravio sporazum
Američka privredna komora u Srbiji pozdravila je potpisivanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji u Vašingtonu.
„Ovakvi i slični ekonomski sporazumi daju snažan impuls ekonomskom razvoju, jer predstavljaju osnov za brži protok ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu. Srbija ima značajan izvozni potencijal, naročito u regionalnim okvirima, pa je dosledno sprovođenje ovakvih sporazuma, šansa za rast privrede i tešnje ekonomsko regionalno povezivanje“, izjavio je Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.