Dragi roditelji i svi ostali!
Htela bih da cujem Vase misljenje o sledecem:
Moja devojcica ima 5 godina, jedinica je. Sve je pocelo negde oko njene 3-ce godine kada je na poklon dobila malu cupavu torbicu sa malo duzom pantljikom (za kacenje preko ramena). Ona tu torbicu nikada nije nosila kao torbicu, vec bi je stavila ispod jedne ruke (recimo kao sto se nose gajde, muzicki instrument), dok bi u obe ruke drzala tu pantljiku i non-stop je vrtela, petljala... U pocetku nismo ni obracali paznju na to, ali ona je nastavila da po ceo dan vuce tu torbicu i vrti pantljiku. Nosila je cak i na spavanje. Danju, ako bi joj ruke trebale da nesto uradi, nikako ne bi ispustala "kravicu" (jer je torba u obliku kravice), nego bi jednom rukom uradila to sto treba. Ako bi je negde slucajno ostavila, pa zaboravila gde je, odmah bi dizala dreku: Gde mi je kravicaaa...? Onda je pocela da trazi i da je nosi napolje kad idemo u setnju ili kad idemo u goste. Kravica se od silnog habanja pretvorila u ofucano parce krpe, ali ona se nije odvajala od nje.
Inace je malo asocijalna, najvise voli da bude sama, da se igra sama, ne voli decu, buku i guzvu.
Sa 4 godine je posla u vrtic i jedva se odvojila od kravice za to vreme sto je tamo. Cim se vrati kuci, uzima kravicu u ruke i ne ispusta je (kaze: treba mi da "strikam" - to kao vrti tu pantljikicu i "strika"). Kad je oduzmem da je operem, ona uzme svoju ogrlicu (deciju - drvene perlice nanizane na tanak lastis) i vrti i rasteze nju dok se kravica ne osusi.
I sad, kao vrhunac, kaze mi muz juce da ju je video u vrticu kad je dosao po nju da drzi u ruci neku tracicu (verovanto od neke igracke tamo) i vrti je. Ostavila je medju igracke kad je posla kuci. On nije pitao vaspitacicu da li to cesto radi (niti je ona nama ikad spomenula, a pitanje je i da li je primetila i koliko je pridala vaznost tome), ali meni sad sve to vec ne izgleda normalno.
Inace, ona se vrticu prilagodila onoliko koliko mora, ne obozava bas da ide, kontakti sa decom su joj prilicno povrsni, ali "odradi" taj boravak tamo i jedva ceka da ide kuci.
Dakle, ona mora sve vreme nesto da ima u rukama i to vrti i petlja, a i inace, kad je zbog neceg srecna i raduje se, a nema u tom momentu nista u rukama, ona vrti samo prazne ruke. Kad je pitamo zasto to radi, ona kaze: Pa moram, srecna sam...
Sta vi mislite o ovome? Da li treba da se obratimo psihologu (ili smo vec trebali)? Za pocetak cu da porazgovaram sa vaspitacicom na tu temu, ali me zanima jos necije misljenje.
Hvala!
Htela bih da cujem Vase misljenje o sledecem:
Moja devojcica ima 5 godina, jedinica je. Sve je pocelo negde oko njene 3-ce godine kada je na poklon dobila malu cupavu torbicu sa malo duzom pantljikom (za kacenje preko ramena). Ona tu torbicu nikada nije nosila kao torbicu, vec bi je stavila ispod jedne ruke (recimo kao sto se nose gajde, muzicki instrument), dok bi u obe ruke drzala tu pantljiku i non-stop je vrtela, petljala... U pocetku nismo ni obracali paznju na to, ali ona je nastavila da po ceo dan vuce tu torbicu i vrti pantljiku. Nosila je cak i na spavanje. Danju, ako bi joj ruke trebale da nesto uradi, nikako ne bi ispustala "kravicu" (jer je torba u obliku kravice), nego bi jednom rukom uradila to sto treba. Ako bi je negde slucajno ostavila, pa zaboravila gde je, odmah bi dizala dreku: Gde mi je kravicaaa...? Onda je pocela da trazi i da je nosi napolje kad idemo u setnju ili kad idemo u goste. Kravica se od silnog habanja pretvorila u ofucano parce krpe, ali ona se nije odvajala od nje.
Inace je malo asocijalna, najvise voli da bude sama, da se igra sama, ne voli decu, buku i guzvu.
Sa 4 godine je posla u vrtic i jedva se odvojila od kravice za to vreme sto je tamo. Cim se vrati kuci, uzima kravicu u ruke i ne ispusta je (kaze: treba mi da "strikam" - to kao vrti tu pantljikicu i "strika"). Kad je oduzmem da je operem, ona uzme svoju ogrlicu (deciju - drvene perlice nanizane na tanak lastis) i vrti i rasteze nju dok se kravica ne osusi.
I sad, kao vrhunac, kaze mi muz juce da ju je video u vrticu kad je dosao po nju da drzi u ruci neku tracicu (verovanto od neke igracke tamo) i vrti je. Ostavila je medju igracke kad je posla kuci. On nije pitao vaspitacicu da li to cesto radi (niti je ona nama ikad spomenula, a pitanje je i da li je primetila i koliko je pridala vaznost tome), ali meni sad sve to vec ne izgleda normalno.
Inace, ona se vrticu prilagodila onoliko koliko mora, ne obozava bas da ide, kontakti sa decom su joj prilicno povrsni, ali "odradi" taj boravak tamo i jedva ceka da ide kuci.
Dakle, ona mora sve vreme nesto da ima u rukama i to vrti i petlja, a i inace, kad je zbog neceg srecna i raduje se, a nema u tom momentu nista u rukama, ona vrti samo prazne ruke. Kad je pitamo zasto to radi, ona kaze: Pa moram, srecna sam...
Sta vi mislite o ovome? Da li treba da se obratimo psihologu (ili smo vec trebali)? Za pocetak cu da porazgovaram sa vaspitacicom na tu temu, ali me zanima jos necije misljenje.
Hvala!
), klate se na stolici, sisaju jezik, vrte uši ili imaju čak običaj da stalno udaraju glavom o zid. Ovakve radnje imaju svoj smisao, a to je smanjenje napetosti, zaštita od nekih strahova itd. Opet ponavljam, jako je glupo ovde davati dijagnozu, ovo što ste opisali može ukazivati na mnogo toga i opet uopšte ne mora biti ozbiljno. U svakom slučaju obavezno se obratite dečijem psihijatru i bez brige.
