У земљи Србији се перфидно протура једна мантра, на томе раде предано антисрпски медији, који често пласирају текстове тако насловљене или са том поруком, како су сви, некад цијели свијет а некад сво окружење, ма шта то значило, против нас.
Онда у правилу иде аутошовинистички памфлет који се наслови или се "поентира" поруком "нешто није у реду са нама чим су сви против нас".
На тој мантри политички рејтинг граде и партије, како смо ето жртве антисрпске пропаганде и како они јадни ето ту не могу пуно промијенити.
Да ли су сви против нас? Да ли је цијели свијет против нас? У данашњем времену када је свијет постао глобално село, то је лако провјерљиво, можете и личним контактом провјерити шта људи различитих народности и култура мисле о Србији и Србима. Изненадићете се да боље котирамо него што се то настоји прогурати увјерење и боље него ли смо заслужили. Истина, иде та пропаганда из свјетских водећих медија гдје се на "гријехе" неких злоћи у роду нашем повремено подсјећа. Но знате шта, у "нормалном" свијету људи нису умова контаминираних дневном политиком као у Србији и мало ко то посебно "региструје", зато спортски догађаји имају кудикамо више одјека, и на основу којих ће људи формирати своје мишљење.
Такође за ове политичаре у земљи Србији за које неки мисле да су много важне фаце, у бијелом свијету је мало ко уопште чуо, Зато јесу чули за Ђоковића, Јокића и друге успјешне српске спортисте, за Александра Атанасијевића је сваки други Бразилац чуо, многи ће вам рећи шта мисле о њему, за Александра Вучића нити један није чуо, за млађаног Миомира Кецмановића је барем 50 пута више људи чуло него за овог Вучића или неке друге ко бива важне фаце који не силазе са страница таблоида у земљи Србији.
Сви ти спортисти или пак Срби из сфере културе су допринијели да, не нашом "кривицом", котирамо сасвим добро, па барем 90+% људи ове планете има сасвим добро мишљење о Србији или нашем роду. Тако да је стереотипна мантра како су сви против нас или сви Србе доживљавају овако или онако, прилично будаласта.
Да ли су сви у окружењу против нас? Или непријатељски расположени? Ако гледамо планету, увијек између народа комшијских земаља постоје несугласице, трзавице, нетрпељивости, некад то прерасте у анимозитет, и то је нешто неизбјежно код комшија. Гледајући тако ствари, са Мађарима, Румуњима, Бугарима, Грцима, значи оно најближе окружење, имамо сасвим добре односе, вјероватно боље него што је то уобичајено код комшијских земаља гдје односе не ријетко оптерећује и прошлост. Са Бугарима и Мађарима смо кроз прошлост знали бити и на ратној нози, увијек то има рефлексија, но како год гледали, односи су добри. Наравно они који траже примјере нетрпељивости, проблеме, међунационалне инциденте, и наћи ће, то нема везе са овом причом.
Немамо са свима у комшилуку складне односе. И ти односи нису добри са онима са којима смо били у не тако давној прошлости у истој држави. Зашто нису бољи односи, до кога је, можемо нашироко полемисати, износити аргументе и контраергументе, супростављати ставове, и то често оде у разглабање без краја.
Код свих народа неизбјежни су и национализми који ако се изроде у свој искварени облик, могу штетити односу са другим народима. Услијед често пренападне афирмације једне идеологије, у не тако давним прошлим временима, национализму се увијек давала негативна конотација, да је то само по себи нешто рђаво. То наравно не мора бити тако, напротив, а национализам може допринијети и очувању правих вриједнсти.
Народи прошлости богате догађајима, свој национализам граде на историји, свијести о посебности, да су изњедрили славне династије, велике личности, да су оставили трага у култури, умјетности, архитектури, науци или пак вјештини ратовања, да су у неким временима били покретачи процеса који ће имати некад локалне а некад и глобалне рефлексије.
Када гледамо национализме у комшилуку, хрватски, бошњачки и монтенегрински, превасходно или искључиво се темеље на србофобији, срофобијом се напајају, попуњавају садржајем, без србофобије ти национализми, а у случају Бошњака и Монтенегрина и свијест о посебности тих народа, су празне љуштуре.
Ако неко мисли да је могуће успоставити блиске односе са онима умова заробљених у национализму који се темељи превасходно или искључиво на србофобији, у заблуди је.
Када се каже или напише како су сви у окружењу против нас, то "окружење" се некако сведе на народе са којима смо не тако давно дијелили исту државу, но ако погледамо мало шире, увидјећемо да је то не баш смислена мантра.
Елем, када чујете или прочитате да "нешто није у реду са нама чим су сви против нас" они који понављају ту подваљену мантру или су забраздили у аутошовинизму или су једноставно малоумни па само понављају оно што су чули, неспособни да разумију смисао поруке. Другима је опроштено, првима јок.
Онда у правилу иде аутошовинистички памфлет који се наслови или се "поентира" поруком "нешто није у реду са нама чим су сви против нас".
На тој мантри политички рејтинг граде и партије, како смо ето жртве антисрпске пропаганде и како они јадни ето ту не могу пуно промијенити.
Да ли су сви против нас? Да ли је цијели свијет против нас? У данашњем времену када је свијет постао глобално село, то је лако провјерљиво, можете и личним контактом провјерити шта људи различитих народности и култура мисле о Србији и Србима. Изненадићете се да боље котирамо него што се то настоји прогурати увјерење и боље него ли смо заслужили. Истина, иде та пропаганда из свјетских водећих медија гдје се на "гријехе" неких злоћи у роду нашем повремено подсјећа. Но знате шта, у "нормалном" свијету људи нису умова контаминираних дневном политиком као у Србији и мало ко то посебно "региструје", зато спортски догађаји имају кудикамо више одјека, и на основу којих ће људи формирати своје мишљење.
Такође за ове политичаре у земљи Србији за које неки мисле да су много важне фаце, у бијелом свијету је мало ко уопште чуо, Зато јесу чули за Ђоковића, Јокића и друге успјешне српске спортисте, за Александра Атанасијевића је сваки други Бразилац чуо, многи ће вам рећи шта мисле о њему, за Александра Вучића нити један није чуо, за млађаног Миомира Кецмановића је барем 50 пута више људи чуло него за овог Вучића или неке друге ко бива важне фаце који не силазе са страница таблоида у земљи Србији.
Сви ти спортисти или пак Срби из сфере културе су допринијели да, не нашом "кривицом", котирамо сасвим добро, па барем 90+% људи ове планете има сасвим добро мишљење о Србији или нашем роду. Тако да је стереотипна мантра како су сви против нас или сви Србе доживљавају овако или онако, прилично будаласта.
Да ли су сви у окружењу против нас? Или непријатељски расположени? Ако гледамо планету, увијек између народа комшијских земаља постоје несугласице, трзавице, нетрпељивости, некад то прерасте у анимозитет, и то је нешто неизбјежно код комшија. Гледајући тако ствари, са Мађарима, Румуњима, Бугарима, Грцима, значи оно најближе окружење, имамо сасвим добре односе, вјероватно боље него што је то уобичајено код комшијских земаља гдје односе не ријетко оптерећује и прошлост. Са Бугарима и Мађарима смо кроз прошлост знали бити и на ратној нози, увијек то има рефлексија, но како год гледали, односи су добри. Наравно они који траже примјере нетрпељивости, проблеме, међунационалне инциденте, и наћи ће, то нема везе са овом причом.
Немамо са свима у комшилуку складне односе. И ти односи нису добри са онима са којима смо били у не тако давној прошлости у истој држави. Зашто нису бољи односи, до кога је, можемо нашироко полемисати, износити аргументе и контраергументе, супростављати ставове, и то често оде у разглабање без краја.
Код свих народа неизбјежни су и национализми који ако се изроде у свој искварени облик, могу штетити односу са другим народима. Услијед често пренападне афирмације једне идеологије, у не тако давним прошлим временима, национализму се увијек давала негативна конотација, да је то само по себи нешто рђаво. То наравно не мора бити тако, напротив, а национализам може допринијети и очувању правих вриједнсти.
Народи прошлости богате догађајима, свој национализам граде на историји, свијести о посебности, да су изњедрили славне династије, велике личности, да су оставили трага у култури, умјетности, архитектури, науци или пак вјештини ратовања, да су у неким временима били покретачи процеса који ће имати некад локалне а некад и глобалне рефлексије.
Када гледамо национализме у комшилуку, хрватски, бошњачки и монтенегрински, превасходно или искључиво се темеље на србофобији, срофобијом се напајају, попуњавају садржајем, без србофобије ти национализми, а у случају Бошњака и Монтенегрина и свијест о посебности тих народа, су празне љуштуре.
Ако неко мисли да је могуће успоставити блиске односе са онима умова заробљених у национализму који се темељи превасходно или искључиво на србофобији, у заблуди је.
Када се каже или напише како су сви у окружењу против нас, то "окружење" се некако сведе на народе са којима смо не тако давно дијелили исту државу, но ако погледамо мало шире, увидјећемо да је то не баш смислена мантра.
Елем, када чујете или прочитате да "нешто није у реду са нама чим су сви против нас" они који понављају ту подваљену мантру или су забраздили у аутошовинизму или су једноставно малоумни па само понављају оно што су чули, неспособни да разумију смисао поруке. Другима је опроштено, првима јок.
Poslednja izmena:
