- Poruka
- 99.526
Немци су дуго времена фалсификавали историју уписујући ове славне ратнике као савез германских племена.
Али, зар није најлогичније Свеби=Срби?
Али, зар није најлогичније Свеби=Срби?
-
- Popularno:
- Zašto je carska Rusija počinila genocid...
- Knez Pavle: Nisam kriv za dobre odnose...
- Na današnji dan 1882. godine knez Milan...
- NATO najavio vežbu sa vojskom Srbije
- Odakle su forumaši sa Krstarice
- Да ли бисте подржали руску војну...
- Vučićevih 10 tačaka za četvrt veka...
- Srecan nam dan zena! 😁
- Šta znači odvaliti od *urca?
- Potopljen iranski brod
Да ли су Свеби (Свеви) заправо Срби?
- Začetnik teme Nervirator
- Datum pokretanja
- Poruka
- 99.526
Локација (подбалтик) се потпуно уклапа у причу. Ту се, неколико векова касније помињу Срби. Има их и дан данас у веома малом броју, али их има (Лужички Срби)
А такође знамо да су се они негде у 6. или 7. веку спустили на Балкан.
А такође знамо да су се они негде у 6. или 7. веку спустили на Балкан.
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 60.411
I luzicki Srbi nisu pravi Srbi vec neko pleme tamo cesko i poljsko.
- Poruka
- 99.526
Oni su jedini koji su nosili a i sada nose ime Srbi. Na ovim prostorima su se starosedeoci drugačije zvali. Tako, ako misliš da si Srbin...
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 60.411
Nisu oni nista pre dobili taj naziv od nas.
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 60.411
Poenta je da oni jesu slovenski narod ali nisu potpuno isto kao i mi.
- Poruka
- 99.526
Gde si to pročitao?
Mi smo bili deo rimskog carstva sve vreme postojanja istog, pa nismo nigde pomenuti kao Srbi. A oni tamo gore jesu.
Zapravo su Lužički Srbi postali Česi, Poljaci, Slovaci, Austrijanci i Nemci.
- Poruka
- 99.526
Da. Oni koji su ostali. Otprilike je pola sišlo na Balkan (Bosnu specifično) a pola je ostalo. Nemci su ih vekovima satirali tako da ih danas nema ni 60 hiljada.
Obicandosadanlik
Primećen član
- Poruka
- 743
Genetika ne dokazuje nikakvu povezanost između Srba i Lužičkih Srba. Kod njih dominira haplogrupa R1a-M458 i R1a-CTS1211 sa 65%. Haplogrupa R1a je kod Srba u Srbiji samo oko 10%. Haplogrupe I2a i E1b koje nosi preko 50% Srba su isto tako statistička greška među Lužičkim Srbima. I2a Dinaric je nastala na zapadu Ukrajine i očigledno nosioci te haplogrupe na Balkan nosu došli iz predela zapadne Nemačke.
- Poruka
- 99.526
E1b su Starosedeoci Crne Gore i Severne Albanije.
I2a jesu sišli iz Ukrajine.
R1a su pravi Srbi. Ima ih više u Hrvatskoj nego u Srbiji a još više u Sloveniji.(procentulano u odnosu na populaciju)
Frederick_
Elita
- Poruka
- 20.942
Ja mislim da su prvo bili Srbi pa amebe 
Frederick_
Elita
- Poruka
- 20.942
I da, zasto se pseudoistorijske teme (citaj teorije zavere) otvaraju na ptf-u Istorija?
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 60.411
Kako onda ne govore srpskim jezikom ako su pravi Srbi nego govore ceski i poljski?
- Poruka
- 99.526
Zašto R1a u Sloveniji ne pričaju ruski?
Kakve su to gluposti?
Daj prestani lupetati gluposti, lagati i mitomanisati. Udeo haplogrupe E1b1b jedva čini 15% celokupne DNA Srba u Srbiji. Sa druge strane slovenska haplogrupa R1a (zavisi od regiona) čini i do 26% ukupne genetike Srba u Republici Srbiji.
Obicandosadanlik
Primećen član
- Poruka
- 743
Obicandosadanlik
Primećen član
- Poruka
- 743
14%Udeo R1a u balkanskim zemljama
Slovenija 31%
Hrvatska 26%
Bugarska 20%
Rumunija 15-20%
Srbija 14%
Severna Makedonija 10%
Srpski DNK projekat iz 2014. godine, iznosi podatke i činjenice da 26% Srba u Republici Srbiji pripada slovenskoj haplogrupi R1a te oko 45-50% takođe slovenskoj haplogrupi I2a.
Srbi u Aleksandrovcu (južni deo centralne Srbije) imaju veći odsto slovenske haplogrupe R1a od Makedonaca (Skopje), Hrvata u Dalmaciji i Istri te Bosni i Hercegovini i Bošnjaka :-)))
Ovi jedan
Iskusan
- Poruka
- 5.059
Pretpostavljam da si mislia na istočnu Njemačku, al i to je netočno jer sve upučuje da su ovdašnji nositelji I2a stigli iz područja današnje zapadne Ukrajine i jugoistoka Poljske(bar okvirno).
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 18.854
Код реконструкције историје прво на што се морамо ослонити јесу сачувани списи. Па археолошки и антрополошки налази, може помоћи и филологија ако имамо одређени број сачуваних ријечи а у будућности може помоћи генетика под условом да имамо генетскка тестирања сачуваних скелета из различитих времена.
У сачуваним списима, Свебе први помиње извјесни Гај Јулије Цезар или (у класичном латинском) Кајсар у извјештају о догађајима из 58. године прије нове ере, описујући их као једно племе које је живјело између Убија и Херуска, негдје између Рајне и Лабе.
У каснијим временима, аутори из првог вијека попут Страбона , Плинија Старијег и Тацита почели су доживљавати Свебе као групу племена, а не као једно племе. Тако Тацит (преведено на српски овдје)
у Свебе убраја Семноне, Лангобарде, Хермундуре, Маркомане и друга германска племена.
Дио Касије, трећи вијек, пише да су многи народи једноставно одлучили да себе временом назову Свебима.
Важно је рећи да су сазнања Римљана о народима подаље од лимеса била често оскудна, некад би имали тежњу поједностављивању или уопштавању.
У каснијим временима током миграција, народ или група народ под тим именом је населио просторе сјеверне Хуспаније крајем IV и почетком V вијека, гдје је око 406.године успоставио треспектабилнои краљевство, које је као самостално или у вазалском односу опстало до 586.године када када га је апсорбовало Визиготско краљевство. Ипак важно је нагласити да иако су Свеби и Визиготи били ратничком елитом и носиоцима политичке власти у Хиспанији, бејаху изразита мањина у односу на домицијалну популација која је зборила вулгатрним латинским. У VII вијеку на простору Хиспаније према процјенама битисало је око 6 милиона душа од којих око 200.000 Визигота у које су се претходно стопили Свеби.
Друга према Тациту, свебска племена имала су различиту историју, Лангобарди, према том мишљењу једно од свебских племена, је успоставило моћно краљевство у Италији које је потрајало до VIII вијека.
Према прихваћеној интерпретацији историка, Свеби су германски народ или скуп германских племена. Могуће се некад са новим сазнањима то мишљење коригује, претпоставке да би Свеби могли бити Срби су неозбиљне без било каквог утемељења.
У сачуваним списима, Свебе први помиње извјесни Гај Јулије Цезар или (у класичном латинском) Кајсар у извјештају о догађајима из 58. године прије нове ере, описујући их као једно племе које је живјело између Убија и Херуска, негдје између Рајне и Лабе.
У каснијим временима, аутори из првог вијека попут Страбона , Плинија Старијег и Тацита почели су доживљавати Свебе као групу племена, а не као једно племе. Тако Тацит (преведено на српски овдје)
Сада треба рећи што о Свебима. Свеби нису, као Кати или Тенктери, једно једино племе. Они заузимају већу половину све германске земље, али се деле на различита племена, која се различито зову, и ако сва имају једно заједничко име Свеби. Њих је лако познати, јер зачешљавају косу унатраг и праве од ње чвор. По томе се разликују Свеби од осталих Германаца, и по томе се, код Свеба, разликују слободни од робова. Овакав обичај може се наћи и код других племена, било зато што су са Свебима сродни, или зато што су — код Германаца то није редак случај — подражавали њиховој моди; али док други то чине ретко, и само док су млади, дотле Свеби и у дубокој старости терају косу натраг и често праве чвор на самом темену. Старешине украшавају косу и на други начин. Ето то је њихова сујета, али сасвим невина сујета: јер они се не удешавају ради ашиковања, већ се, кад полазе у рат, удешавају за непријатеља, да му се учине већи и страшнији.
39.
Као најстарије и најугледније међу Свебима сматрају Семноне. За њихову велику старину говоре и неки верски обичаји. У одређено време скупљају се изасланици свих једнокрвних племена у једну старинску, тајанствену шуму, коју су још преци сматрали за светињу; ту, у име целог народа, принесу човека на жртву, и у варварским обредима славе језовите мистерије. И по другим стварима види се колико они ову шуму поштују. Ко год у њу улази, мора ући окован, да би тиме показао како је покоран и како осећа величанство божје. Ако ко случајно падне, не дижу га, нити сме сам да се подигне, него се по земљи ваља и тако изиђе из шуме. Цео овај обичај своди се на веровање да је у тој шуми колевка њиховог племена, да је ту бог господар света, коме је све потчињено и од кога све зависи. Ово веровање поткрепљује и семнонска срећа: они сами броје сто жупа, и код толике снаге природно је што верују да су они глава свих Свеба.40.
Лонгобарди су, напротив, постали славни баш зато што их је мало: они су опкољени многим моћним племенима, али се не дају, него се одупиру јуначки и тако чувају своју слободу. Иза њих долазе Реудигни, Авијони, Англији, Варини, Еудоси, Свардони и Нуитони. Сви су они заклоњени рекама и шумама. О појединим од тих племена нема да се каже ништа нарочито, осим то што сви заједно обожавају Нерту, то јест Мајку Земљу, и верују да она управља људском судбином и посећује људе. На једном острву у Океану налази се неки свети гај, и у њему света кола, покривена платном; њих се сме дотаћи само један свештеник. Свештеник зна кад је богиња дошла у храм, па онда упрегне у кола краве, и са највећом побожношћу пође за колима. Тада настану весели дани, и празнује се у свима местима које богиња удостоји својим доласком и посетом. Тих дана не ратује се, не, узима оружје у руке, склања све што је од гвожђа; зна се и хоће да зна само за мир и одмор, све док се богиња не засити људскога друштва, па је тада онај свештеник врати у храм. Кад се то деси, онда и кола, и платно, и, ако је за веровање, и саму богињу оперу у неком скривеном језеру. Робове који то раде, у истом језеру одмах удаве. Отуда тајанствени, загонетни страх: шта ли је то што смеју видети само они који ће да умру?41.
Свепска племена о којима је реч, захватају једним делом и крајеве који још нису испитани. Ако пођемо сада Дунавом, онако као што смо малочас ишли Рајном, најближе нам је племе Хермундура. Оно је у пријатељству са Римљанима, и због тога Хермундури једини од Германаца не тргују с нама на обали, него их пуштамо у нашу земљу, и то чак и у најлепши град провинције Реције. Они смеју прелазити реку где хоће и без икаквог надзора. Док ми Германцима из осталих племена највише ако покажемо наше оружје и наш логор, дотле Хермундурима драговољно отварамо своје куће и виле. У хермундурској земљи извире Лаба, која је некада била позната и славна, а сада се тек толико зна да постоји.42.
Поред Хермундура станују Наристи, па онда Маркамони и Квади. Нарочито су славни и моћни Маркомани; они су стекли својом храброшћу земљу у којој су, прогнавши из ње Боје. Наристи и Квади не изостају иза њих, и они сви чине, тако рећи, бедем Германије, уколико ова лежи на Дунаву. Маркоманима и Квадима владали су, до пре кратког времена, краљеви домороци, из славних кућа Марободуа и Тудра. Сада морају трпети туђинце, који за своје достојанство и моћ имају да благодаре Римљанима. Ми их додуше помажемо више новцем, него ли оружјем, али њихов положај није зато ни мало слабији.43.
На другој страни, иза Маркомана и Квада, налазе се Марсигни, Котини, Оси, Бури. Марсигни и Бури по језику и обичајима сродни су са Свебима. Котини говоре галским, а Оси панонским језиком, а да нису Германци доказ је и то што плаћају данак, који су им, као туђинцима, наметнули Сармати и Квади. Што је још најсрамније, Котини имају руднике гвожђа. У читавој области где станују ови народи нема много равнице, него су углавном све горе и врлети, јер целу Свебију пресеца непрекидан планински ланац. С ону страну тога ланца живе многа племена; међу њима су најпознатији Лигијци, који сами имају неколико државица. Најјачи међу овим племенима јесу Харији, Хелвекони, Маними, Елисији, Наханарвали. Код Наханарвала има један старински, свети гај; у њему служи свештеник обучен у женске хаљине, а божанства су, по својим особинама, сродна са римским Кастором и Полуксом, и зову се Алци. У храму нема никаквих кипова, ни трагова туђинског утицаја; при свем том пада у очи да су и ова божанства браћа, и младићи. - Харији су, међу свима племенима која смо малочас споменули, најјачи; и они, поред тога што су од природе дивљи, умеју да се, вештачки и користећи се приликама, начине још страшнијим. Они носе црне штитове, бојадишу своја тела, бирају за напад само мрачне ноћи, и у оној страхоти и мраку изгледају као мртви устали из гроба. Нема тога непријатеља који је у стању да издржи овај необичан, паклени призор, јер, у свакој борби, најпре се поколебају очи.Дио Касије, трећи вијек, пише да су многи народи једноставно одлучили да себе временом назову Свебима.
Важно је рећи да су сазнања Римљана о народима подаље од лимеса била често оскудна, некад би имали тежњу поједностављивању или уопштавању.
У каснијим временима током миграција, народ или група народ под тим именом је населио просторе сјеверне Хуспаније крајем IV и почетком V вијека, гдје је око 406.године успоставио треспектабилнои краљевство, које је као самостално или у вазалском односу опстало до 586.године када када га је апсорбовало Визиготско краљевство. Ипак важно је нагласити да иако су Свеби и Визиготи били ратничком елитом и носиоцима политичке власти у Хиспанији, бејаху изразита мањина у односу на домицијалну популација која је зборила вулгатрним латинским. У VII вијеку на простору Хиспаније према процјенама битисало је око 6 милиона душа од којих око 200.000 Визигота у које су се претходно стопили Свеби.
Друга према Тациту, свебска племена имала су различиту историју, Лангобарди, према том мишљењу једно од свебских племена, је успоставило моћно краљевство у Италији које је потрајало до VIII вијека.
Према прихваћеној интерпретацији историка, Свеби су германски народ или скуп германских племена. Могуће се некад са новим сазнањима то мишљење коригује, претпоставке да би Свеби могли бити Срби су неозбиљне без било каквог утемељења.
Obicandosadanlik
Primećen član
- Poruka
- 743
To je netačno jer upravo oni kažu na svojem sajtu da je E1b druga po brojnosti kod Srba, dok je R1a tek treća. Kod Srba sa Kosova i iz južne Srbije i kod Crnogoraca je E1b i tri puta brojnija od R1a. Y-ДНК хаплогрупа Е, друга најчешћа међу Србима
*I2a nije slovenska haplogrupa. To je starosedelačka neolitska haplogrupa i potiče od istočnoevropskih lovaca sakupljača. Nju ne nosi 45-50% Srba iz Srbije već iz Bosne i Hercegovine, a u Srbiji je ona oko 35%.
Hmmm
26% slovenske haplogrupe R1a kod Srba u Republici Srbiji.
http://en.wikipedia.org/wiki/Y-DNA_haplogroups_in_population_of_Europe
Obicandosadanlik
Primećen član
- Poruka
- 743
Šta si mi poslao? To je prazna stranica. Evo šta kaže Vikipedija na stranici Genetic studies on Serbs
Y-chromosomal haplogroups identified among the Serbs from Serbia and near countries are the following with respective percentages: I2a (36.6[2]-42%[3]), E1b1b (16.5[3]-18.2%[2]), R1a (14.9[2]-15%[3]), R1b (5[2]-6%[3]), I1 (1.5[3]-7.6%[2]), J2b (4.5[3]-4.9%[2]), J2a (4[4]-4.5%[3]), J1 (1[4]-4.5%[3]), G2a (1.5[3]-5.8%[4]), and several other uncommon haplogroups with lesser frequencies.[3][5][6][7]
Znači J haplogrupa je čak i brojnija od R1a kad saberemo J2a, J2b i J1 zajedno. R1a dominira kod Srba iz Vojvodine dok je na jugu i unutrašnosti samo oko 10%.
26% haplogrupe R1a kod Srba u Republici Srbiji
http://en.wikipedia.org/wiki/Y-DNA_haplogroups_in_populations_of_Europe
