Da li su srpski i hrvatski jezik isti ili različiti jezici?

Da li su srpski i hrvatski jezik isti ili različiti jezici?

  • Isti su

    glasova: 22 66,7%
  • Različiti su

    glasova: 2 6,1%
  • Slični su, ali nisu isti

    glasova: 9 27,3%

  • Ukupno glasova
    33
Vuk se tome dugo opirao i borio se protiv unošenja tuđih, naročito neslovenskih reči u naš jezik, a i protivu građenja novih reči – samo zato što se ovo ranije činilo na jedan način koji je bio u suprotnosti s prirodom narodnog jezika. Sam narod, dakako, po potrebi gradi nove reči, a pozajmljuje i tuđe kad god su mu one neophodne za označavanje pozajmljevih predmeta i pojmova uopšte. I da su ovo književnici radili po principima narodnoga jezika, Vuk se, sigurno, tome ne bi protivio. Ali dotadašnji književnici nisu poznavali tih principa, ni strukture narodnog jezika, pa su baš zbog toga i bili protivu njegove upotrebe u književnosti. Oni su pozajmljivali reči, naročito iz ruskog i crkvenog jezika, i kad su u narodu postojale srpske reči za označavanje odgovarajućih pojmova. A pri kovanju novih reči nisu se držali nekih određenih principa, a najmanje onih koji bi proizilazili iz prirode narodnog jezika. Zato se Vuk s razlogom suprotstavio Društvu srpske slovesnosti, čiji je i on član bio, kada je ovo sredinom četrdesetih godina uzelo na sebe zadatak da izradi „Nazivoslovni rečnik"(u stvari stručnu terminologiju). Vuk je znao da Društvo nije doraslo ovome zadatku, pa nije hteo dozvoliti da ono svojim autoritetom nametne nešto što ne bi odgovaralo jezičkim principima za koje se on borio, i što bi svakako na izvesno vreme odgodilo konačnu pobedu tih principa. Svojim energičnim zalaganjem Vuk je osujetio plan Društva, i ovo je odustalo od preduzetog posla. A i sam on se uzdržavao od kovanja novih reči i pozajmljivanja tuđih sve dok pobeda njegovih načela o jeziku nije bila izvesna. Međutim, u prevodu Novog zavjeta on kuje nove reči kada god mu se javi potreba za njima, a pozajmljuje i strane reči, upotrebljavajući ih u nepromenjenom obliku ili ih posrbljujući. A za sve to u predgovoru svoga prevoda izlaže principe kojih se sam držao, i kojih treba da se drže i ostali pisci pri pozajmljnvanju stranih i građenju novih reči. Vuk, prvo, konstatuje da svaki prevod treba da bude što verniji svome originalu i da zato valja prevoditi smisao, a ne pojedine reči i oblike. Kao cilj posebno svoga prevoda ističe ne samo da se upozna njegova sadržina nego da bi se iz njega „mogao poznati i pravi narodni jezik" Zato je smatrao za potrebno da kaže kako je u svoju knjigu uneo 30 turskih reči, između kojih: amajlija, badava, dolama, zanat, kavgadžija, kadar, kaldrma, neimar, soba, hajduk, čaršija i dr. Ovim je još jedanput potvrdio da se strane, u prvom redu turske, reči koje su davno ušle u naš jezik ne mogu iz njega goniti ukoliko nemamo dobrih zamena za njih. Dalje je Vuk zadržao: gonitelj, spasitelj, zastupnik, prestupnik, srebrnik, proročica, licemjer, jedinstvo, bližnji, duhovni, životni, veličati, žrtvovati i svega do blizu ovakvih slovenskih reči, koje se svojim oblikom ne razlikuju od narodnih i lako ih je razumeti, iako se u narodu ne govore. S ovima on uzima i reči: posredno, priroda, postojan i nepostojan, za koje kaže „po svoj prilici prije će biti ruske nego slovenske, ali se i one mogu vrlo lasno pomiješati s našijem riječima", zato svakako što se ni po čemu ne razlikuju od domaćih. Zatim je posrbio slovenske reči: bogomrzac, srebroljubac, strijelac, bogomrski, dvojezični, neblagodaran, prijatan, sujetan, čovjekoljubac, pomilovanje, savršenstvo i druge (sve u svemu blizu 50 reči). Najzad je Vuk sam napravio 84 reči koje nije čuo da se u narodu govore, ali bi ih, kako on konstatuje, isto tako kazao „i najprostiji Srbin kad bi mu zatrebale". Ovo potvrđuje sam oblik reči: vikač, mjenjač, sijač, slušač, izbranik, vinogradar, vrtlar, djevojaštvo, opravdanje, posinjenje, priznanje, utvrđenje, grabljiv, nerazumljiv, ćilimarski i sve ostale reči koje je on skovao. U 11-om izdanju Rječnika mi nalazimo više od jedne trećine ovih reči, a to će reći da su one u narodu već postojale, da ih je Vuk u međuvremenu čuo, zabeležio ih i uneo u rečnik. Sve ovo jasno govori da se Vuk niukoliko nije ogrešio o svoj glavni cilj da se sačuva narodni karakter književnog jezika, i uz nešto veće slobode kojima se koristio kujući nove reči i pozajmljujući tuđe. On je, naprotiv, u svome prevodu Novog zavjeta dao klasično delo našeg novog književnog jezika, i pokazao se u njemu kao „veliki književnik, umetnik naše reči, rođeni stilista i jezički stvaralac" — kaže A. Belić (u svojoj knjizi Vukova borba, str. 240).
 
Доста израза који су данас добили ореол кроатизама су одувjек користили и Срби. Нпр. Срби из Далмације и Крајине (укључујући и неписмене/полуписмене сељаке) одвајкада говоре опћи, опћина, опћенито, мрква, жлица, зрак, крув, дуље, дуљити итд.

Pogledajte prilog 1474816

@Meliot @Mrkalj @Urvan Hroboatos @Пилипенда @Perperius @bernardo @Brđanin @Casual Observer @guslar1389 @vučji čopor @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @Zvonimir Božić @mišomor1
Počnimo sa srpskim arhaizmima:

tko - Venclović, prve decenije 18. veka: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". Oblika sa suglasnikom t ispred ko srećemo i u jeziku Vuka Karadžića i njegovih savremenika: prota Mateje Nenadovića, J. St. Popovića i dr. srpskih pisaca njihova vremena. Njega ima i u pokojeg Vukova sledbenika. A čuvao se u narodnim govorima i na srpskoj strani. To izričito kaže St. Novaković u svojoj Gramatici (str. 131) i potvrđuje primerom: Tko ima ne kazuje, tko dobije ne pozna, tko pozna neće da ima. On se sreće kod Srba i u XX veku u pojedinim zvaničnim aktima, u zakonodavstvu, npr., i drugde.



tisuća -

- Povelja Kulina Bana Dubrovčanima 1189: "Ja, Radoje, dijak banj, pisah siju knjigu poveljov banov, od rož’stva Hristova tisuća i s’to i osa’deset i devet ljjet’, mjeseca augusta, u dvadeseti i deveti dn’, usječenie glave Jovana Krstitelja."
- Dušanov Zakonik, 1349/54: (adaptiran tekst) "16. O monaškom životu: I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera."
- Nikola Mirošević, 1412: "Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu."
- Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "A što se tisuća dukat u komunu, molju i zaklinjem gospodina mi i sina vojevodu, da mi ih da gospođe Jelene, da ona s mojem duhovnikom podeli za moju dušu."
- Jerotej Račanin, Putešastvije ka gradu Jerusalimu, 1721: "obretosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani."
- P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali, 1851: "Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah, celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade."
obitelj - Hilandarski tipik

juha, lažac, lepost, nitko - srpski rečnik iz 15. veka http://www.ceeol.com/aspx/getdocument.a ... 226e962b83

dragovoljno - Ilija Garašanin, Načertanije: "I zato se može sigurno računati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao."

topništvo - naziv artiljerije kod kneza Miloša Obrenovića

tajnik - naziv za sekretara Matice srpske početkom 20. veka

zdela - Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "A srebrni sudi koji su u komunu, zdele i pehari, i što je crkve Svetago Georgija i novej crkve Presvetej Bogorodici, da se odluči, a ino da uzme gospodin vojevoda, da im ih plati što bude pravo, da mi se pokrije crkva koju sam činila za moj grob."

gospodična - Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "I gospodične Katalene obotci mali i lutca zlata."

zrcalo (ogledalo), uzreti se (ugledati se), glubina (dubina)- "Zakonopravilo", sv. Save prema prepisu iz 1262. godine: "Vsak bo učitelj, reku že jepiskop ili prezviter ili . in kto učiteljski san prijadraže, ašte sih knig ne svjast dobrja, to ni sam sebe ne znajet kto jest; priniknuv že v glubinu bogodahnuvenih sih knig, jakože v zrcalja i sam se uzrić kakov jesć, i kako probajet jemu biti, i drugije poznajeć i naučić".

uvet - Stefan Prvovenčani

https://forum.krstarica.com/threads...-neki-neopravdano-smatraju-hrvatskima.862150/
 
Доста израза који су данас добили ореол кроатизама су одувjек користили и Срби. Нпр. Срби из Далмације и Крајине (укључујући и неписмене/полуписмене сељаке) одвајкада говоре опћи, опћина, опћенито, мрква, жлица, зрак, крув, дуље, дуљити итд.

Pogledajte prilog 1474816

@Meliot @Mrkalj @Urvan Hroboatos @Пилипенда @Perperius @bernardo @Brđanin @Casual Observer @guslar1389 @vučji čopor @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @Zvonimir Božić @mišomor1
Mrkva, žlica i zrak i jesu naše ((južno)slovenske) reči. Šargarepa, kašika i vazduh su pozajmice iz mađarskog/turskog/ruskog jezika.
 
Da li imaš ispravan link za ovo?
Mislim da je to bio link na rad Olge Zirojević koja je obradila dva srpska rečnika iz 15. veka.

Mrkva, žlica i zrak i jesu naše ((južno)slovenske) reči. Šargarepa, kašika i vazduh su pozajmice iz mađarskog/turskog/ruskog jezika.
Reč šargarepa, kao i astal, su pomađarene južnoslovenske reči - žarka repa i stol.

Što se kašike tiče, smatram da je kašika prava srpska reč, nastala od reči kaša (sufiksacije kao npr. i motika), koju su Turci preuzeli. Ni oni sami ne znaju odakle im ta reč, a naši paceri se kunu da je u pitanju turcizam:

kaşık It evolved from the Old Turkish word kasuk "(carved from wood) spoon". This word may have been derived from the Old Turkic verb kashı- “to carve, to scrape” with the Old Turkic +Uk suffix; but this is not certain.

https://www.nisanyansozluk.com/kelime/kaşık
 
Da li imaš ispravan link za ovo?
Olga Zirojević: "Navedimo i neke naše stare reči iz ovog srpskog rečnika: bogobojnik, bogostrašnik, dalekost, daždan, dažditi, govorac, jestija, juha, klanjati se, kto, lagahno, lažac, lepost, ličnik, ljubenica, ljubnik, mnogosmejac, naučitelj, neznanik, nitko, odelati, ogojiti, ojutriti se, omestiti, osnežiti, ozoriti, polesan, postnik, prazdan, premamitelj, prevarnik, primitelj, prostitelj, rabota, sedalište, slugati, slušanik, strašnik, suh, udobriti se, ukriviti, ulomiti se, umoliti se, uravniti, urabotati, utamniti se, uvisočiti se, velikost, zaboravnjac, zlogovornik, znanik."

https://forum.krstarica.com/threads/stvari-propustene-u-udzbenicima-srpski-recnik-iz-15-veka.859679/

https://kovceg.tripod.com/srpski_jezik_u_muslimana.htm
 
Доста израза који су данас добили ореол кроатизама су одувjек користили и Срби. Нпр. Срби из Далмације и Крајине (укључујући и неписмене/полуписмене сељаке) одвајкада говоре опћи, опћина, опћенито, мрква, жлица, зрак, крув, дуље, дуљити итд.

Pogledajte prilog 1474816

@Meliot @Mrkalj @Urvan Hroboatos @Пилипенда @Perperius @bernardo @Brđanin @Casual Observer @guslar1389 @vučji čopor @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @Zvonimir Božić @mišomor1
Кад смо код опћег и опћенитог... и Вук је писао о „опћеној правилности”.
Зрак тј. ждрак (код старијих људи) и ваздух ми је јако занимљиво... Нешто се ту не уклапа баш најбоље. Изведенице су чудне, наиме имају различита значења, рекао бих да је дошло до неког чудног преузимања које се није у потпуности „примило”. Данас је у новохрватском прилично невјешто (и очито умјетно тј. канцеларијски) нарављена разлика између зрак и зрака.
 
tisuća -

- P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali, 1851: "Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah, celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade."
obitelj - Hilandarski tipik
И у Ноћи скупљој вијека има стих: „од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи”.
 
Mislim da je to bio link na rad Olge Zirojević koja je obradila dva srpska rečnika iz 15. veka.


Reč šargarepa, kao i astal, su pomađarene južnoslovenske reči - žarka repa i stol.

Što se kašike tiče, smatram da je kašika prava srpska reč, nastala od reči kaša (sufiksacije kao npr. i motika), koju su Turci preuzeli. Ni oni sami ne znaju odakle im ta reč, a naši paceri se kunu da je u pitanju turcizam:

kaşık It evolved from the Old Turkish word kasuk "(carved from wood) spoon". This word may have been derived from the Old Turkic verb kashı- “to carve, to scrape” with the Old Turkic +Uk suffix; but this is not certain.

https://www.nisanyansozluk.com/kelime/kaşık
Кашиком се заиста једе каша и то тако што се жлица/лижица с кашом стави у уста па се добро олиже при извлачењу из уста.
Виљушка и виле, исти облик, иста намјена. Ован вилаш је онај коме рогове везују да му не израсту „у спиралу” него да се „узвилаше” тј. да буду дуги и равни, као виле. Такође, за дјевојку/жену се каже да је „вилашица” („узвилашила се”) кад има усправан, поносит ход, исправљених леђа и подигнуте главе.
 

Back
Top