Da li su Srbi ikada u svom postojanju bili zadovoljni sa vlašću, odnosno onome ko ih vodi?

Kritika je mogla da se radi samo unutar Partije, na konferencijama i kongresima kojima su davili narod preko TV, ali Tito često nije bio prisutan. Da razjasnim - ide pet dana Konferencija Saveza Komunista Beograda i to traju prenosi sednica i traju i traju i tako jedno 5-7 dana na RT Beograd. Ubi dušu. Onda za mesec dana ide Konferencija Saveza Komunista Srbije i to onda traje i traje i traje opet na RT Beograd, tačno čoveka tera da ne gleda TV. I tako jedno 4 puta godišnje. Ali tu Tita nema. Pa onda prilozi o tim konferencijama ma po drugim republikam, pokrajinama. Specijalna izdanja dnevnika koja traju 2 sata sa isečcima sa tih udav-skupova.

On se samo pojavljivao kada su bile savezni događaji, dakle sednice, konferencije i Kongres SK Jugoslavije, jednom godišnje i onda je i on bio tu 3-5 dana. Bilo ga je najviše na TV kada svake Četvrt godine ide Konferencija Nesvrstanih ili kada nam neki predsednik dođe. ali to su uglavnom bile slike sa aerodroma i posete nekoj fabriciZato je bio taj utisak da su to neki drugi komunisti ti koji vladaju, ti likovi zbog kojih eto prevrćeš očima jer eto oni tu kritikuju sami sebe. (Najinteresantniji je bio ubedljivo okršaj Miloševića i Stambolića - jedini put da su svi stvarno pratili neku njihovu Sednicu) sa interesovanjem i naravno onaj Kongres Razlaza sa Slovencima i Hrvatima.

Što se tiče tih novina sa Jovankom i Brozom, recimo TV Revija, TV Novosti, Politika Ekspres, Džuboks, Start, to sa njima se čuvalo obavezno za specijalna izdanja za Dan Mladosti, Dan Republike, Prvi Maj - do već za Novu godinu ne. Bila je jedna domentarna serija o njemu iz jedno tri-četiri nastavaka. neki veliki intervju s njim tamo krajem sedamdesetih, i to je bilo to. O Jovanki ništa posebno, životna priča slabo, više se sada zna putem interneta nego onda. Ona je bila više tu kao deo nameštaja, onako puna i sa ogromnim osmehom prisutna na svakom putu ili dočeku, sve dok onda odjenom stvarno nije potpuno isparila .
Izvinjavam se, ali baš sve starije novine koje sam prelistavao su u svakom broju imale masu članaka o Brozu i njegovim aktivnostima toga dana.

Što se tiče bilo kakve kritike Broza lično, za to se išlo na dugogodišnju robiju, Milovan Đilas je živ primer.
 
starije novine koje sam prelistavao su u svakom broju imale masu članaka o Brozu i njegovim aktivnostima toga dana

O njegovim dnevnim aktivnostima, da to jeste - barem na pola stranice - obično strana 2 gornja polovina, ako se nešto nije baš pretrgao, pa onda prelazi na treću ako je već nešto rekao, a ko je nešto primetio e ona ide na 5-6 strana. Ali ako je neko došao u posetu onda to isto tako nekako pa možda i na više, a ako je išao negde onda se obavezno pisalo o oduševljenju ljubaznih domaćina. (Bilo je bizarnih članaka po tim našim novinama da se popuni prostor - ne vezano za njega, sećam se jednom čitam nešto neka stranica posvećena ekonomiji - kad tamo članak o tome koliko je tona svinjetine proizvela Kina prethodne godine.)

Za Tita, kada krene konferencija nesvrstanih to je bilo kao da nas sve baš to toliko zanima ta konferencija. To su te stranice i stranice novina, pa jođš malo deblje nego obično. I obavezno te fraze, kao značajni smo, kao ugled, kao duboko poštovanje suvereniteta, kao zabrinutost za situaciju u svetu, pa pokret nesvrstanih smatra..., pa pokret nesvrstanih ovo, ono.... Provlačila se neka ideologija - samo ne razumeš koja zapravo. Verovatno taj Titoizam koji nije bio baš najjasniji. Nije imao neku, kako ono kažu platformu.
 
Pa i u samoj Srbiji nije bilo 100 za jedan izvršeno osim u Kragujevcu, Kraljevu i oko 203 seljaka u Jabukovcu. Evo Chat GPT:

"Tokom nacističke okupacije Srbije od 1941. do 1945. godine, neki od najvećih masovnih zločina koji su odneli najveći broj civilnih žrtava bili su povezani sa represalijama zbog partizanskih i četničkih aktivnosti. Evo pet događaja koji su bili među najsmrtonosnijim:

Kragujevački masakr (21. oktobar 1941) - U Kragujevcu su nemačke snage streljale oko 2.800 civila, uključujući đake i profesore. Ova represalija je bila odgovor na partizanske napade u blizini, a nemačke vlasti su primenile pravilo odmazde od 100 Srba za jednog nemačkog vojnika.

Kraljevo (oktobar 1941) - Tokom istog perioda kao i Kragujevački masakr, u Kraljevu je streljano između 2.000 i 3.000 civila. Kao i u Kragujevcu, ovo je bila odmazda zbog napada na nemačke trupe.

Masakr u Užicu (1941) - Tokom nemačke ofanzive protiv Užičke republike, nemačke snage i njihov kvislinški režim sproveli su masovna streljanja civila, iako tačan broj varira, procene govore o stotinama žrtava.

Masakr u Jabukovcu (1942) - U selu Jabukovac nemačke snage su streljale 203 civila kao odmazdu za partizanske aktivnosti u okolini.

Sajmište (1941-1942) - Logor Sajmište u blizini Beograda (na teritoriji NDH, ali ga je vodila nemačka vojska) postao je mesto masovnih pogubljenja Srba, Jevreja i Roma. Procene su da je u logoru ubijeno između 20.000 i 23.000 ljudi.

Ovi događaji su bili deo šire strategije nacista za gušenje otpora i zastrašivanje stanovništva kroz masovne odmazde."
u Srbiji, bilo je toga...kod siptara, hrvata i muslimana, nije bilo toga...de facto
 
Da li su Srbi ikada u svom postojanju bili zadovoljni sa vlašću, odnosno onome ko ih vodi?

Ja bih reko - NE
Ja sam iskreno bila zadovoljna Kostunicom i njegovom vlascu, od 2004 do 2008 godine. Jedino imam primedbu na red jednog njegovog ministra zaboravila sam mu ime a izgledao je kao mis, on je obrukao tu Vladu na samom kraju, ali opet ne u meri da to bude preteznije.

Nije neki standard bio, ali se zivelo i disalo slobodno, i vladao je red gde god da udjes , u bilo koji drzavnu instituciju. gde je vladala kultura i znanje, a ne kao sada, da jedan prebacuje na drugog odgovornost i niko nista ne zna, i niko ni za sta nije kriv ni odgovoran.
 
Ja sam iskreno bila zadovoljna Kostunicom i njegovom vlascu, od 2004 do 2008 godine. Jedino imam primedbu na red jednog njegovog ministra zaboravila sam mu ime a izgledao je kao mis, on je obrukao tu Vladu na samom kraju, ali opet ne u meri da to bude preteznije.

Nije neki standard bio, ali se zivelo i disalo slobodno, i vladao je red gde god da udjes , u bilo koji drzavnu instituciju. gde je vladala kultura i znanje, a ne kao sada, da jedan prebacuje na drugog odgovornost i niko nista ne zna, i niko ni za sta nije kriv ni odgovoran.
To si volela i onda u realnom vremenu a ne samo sada u retrospektivi?
 
Na osnovu čega se tvrdi da je bilo ko bio zadovoljan Jožekom Brozom? Zato što niko nije smeo ni da pisne, a i ako bi neko i pisnuo opet se ne bi čulo jer bi bio pridavljen?
Zato što je civilizovao narod i vojsku izvukao iz bede i uveo u civilizovan svet...napravio poslove od kojih i danas živite, stvorio školstvo kojim se dičite i sve to uz veliki otpor sa divljeg zapada. Zato što je bio Jugosloven i podigao sve koji su živeli na Balkanu, pa i šiptare i madjare i Bugare i Rumune, pa čak i Turke izbosne i napravio Pazar u Novi Pazar. Da nije valjalo ne bi crnogorci, makedonci, krajišnici bežali u srbiju od svojih lokalnih gospodara...Povezao Arape, Kineze i Indijce i Briks je na tim osnovama, a Jugoslavija stalni član Saveta bezbednosti.
 
Ko je tada smeo da kaže da nešto ne valja?

Pa bilo ih je, nije da nije - npr. profesori sa Pravnog i Filozofskog fakulteta su prilicno javno govorili da neke stvari ne valjaju. Ali ovde (za razliku od nekih drugih republika) niko iza njih nije masovnije i u kontinuitetu zalegao. Citao sam bio neke ranije radove prof. Vladimira Goatija, u kojima je primetio da je je procentualno najvise stanovnistva bilo u clastvu SKJ u Crnoj Gori i Srbiji naspram Slovenije i Kosova (i to pre dolaska Milosevica na celo SKS i posle SRS). Sto jasno govori da je gro ondasnjih Srba itekako bio zadovoljan marsalovljevom vladavinom. Pa nam je zato danas tako kako jeste.
 

Back
Top