Da li su Srbi ikada u svom postojanju bili zadovoljni sa vlašću, odnosno onome ko ih vodi?

Срби и Грађани Србије су очигледно задовољни, што показују и резултати избора.

Постоји један део Срба који стално нешто кмечи , не ваља им Држава, Председник, Патријарх, ништа им не ваља.
Али такви су, срећом, у мањини и редовни губе на изборима.
Taj cvilež je najlepša muzika.
 
daj podatke o streljanim siptarima, muslimanima i hrvatima...ako Nenad nema te podatke,mozda imas ti

Hrvati i muslimani isključivo samo ako su bili komunisti i partizani. Šiptari su bili pod Italijanima do Septembra 1943, ali pošto ovi nisu nešto mrcvarili narod kao ustaše u Hrvatskoj onda nije ni bilo nekih odmetanja u partizane. Inače ja verujem da sigurno bi. Zeznuti su. I među sobom imaju te krvne osvete. Ne možeš da izađeš na oči selu ako ne osvetiš nekog svog. Nisu ni Srbi na kosovu nešto mnogo bili streljani. Ginuli su uglavnom 1945 kad se čistilo od balista. Moj deda tako poginuo 27 Januara 1945 - isti dan kad je oslobožen Aušvic.
 
Hrvati i muslimani isključivo samo ako su bili komunisti i partizani. Šiptari su bili pod Italijanima do Septembra 1943, ali pošto ovi nisu nešto mrcvarili narod kao ustaše u Hrvatskoj onda nije ni bilo nekih odmetanja u partizane. Inače ja verujem da sigurno bi. Zeznuti su. I među sobom imaju te krvne osvete. Ne možeš da izađeš na oči selu ako ne osvetiš nekog svog. Nisu ni Srbi na kosovu nešto mnogo bili streljani. Ginuli su uglavnom 1945 kad se čistilo od balista. Moj deda tako poginuo 27 Januara 1945 - isti dan kad je oslobožen Aušvic.
prosto i jednostavno, daj podatke da su nacisti streljali 100 za 1, muslimane, hrvate i siptare...teritorija bivse Jugoslavije...da li mozes to napisati...
 
daj podatke da su nacisti streljali 100 za 1,

To nemam. Odlično pitanje. Evo odgovora sa ChhatGPT prvi pasus za Srbiju drugi za celu Jugoslaviju:

"U SRBIJI: Tokom nacističke okupacije Srbije od 1941. do 1945. godine, nemačke snage su sprovodile politiku represalija, uključujući streljanja civila u znak odmazde za ubistva nemačkih vojnika. Ovo je postala ozloglašena praksa, posebno poznata pod pravilom da se strelja 100 civila za svakog ubijenog nemačkog vojnika, a 50 civila za svakog ranjenog. Ova brutalna politika primenjena je kao pokušaj zastrašivanja stanovništva i eliminisanja otpora protiv okupacionih snaga. Najpoznatiji primer ove represalije desio se u Kragujevcu 1941. godine, kada su nemačke snage streljale oko 2.800 civila, uključujući i decu, u znak odmazde za napade na nemačke vojnike. Ova praksa je bila deo šire nacističke strategije da se suzbije otpor i zastraši stanovništvo, a imala je tragične posledice po stanovništvo Srbije tokom okupacije.

VAN SRBIJE, u okupiranim delovima Jugoslavije, represalije su se razlikovale u zavisnosti od specifičnih okolnosti i intenziteta otpora. U nekim delovima, kao što su Slovenija, Hrvatska i Bosna, represije su bile žestoke, ali kvote streljanja nisu uvek bile strogo definisane po istom pravilu kao u Srbiji. Nemačke snage su često sprovodile masovna streljanja u okviru politike "odmazde", ali broj streljanih civila mogao je varirati, zavisno od lokalnih prilika i odluka okupacionih vlasti. Na primer, u NDH (Nezavisnoj Državi Hrvatskoj) i Sloveniji, represalije su bile česte i brutalne, ali specifične kvote poput onih od 100 za jednog nisu uvek bile pravilo kao u Srbiji."
 
To nemam. Odlično pitanje. Evo odgovora sa ChhatGPT prvi pasus za Srbiju drugi za celu Jugoslaviju:

"U SRBIJI: Tokom nacističke okupacije Srbije od 1941. do 1945. godine, nemačke snage su sprovodile politiku represalija, uključujući streljanja civila u znak odmazde za ubistva nemačkih vojnika. Ovo je postala ozloglašena praksa, posebno poznata pod pravilom da se strelja 100 civila za svakog ubijenog nemačkog vojnika, a 50 civila za svakog ranjenog. Ova brutalna politika primenjena je kao pokušaj zastrašivanja stanovništva i eliminisanja otpora protiv okupacionih snaga. Najpoznatiji primer ove represalije desio se u Kragujevcu 1941. godine, kada su nemačke snage streljale oko 2.800 civila, uključujući i decu, u znak odmazde za napade na nemačke vojnike. Ova praksa je bila deo šire nacističke strategije da se suzbije otpor i zastraši stanovništvo, a imala je tragične posledice po stanovništvo Srbije tokom okupacije.

VAN SRBIJE, u okupiranim delovima Jugoslavije, represalije su se razlikovale u zavisnosti od specifičnih okolnosti i intenziteta otpora. U nekim delovima, kao što su Slovenija, Hrvatska i Bosna, represije su bile žestoke, ali kvote streljanja nisu uvek bile strogo definisane po istom pravilu kao u Srbiji. Nemačke snage su često sprovodile masovna streljanja u okviru politike "odmazde", ali broj streljanih civila mogao je varirati, zavisno od lokalnih prilika i odluka okupacionih vlasti. Na primer, u NDH (Nezavisnoj Državi Hrvatskoj) i Sloveniji, represalije su bile česte i brutalne, ali specifične kvote poput onih od 100 za jednog nisu uvek bile pravilo kao u Srbiji.
reakno, toga nema za siptare, muslimane i hrvate...jer su bili podobni, u ogromnoj vecini
 
reakno, toga nema za siptare, muslimane i hrvate...jer su bili podobni, u ogromnoj vecini

Pa i u samoj Srbiji nije bilo 100 za jedan izvršeno osim u Kragujevcu, Kraljevu i oko 203 seljaka u Jabukovcu. Evo Chat GPT:

"Tokom nacističke okupacije Srbije od 1941. do 1945. godine, neki od najvećih masovnih zločina koji su odneli najveći broj civilnih žrtava bili su povezani sa represalijama zbog partizanskih i četničkih aktivnosti. Evo pet događaja koji su bili među najsmrtonosnijim:

Kragujevački masakr (21. oktobar 1941) - U Kragujevcu su nemačke snage streljale oko 2.800 civila, uključujući đake i profesore. Ova represalija je bila odgovor na partizanske napade u blizini, a nemačke vlasti su primenile pravilo odmazde od 100 Srba za jednog nemačkog vojnika.

Kraljevo (oktobar 1941) - Tokom istog perioda kao i Kragujevački masakr, u Kraljevu je streljano između 2.000 i 3.000 civila. Kao i u Kragujevcu, ovo je bila odmazda zbog napada na nemačke trupe.

Masakr u Užicu (1941) - Tokom nemačke ofanzive protiv Užičke republike, nemačke snage i njihov kvislinški režim sproveli su masovna streljanja civila, iako tačan broj varira, procene govore o stotinama žrtava.

Masakr u Jabukovcu (1942) - U selu Jabukovac nemačke snage su streljale 203 civila kao odmazdu za partizanske aktivnosti u okolini.

Sajmište (1941-1942) - Logor Sajmište u blizini Beograda (na teritoriji NDH, ali ga je vodila nemačka vojska) postao je mesto masovnih pogubljenja Srba, Jevreja i Roma. Procene su da je u logoru ubijeno između 20.000 i 23.000 ljudi.

Ovi događaji su bili deo šire strategije nacista za gušenje otpora i zastrašivanje stanovništva kroz masovne odmazde."
 
Da li je ijedan narod ikada?
Нико није, јер нити једна власт није сасвим идеална.
Али, садашња србска власт, без обзира на све своје мане, ипак има већинску подршку народа што значи да је народ њоме ипак задовољан!
 
Можда само са Титом у периоду 1970-1980. Не бих рекао да су били задовољни више са било ким. Мислим на живот обичних људи у економском погледу.
Titom. 🤣🤣🤣🤣🤣🤣

Zadovoljni Jožobrozom?! Toliko te naplašili Jožini panduri da ni dan danas ne smeš ni da misliš?!
 
Screenshot-2023-05-19-095259.jpg
Mora da si beznadežno zaljubljen u dotičnog.
 
Ako računamo predsednike bili su zadovoljni i titom i slobom i vučićem su zadovoljni, za tita je bilo bar 90% srba, za Slobu 80% vučić ima stabilnih 50%.....
Na osnovu čega se tvrdi da je bilo ko bio zadovoljan Jožekom Brozom? Zato što niko nije smeo ni da pisne, a i ako bi neko i pisnuo opet se ne bi čulo jer bi bio pridavljen?
 
Na osnovu čega se tvrdi da je bilo ko bio zadovoljan Jožekom Brozom? Zato što niko nije smeo ni da pisne, a i ako bi neko i pisnuo opet se ne bi čulo jer bi bio pridavljen?

Nije se toliko osećalo da on vlada. Nije se nešto preterano pojavljivao na TV niti je govorio narodu kako treba da radi ovo ili ono. Išao je u posete gradovima i fabrikama, ali samo s vremena na vreme i više se eksponirao kada su bila pitanja na međunarodnoj sceni. Kad se govorilo "oni odozgo" više se mislilo na komuniste nego na njega.
 
Nije se toliko osećalo da on vlada. Nije se nešto preterano pojavljivao na TV niti je govorio narodu kako treba da radi ovo ili ono. Išao je u posete gradovima i fabrikama, ali samo s vremena na vreme i više se eksponirao kada su bila pitanja na međunarodnoj sceni. Kad se govorilo "oni odozgo" više se mislilo na komuniste nego na njega.
Ne znam baš, kod babe sam video neke novine sa prilogom u sredini, u boji i na posebnom papiru, u tadašnjem reality programu za SFRJ su se pojavljivali isključivo Broz i Jovanka, kao sada the Kardashians, sa fotografisanjem raskoši u kojoj je živeo faraon, iz svih mogućih uglova i u sva godišnja doba: nije uopšte smelo ni da se komentariše, a ni da se pomisli da se kritikuje - javno mnjenje se stvara pomoću medija, da recimo sada na N1 i Novoj nema sistematskih kritika lika i dela AV malo ko bi se zapitao da li je recimo normalno da se neko obrača javnosti na nedelju dana max. Brozu su morale da se pevaju ode i aplaudira šta god rekao ili uradio…


1985:
Okružni sud u Bjelovaru osudio je Manojla Radakovića na šest mjeseci zatvora jer je u ugostiteljskom objektu Kod Pavla u Hampovici, „pod utjecajem alkohola i stojeći kod šanka“, obraćajući se okupljenima rekao: „Mi Ličani dali smo najljepšu Ličanku za ćoravog Zagorca. Jovanka [Broz] se mogla udati za bogataša sa devet volova, a ne za jednog vola.“
 
Poslednja izmena:
Ne znam baš, kod babe sam video neke novine sa prilogom u sredini, u boji i na posebnom papiru, u tadašnjem reality programu za SFRJ su se pojavljivali isključivo Broz i Jovanka, kao sada the Kardashians, sa fotografisanjem raskoši u kojoj je živeo faraon, iz svih mogućih uglova i u sva godišnja doba: nije uopšte smelo ni da se komentariše, a ni da se pomisli da se kritikuje - javno mnjenje se stvara pomoću medija, da recimo sada na N1 i Novoj nema site tematskih kritika lila i dela AV malo ko bi se zapitao da li je normalno da se neko obrača javnosti na nedelju dana max.

Kritika je mogla da se radi samo unutar Partije, na konferencijama i kongresima kojima su davili narod preko TV, ali Tito često nije bio prisutan. Da razjasnim - ide pet dana Konferencija Saveza Komunista Beograda i to traju prenosi sednica i traju i traju i tako jedno 5-7 dana na RT Beograd. Ubi dušu. Onda za mesec dana ide Konferencija Saveza Komunista Srbije i to onda traje i traje i traje opet na RT Beograd, tačno čoveka tera da ne gleda TV. I tako jedno 4 puta godišnje. Ali tu Tita nema. Pa onda prilozi o tim konferencijama ma po drugim republikam, pokrajinama. Specijalna izdanja dnevnika koja traju 2 sata sa isečcima sa tih udav-skupova.

On se samo pojavljivao kada su bile savezni događaji, dakle sednice, konferencije i Kongres SK Jugoslavije, jednom godišnje i onda je i on bio tu 3-5 dana. Bilo ga je najviše na TV kada svake Četvrt godine ide Konferencija Nesvrstanih ili kada nam neki predsednik dođe. ali to su uglavnom bile slike sa aerodroma i posete nekoj fabriciZato je bio taj utisak da su to neki drugi komunisti ti koji vladaju, ti likovi zbog kojih eto prevrćeš očima jer eto oni tu kritikuju sami sebe. (Najinteresantniji je bio ubedljivo okršaj Miloševića i Stambolića - jedini put da su svi stvarno pratili neku njihovu Sednicu) sa interesovanjem i naravno onaj Kongres Razlaza sa Slovencima i Hrvatima.

Što se tiče tih novina sa Jovankom i Brozom, recimo TV Revija, TV Novosti, Politika Ekspres, Džuboks, Start, to sa njima se čuvalo obavezno za specijalna izdanja za Dan Mladosti, Dan Republike, Prvi Maj - do već za Novu godinu ne. Bila je jedna domentarna serija o njemu iz jedno tri-četiri nastavaka. neki veliki intervju s njim tamo krajem sedamdesetih, i to je bilo to. O Jovanki ništa posebno, životna priča slabo, više se sada zna putem interneta nego onda. Ona je bila više tu kao deo nameštaja, onako puna i sa ogromnim osmehom prisutna na svakom putu ili dočeku, sve dok onda odjenom stvarno nije potpuno isparila .
 

Back
Top