Kad je lav napao zirafu i njeno mladunce, muzjaku zirafe je testosteron istog momenta izvrsio samoubilacki napad na amigdalu. Iskonski strah od gubitka voljene mu zirafe i mladunceta nabildovao je njegove misice na nogama te su kao topovska djulad same krenule ka glavi gladnog a snaznijeg predatora.
Spasio je svoju dragu i mladunce i svi su otrcali niz preriju srecni, zivi i zdravi.
Sakriven iza zbuna citavu scenu gledao je petnaestogodisnji usamljeni gladni crnac koji je danima ostajao bez plena jer golim rukama nista nije mogao da ulovi. Povredjeni lav nepomicno je lezao na travi te je crnac pomislio: ah najzad lak plen, nije ni lav tako neukusan, pojescu ga u slast.
Crnac i mahathatuatatamata plemena, sa zenom i decom, opremljen sekirama i strelama, sakriven iza drugog zbuna posmatrao je istu scenu. Usamljeni crnac mu se nije uklapao u koncepciju -put do lakog plena. Odapeo je strelu i ustrelio kradljivca svoje i buducnosti sopstvene dece, neznajuci da usamljeni mladi crnac i nije bas tako usamljen.
Otac usamljenog mladog crnca posmatrao je scenu sakriven iza treceg zbuna.
Tako je sve pocelo. Ostalo je istorija.
