Da li su jevanđelja anonimna?

[Maki!]

Svi znamo da Novi zavjet ima 4 Jevanđelja: po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Međutim kada pročitamo te tekstove vidimo da se ni u jednom autor ne identifikuje tim imenom. Jedino u Jovanovom jevađelju imamo identifikovanje autora kao učenika kojeg Hristos ljubljaše međutim ni tu ne nailazimo na ime. Jevanđelja u tom aspektu jesu anonimna i pisana su u stilu sveznajućeg trećeg lica. Pitanje je da li možemo vjerovati tvrdnjama da su Matej, Marko, Luka i Jovan autori jevanđelja koja nose njihova imena. Postoje jaki dokazi da možemo.

Prva osoba koja jasno identifikuje 4 jevanđelja sa 4 tradicionalna autora jeste sv. Irinej Lionski u 2. vijeku u svom djelu Adversus Haereses. Spise pripisane Mateju i Marku pominje i Papije Jerapoljski na početku 2. vijeka ali je sporno da li su to jevanđelja koja sada imamo. Ja lično mislim da jesu jer Papije govori da je Marko zapisivano Petrove govore a da je Matej na hebrejskom/aramejskom zapisao Hristove logie tj. izreke. No bilo kako bilo već u 2. vijeku imamo pripisivanje autorstva tradicionalnim autorima. To je veoma rano u hrišćanskoj istoriji i značajan je dokaz da su autori zaista tradicionalna četvorka.

Treba se uzeti u obzir i jako važna činjenica da su imena jevanđelja apsolutno uniformna. Ne postoje dokazi, u vidu rukopisa ili zapisa Otaca Crkve, da je Jevanđelje po Mateju recimo pripisano ikome drugom sem Mateju. Isto važi i za ostala 3. Ako su jevanđelja originalno bila anonimna i autori nisu bili jevanđelisti teško je objasniti kako se uspostavila takva uniformnost širom hrišćanskih zajednica. Možemo to uporediti sa Poslanicom Jevrejima u kojoj se takođe autor ne imenuje a o čijem autorstvu su se vodili sporovi. Jevsevije Kesarijski nam prenosi da su neki odbacivali Poslanicu Jevrejima jer nije bilo sigurno da li ju je napisao sv. ap. Pavle, Origen takođe dovodi u pitanje Pavlovo autorstvo, Tertulijan je pripisuje Varnavi itd. Činjenica da nemamo slične sporove oko autora jevanđelja osim nekih ekstremnih slučajeva kao što su gnostici alogi predstavlja jak dokaz da je identitet autora jevanđelja bio poznata činjenica.

Rana Crkva je pazila da prihvati samo autentične tekstove i nije se povodila pripisivanjem nekog teksta značajnom autoru. Zato su odbačeni apokrifi poput Jevanđelja po Petru, Otkrivenja Petrovog i sl. Logično je da je stoga provjerila i kanonska jevanđelja i uvjerila se u njihovu autentičnost a to bi uključivalo i provjeru njihovih autora.

Ako su autori jevanđelja u početku bili nepoznati postavlja se pitanje zašto pripisivati autorstvo Marku i Luki. Matej i Jovan su razumljivi izbori, obojica su bili članovi Dvanaestorice te su bili u užem krugu Hristovih učenika. Ali Marko i Luka nisu u tom krugu. Teško je povjerovati da bi neko pripisao autorstvo tako važnih dokumenata kao što su jevanđelja dvojici sporednih sljedbenika ako zaista ta dvojica nisu autori.

Pristalice teorije anonimnosti se pozivaju na to da ih rani hrišćanski autori poput sv. Justina Mučenika i sv. Polikarpa ne nazivaju tradicionalnim nazivima već koriste izraze poput "sjećanja apostola" ili "jevanđelje Gospodnje" ali svako ko je upoznat sa stilom ranohrišćanskih autora zna da često ti pisci ne navode eksplicitno naziv spisa koji citiraju pa recimo navode da citiraju starozavjetne proroke bez direktnog imenovanja kojeg proroka. Isto vrijedi i za jevanđelja.

 

[bmaxa]

Anonimna su, pod pseudonimima.

 

[bas kao]

Jedino u Jovanovom jevađelju imamo identifikovanje autora kao učenika kojeg Hristos ljubljaše međutim ni tu ne nailazimo na ime.

"ovo je onaj ucenik koji napisava ovo" - jel ti stvarno mislis da je on bio voljeniji od drugih ucenika, ili ti jos nije jasno da nece da jaze ime Jovan, meni bar jasno zbog koga?

ne navode eksplicitno naziv spisa koji citiraju pa recimo navode da citiraju starozavjetne proroke bez direktnog imenovanja kojeg proroka. Isto vrijedi i za jevanđelja.

sto ima logike, otvoris i vidis koji je prorok

teško je objasniti kako se uspostavila takva uniformnost širom hrišćanskih zajednica.

naprotiv, vrlo je lako, 4rojevandjeje je istina

Možemo to uporediti sa Poslanicom Jevrejima u kojoj se takođe autor ne imenuje a o čijem autorstvu su se vodili sporovi. Jevsevije Kesarijski nam prenosi da su neki odbacivali Poslanicu Jevrejima jer nije bilo sigurno da li ju je napisao sv. ap. Pavle, Origen takođe dovodi u pitanje Pavlovo autorstvo, Tertulijan je pripisuje Varnavi itd.

origen i tertulijan su jeretrici, hilijanisti, zagovornici laznog otkrivenja, a spor sa poslanicom jevrejima u kojoj nema nista sporno im je trebao da naprave trgovinu, djavolsko lukavstvo, reciprocitet

Šta je bilo prvo: crkva ili novi zavet (Izvodi iz teksta svestenika DZejms Bernstajna): Na drugoj strani, Knjiga Otkrivenja, poznata takodje kao Apokalipsa, napisana 'Apostolom Jovanom', nekoliko stoleca nije bila primana od Istocne Crkve. Medju istocnim autoritetima koji su odbacivali ovu knjigu bili su Dionisije Aleksandrijski (III vek), Jevsevije (III vek), Kirilo Jerusalimski (IV vek), Laodikijski sabor (IV vek), Jovan Zlatousti (IV vek), Teodor Mopsuetijski (IV vek) i Teodorit (V vek). Da dodamo da sirijski i jermenski izvornici Novog Zaveta ispustaju ovu knjigu. Mnogi grcki rukopisi Novog Zaveta napisani pre petog veka ne sadrze Apokalipsu, i ona se u Istocnoj Crkvi liturgijski ne koristi ni danas. 'Sveti' Atanasije je podrzao ukljucivanje Apokalipse, i pre svega zahvaljujuci njegovom uticaju Crkva od Istoka ju je na kraju krajeva ukljucila u Novi Zavet. Izgleda da je rana Crkva napravila unutrasnji dogovor u vezi sa Otkrivanjem i Poslanicom Jevrejima. Istok je iz kanona iskljucivao Apokalipsu, a Zapad poslanicu Jevrejima. Jednostavno, svaka od strana se slozila da prihvati spornu knjigu od onog drugog. Medju mnogim saborima koji se sastadose u toku prva cetiri veka, dva su narocito znacajna u ovom kontekstu: 1. Laodikijski sabor koji se sastao u Maloj Aziji oko 363. godine. To je prvi sabor koji je jasno pobrojao knjige sadasnjeg Starog i Novog Zaveta, izuzimajuci Otkrivenje Jovanovo. Laodikijski sabor je ustanovio da samo pobrojane knjige treba i mogu da se citaju u hramu. NJegove odluke su siroko prihvacene na Istoku.

 

[RIA77]

Svi znamo da Novi zavjet ima 4 Jevanđelja: po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Međutim kada pročitamo te tekstove vidimo da se ni u jednom autor ne identifikuje tim imenom. Jedino u Jovanovom jevađelju imamo identifikovanje autora kao učenika kojeg Hristos ljubljaše međutim ni tu ne nailazimo na ime. Jevanđelja u tom aspektu jesu anonimna i pisana su u stilu sveznajućeg trećeg lica. Pitanje je da li možemo vjerovati tvrdnjama da su Matej, Marko, Luka i Jovan autori jevanđelja koja nose njihova imena. Postoje jaki dokazi da možemo.

Prva osoba koja jasno identifikuje 4 jevanđelja sa 4 tradicionalna autora jeste sv. Irinej Lionski u 2. vijeku u svom djelu Adversus Haereses. Spise pripisane Mateju i Marku pominje i Papije Jerapoljski na početku 2. vijeka ali je sporno da li su to jevanđelja koja sada imamo. Ja lično mislim da jesu jer Papije govori da je Marko zapisivano Petrove govore a da je Matej na hebrejskom/aramejskom zapisao Hristove logie tj. izreke. No bilo kako bilo već u 2. vijeku imamo pripisivanje autorstva tradicionalnim autorima. To je veoma rano u hrišćanskoj istoriji i značajan je dokaz da su autori zaista tradicionalna četvorka.

Treba se uzeti u obzir i jako važna činjenica da su imena jevanđelja apsolutno uniformna. Ne postoje dokazi, u vidu rukopisa ili zapisa Otaca Crkve, da je Jevanđelje po Mateju recimo pripisano ikome drugom sem Mateju. Isto važi i za ostala 3. Ako su jevanđelja originalno bila anonimna i autori nisu bili jevanđelisti teško je objasniti kako se uspostavila takva uniformnost širom hrišćanskih zajednica. Možemo to uporediti sa Poslanicom Jevrejima u kojoj se takođe autor ne imenuje a o čijem autorstvu su se vodili sporovi. Jevsevije Kesarijski nam prenosi da su neki odbacivali Poslanicu Jevrejima jer nije bilo sigurno da li ju je napisao sv. ap. Pavle, Origen takođe dovodi u pitanje Pavlovo autorstvo, Tertulijan je pripisuje Varnavi itd. Činjenica da nemamo slične sporove oko autora jevanđelja osim nekih ekstremnih slučajeva kao što su gnostici alogi predstavlja jak dokaz da je identitet autora jevanđelja bio poznata činjenica.

Rana Crkva je pazila da prihvati samo autentične tekstove i nije se povodila pripisivanjem nekog teksta značajnom autoru. Zato su odbačeni apokrifi poput Jevanđelja po Petru, Otkrivenja Petrovog i sl. Logično je da je stoga provjerila i kanonska jevanđelja i uvjerila se u njihovu autentičnost a to bi uključivalo i provjeru njihovih autora.

Ako su autori jevanđelja u početku bili nepoznati postavlja se pitanje zašto pripisivati autorstvo Marku i Luki. Matej i Jovan su razumljivi izbori, obojica su bili članovi Dvanaestorice te su bili u užem krugu Hristovih učenika. Ali Marko i Luka nisu u tom krugu. Teško je povjerovati da bi neko pripisao autorstvo tako važnih dokumenata kao što su jevanđelja dvojici sporednih sljedbenika ako zaista ta dvojica nisu autori.

Pristalice teorije anonimnosti se pozivaju na to da ih rani hrišćanski autori poput sv. Justina Mučenika i sv. Polikarpa ne nazivaju tradicionalnim nazivima već koriste izraze poput "sjećanja apostola" ili "jevanđelje Gospodnje" ali svako ko je upoznat sa stilom ranohrišćanskih autora zna da često ti pisci ne navode eksplicitno naziv spisa koji citiraju pa recimo navode da citiraju starozavjetne proroke bez direktnog imenovanja kojeg proroka. Isto vrijedi i za jevanđelja.

Јеванђеља којих има четири су већ у другом веку препозната као истинита, и то ова која постоје и данас. И то је сасвим довољно. Наравно да је списа било, списа који претендују да се зову "јеванђељима" али најстарија су четири и због мноштво накнадно написаних у другом веку, ова данашња четири су издвојена као аутентична. Да би се издвојила од лажних.

 

[bas kao]

Јеванђеља којих има четири су већ у другом веку препозната као истинита, и то ова која постоје и данас. И то је сасвим довољно. Наравно да је списа било, списа који претендују да се зову "јеванђељима" али најстарија су четири и због мноштво накнадно написаних у другом веку, ова данашња четири су издвојена као аутентична. Да би се издвојила од лажних.

logicno je pretpostaviti da su prvo postojale samo Hristove reci, izreke - LOGIA, pa da su potom rekonstruisani sinoptici, sad pitanje da li zato da bi se izdvojili od laznih/gnostickih, koja su opet dosla kasnije - ja ipak mislim da sa njima nema sansi da je moglo da dodje do zabune, jedanput kada se utvrdilo koje su sigurne Isusove reci
apostoli su se ipakk postarali da za buduce generacije ostane jevandjelje, kada njih ne bude, a za njihovo vreme im takav prirucnik nije trebao

 

[RIA77]

logicno je pretpostaviti da su prvo postojale samo Hristove reci, izreke - LOGIA

Најстарији документ је Quelle, то је то о чему ти причаш, Христове изреке. То су Матеј и Лука,сачували јер су користили тај документ као предложак.

 

[bas kao]

Најстарији документ је Quelle, то је то о чему ти причаш, Христове изреке. То су Матеј и Лука,сачували јер су користили тај документ као предложак.

da IZVOR, i ima logike da u Izvoru budu samo izreke, Logia, pa tek kada su shvatili da postoji mogucnost Drugog Dolaska posle njihovih zivota, tek onda su seli i rekonstruisali jevandjelja u pisanoj formi - do tada su ga usmeno propovedali

 

[dekapitare]

Јеванђеља којих има четири су већ у другом веку препозната као истинита, и то ова која постоје и данас. И то је сасвим довољно. Наравно да је списа било, списа који претендују да се зову "јеванђељима" али најстарија су четири и због мноштво накнадно написаних у другом веку, ова данашња четири су издвојена као аутентична. Да би се издвојила од лажних.

pa ne baš. tri su sinoptička i po jovanu koji više akcentuje isusovu božansku prirodu.
e sa to "po" ne znam šta bi značilo. može značiti neko je slušao recimo mateja pa je "po" njemu pisano tj po njegovoj priči.
(svi znamo da miroslav nije pisao jevanđelje)
ne treba isključivati apokrifna. dovoljno opredeliti se.
godine nisu dokaz, to ti je primer sa komunizmom koji je u roku od odma pisao netačne činjenice.

 

[Maki!]

pa ne baš. tri su sinoptička i po jovanu koji više akcentuje isusovu božansku prirodu.

Više da ali sva 4 jevanđelja jasno ističu Hristovo božanstvo. Čak i Jevanđelje po Marku koje se u sekularnim krugovima, recimo kod Barta Ehrmana, karakteriše kao adopcionističko tj. navodno uči da je Hristos tek pri krštenju postao Sin Božiji. Ali to u tekstu nije tako.

e sa to "po" ne znam šta bi značilo. može značiti neko je slušao recimo mateja pa je "po" njemu pisano tj po njegovoj priči.
(svi znamo da miroslav nije pisao jevanđelje)
ne treba isključivati apokrifna. dovoljno opredeliti se.
godine nisu dokaz, to ti je primer sa komunizmom koji je u roku od odma pisao netačne činjenice.

Apokrifna se trebaju isključiti zbog svog učenja. Uglavnom su to gnostička jevanđelja a gnosticizam ima jako specifična učenja o materijalnom svijetu. Isto tako i Markionovo "Jevanđelje Gospodnje".

 

[RIA77]

godine nisu dokaz, to ti je primer sa komunizmom koji je u roku od odma pisao netačne činjenice.

Jeсу, апокрифна су писана касније, то је прво, а друго они су описивали разне ствари,од гностичких учења до "попуњавања" делова којих нема у Јеванђељу (живот Христов пре 30 године или опширније о животу Богородице).

 

[RIA77]

Više da ali sva 4 jevanđelja jasno ističu Hristovo božanstvo. Čak i Jevanđelje po Marku koje se u sekularnim krugovima, recimo kod Barta Ehrmana, karakteriše kao adopcionističko tj. navodno uči da je Hristos tek pri krštenju postao Sin Božiji. Ali to u tekstu nije tako.

Eherman je писао разне глупости, он није никаква референца, мање више мало упегланија варијанта Докинса.

 

[Glasnik.]

Svi znamo da Novi zavjet ima 4 Jevanđelja: po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Međutim kada pročitamo te tekstove vidimo da se ni u jednom autor ne identifikuje tim imenom. Jedino u Jovanovom jevađelju imamo identifikovanje autora kao učenika kojeg Hristos ljubljaše međutim ni tu ne nailazimo na ime. Jevanđelja u tom aspektu jesu anonimna i pisana su u stilu sveznajućeg trećeg lica. Pitanje je da li možemo vjerovati tvrdnjama da su Matej, Marko, Luka i Jovan autori jevanđelja koja nose njihova imena. Postoje jaki dokazi da možemo.

Prva osoba koja jasno identifikuje 4 jevanđelja sa 4 tradicionalna autora jeste sv. Irinej Lionski u 2. vijeku u svom djelu Adversus Haereses. Spise pripisane Mateju i Marku pominje i Papije Jerapoljski na početku 2. vijeka ali je sporno da li su to jevanđelja koja sada imamo. Ja lično mislim da jesu jer Papije govori da je Marko zapisivano Petrove govore a da je Matej na hebrejskom/aramejskom zapisao Hristove logie tj. izreke. No bilo kako bilo već u 2. vijeku imamo pripisivanje autorstva tradicionalnim autorima. To je veoma rano u hrišćanskoj istoriji i značajan je dokaz da su autori zaista tradicionalna četvorka.

Treba se uzeti u obzir i jako važna činjenica da su imena jevanđelja apsolutno uniformna. Ne postoje dokazi, u vidu rukopisa ili zapisa Otaca Crkve, da je Jevanđelje po Mateju recimo pripisano ikome drugom sem Mateju. Isto važi i za ostala 3. Ako su jevanđelja originalno bila anonimna i autori nisu bili jevanđelisti teško je objasniti kako se uspostavila takva uniformnost širom hrišćanskih zajednica. Možemo to uporediti sa Poslanicom Jevrejima u kojoj se takođe autor ne imenuje a o čijem autorstvu su se vodili sporovi. Jevsevije Kesarijski nam prenosi da su neki odbacivali Poslanicu Jevrejima jer nije bilo sigurno da li ju je napisao sv. ap. Pavle, Origen takođe dovodi u pitanje Pavlovo autorstvo, Tertulijan je pripisuje Varnavi itd. Činjenica da nemamo slične sporove oko autora jevanđelja osim nekih ekstremnih slučajeva kao što su gnostici alogi predstavlja jak dokaz da je identitet autora jevanđelja bio poznata činjenica.

Rana Crkva je pazila da prihvati samo autentične tekstove i nije se povodila pripisivanjem nekog teksta značajnom autoru. Zato su odbačeni apokrifi poput Jevanđelja po Petru, Otkrivenja Petrovog i sl. Logično je da je stoga provjerila i kanonska jevanđelja i uvjerila se u njihovu autentičnost a to bi uključivalo i provjeru njihovih autora.

Ako su autori jevanđelja u početku bili nepoznati postavlja se pitanje zašto pripisivati autorstvo Marku i Luki. Matej i Jovan su razumljivi izbori, obojica su bili članovi Dvanaestorice te su bili u užem krugu Hristovih učenika. Ali Marko i Luka nisu u tom krugu. Teško je povjerovati da bi neko pripisao autorstvo tako važnih dokumenata kao što su jevanđelja dvojici sporednih sljedbenika ako zaista ta dvojica nisu autori.

Pristalice teorije anonimnosti se pozivaju na to da ih rani hrišćanski autori poput sv. Justina Mučenika i sv. Polikarpa ne nazivaju tradicionalnim nazivima već koriste izraze poput "sjećanja apostola" ili "jevanđelje Gospodnje" ali svako ko je upoznat sa stilom ranohrišćanskih autora zna da često ti pisci ne navode eksplicitno naziv spisa koji citiraju pa recimo navode da citiraju starozavjetne proroke bez direktnog imenovanja kojeg proroka. Isto vrijedi i za jevanđelja.

Pa nisu jer su to pisma koja su Jevandjelisti slali drugim crkvama i koje si znale od koga su.
Najcesce su ta pisma nosili totalno poverljibi vernici koje su apostoli slali koji su im rekli id koga je pismo.
Mozda nekada imena nidu pisana jer su apostoli bili i progonjeni.
A Zek progonioci da procitaju ime u pismu, zamislite sta bi bilo.

Tada se teze putovalo pa se pismima to dopunjavalo.
Kada je bilo prilike oni su i posecivali te crkve i potvrdili im to sto su pisali.

Vidimo da su apostoli dobro poznavali mnoga ta pisma.
Na primer Petar govori o svim Pavlovim poslanicama i potvrdjuje da ih dobro poznaje.
A kako tek ostalo.

Jevandjelja su iz vremena ocevidaca.
Dakle bila su lako potvrdjena i proverrna.
A sigurno i ljubomorno cuvana.

 

[dekapitare]

Jeсу, апокрифна су писана касније, то је прво, а друго они су описивали разне ствари,од гностичких учења до "попуњавања" делова којих нема у Јеванђељу (живот Христов пре 30 године или опширније о животу Богородице).

normalno da od toliko zapisa moralo se svesti na minimum, na šta bi ličio nz.
iako tema nije meni nije jasno zašto su stavljena tri identična jevanđelja, nešto kao potvrda?

 

[Maki!]

normalno da od toliko zapisa moralo se svesti na minimum, na šta bi ličio nz.
iako tema nije meni nije jasno zašto su stavljena tri identična jevanđelja, nešto kao potvrda?

Sva tri su nastala u zasebnim okolnostima i kasnije su prihvaćena od Crkve kao autoritativna. A sličnosti samo potvrđuju autentičnost.

 

[Glasnik.]

Sva tri su nastala u zasebnim okolnostima i kasnije su prihvaćena od Crkve kao autoritativna. A sličnosti samo potvrđuju autentičnost.

Prihvacena su ona koja je prva apostolska crkva sacuvala i priznala da su iz prve ruke.

To je bio kriterojum.

A onda su Posle apostolske crkve jer jr vec nastalo mnoho rukopisa uzeti samo vec digurni, sacuvani i priznati od apostolske crkve.
A sve nastalo posle samo odbaceno.

 

[dekapitare]

Sva tri su nastala u zasebnim okolnostima i kasnije su prihvaćena od Crkve kao autoritativna. A sličnosti samo potvrđuju autentičnost.

ok.
@tema da li su pisali naslovljeni ili anonimni?

 

[Maki!]

ok.
@tema da li su pisali naslovljeni ili anonimni?

Nije pronađen nijedan anonimni rukopis što je značajan pokazatelj da su otpočetka imali naslove.

 

[bmaxa]

Јеванђеља којих има четири су већ у другом веку препозната као истинита, и то ова која постоје и данас. И то је сасвим довољно. Наравно да је списа било, списа који претендују да се зову "јеванђељима" али најстарија су четири и због мноштво накнадно написаних у другом веку, ова данашња четири су издвојена као аутентична. Да би се издвојила од лажних.

zar nisi ti igrom pokvarenih telefona branio vesti koje sam preneo iz Hilandara, a to bilo pre 15 godina, a ovo nije igra pokvarenih telefona :>P

 

[dekapitare]

Nije pronađen nijedan anonimni rukopis što je značajan pokazatelj da su otpočetka imali naslove.

nisam te razumeo
da li je matej pisao jevanđelje?

 

[Maki!]

nisam te razumeo
da li je matej pisao jevanđelje?

Da. Sva 4ica autora su pisali svoja jevanđelja. Sam tekst je pisan anonimno kako autori ne bi skretali pažnju na sebe.

 

[dekapitare]

Da. Sva 4ica autora su pisali svoja jevanđelja. Sam tekst je pisan anonimno kako autori ne bi skretali pažnju na sebe.

na osnovu čega ta tvrdnja?

 

[Maki!]

na osnovu čega ta tvrdnja?

Pa jasno je iz samog teksta da se autori nigdje ne imenuje. Najbliže dolazi sv. Jovan Bogoslov kada kaže da je jevanđelje svjedočenje učenika koga Hristos ljubljaše. Dakle postavlja se pitanje zašto se autori ne imenuju. S obzirom da autori pokazuju priličnu spremnost da sebe predstave u negativnom svjetlu u smislu da ne razumiju Hristova učenja, da mu nisu ostali odani do kraja, da su se razbježali, da su Ga izdali itd. logičan je zaključak da se nisu htjeli imenovati iz razloga skromnosti da bi fokus ostao na Hristu.

 

[RIA77]

zar nisi ti igrom pokvarenih telefona branio vesti koje sam preneo iz Hilandara, a to bilo pre 15 godina, a ovo nije igra pokvarenih telefona :>P

Пробуди се Максо, помешао си ме са неким.

Nije pronađen nijedan anonimni rukopis što je značajan pokazatelj da su otpočetka imali naslove.

Није ништа чудно ни ненормално ако је спис анониман. Уосталом и посланицу Јеврејима није писао апостол Павле па ником ништа, то не мења њен садржај.
Исто као што су отпала разна дела (наводна јеванђеља по Филипу и сл, која су настала касније и која су лажно приписана Јеванђелистима који нису ни били живи у време настанка тих дела).
Самим тим што се Јеванђелисти не представљају то су анонимна дела али им то не умањује квалитет, јер су у раном периоду препозната као истинита, још у време када је хришћанство било гоњено.

 

[Maki!]

Није ништа чудно ни ненормално ако је спис анониман. Уосталом и посланицу Јеврејима није писао апостол Павле па ником ништа, то не мења њен садржај.
Исто као што су отпала разна дела (наводна јеванђеља по Филипу и сл, која су настала касније и која су лажно приписана Јеванђелистима који нису ни били живи у време настанка тих дела).
Самим тим што се Јеванђелисти не представљају то су анонимна дела али им то не умањује квалитет, јер су у раном периоду препозната као истинита, још у време када је хришћанство било гоњено.

Ne možemo reći sa sigurnošću da je nije pisao apostol Pavle. Pravoslavna Crkva je tu poslanicu prihvatila kao Pavlovu.

 

[RIA77]

Ne možemo reći sa sigurnošću da je nije pisao apostol Pavle. Pravoslavna Crkva je tu poslanicu prihvatila kao Pavlovu.

Наравно да можемо. Општепознато је да посланицу Јеврејима није писао апостол Павле, слабо ти иде теологија од руке, немој да се залећеш за закључцима.
Посланица Јеврејима је писана високим κοινὴ дијалектом. Апостол Павле није писао тако.