Da li su Hercegovacki Hrvati, ,, najcistiji Hercegovci"?

[KraNp]

Занимљиво је нпр. да Златиборски крај има дикцију гласа источне Херцеговине. Градови говоре екавицом а села пола ијекавица, пола екавица. Па онда наступа Драгачевски крај који нема тај изговор, као што га нема ни Ваљевски крај али је занимљиво да се источно херцеговачки изговор може наћи нпр. на Руднику и околини и у Мачви.

 

[Slavan]

Jeste ali tek kasnije. U vreme kad su Njeguševi preći zivjeli tamo, svi su bili Uskoci - jos se nije bilo formiran plemstvo. Tek kasnije se formiraju pleme (Cuce, Ozrinici, Drobnjak, Piva, Cuce, Čeklić, Cetinsjki etc.) I druge su izbrišane (Nikšići, Ridjani itd.)

Тако бива, и презимена се мењају, па кад се истражује, иде се у најдубље познату прошлост. У сваком случају случају вероватно се ради о старосрпској властелинској породици. Владика Данило је први употребио династичко име Његош, а у руским изворима је забележено да је сам себе именовао "воеводич Сербской земли". Тако се и потписивао.

 

[Njegos88]

А Дробњаци су старохерцеговачко племе.

Jeste ali tek kasnije. U vreme kad su Njeguševi preći zivjeli tamo, svi su bili Uskoci - jos se nije bilo formiran plemstvo. Tek kasnije se formiraju pleme (Cuce, Ozrinici, Drobnjak, Piva, Cuce, Čeklić, Cetinsjki etc.) I druge su izbrišane (Nikšići, Ridjani itd.)

Velika vecina ovi novih plemstva se formiraju izbeglice i migranti iz 'Hercegovine' i Brda (uglavnom Kuči), i izbeglice iz razorenih/razrušenih plemstva oko Nikšica.

Moj tata je iz Kuči. Njegova majka je iz Cuca (porodica Giljen-Krivokapić) - naj jaca grana naj jaceg bratstva u pleme u cjelu Staru Crnu Goru. Poreklom smo iz blizini Stolaca, Hercegovina.

Moja majcina porodica su Dalmatinci iz selo Civljane, Vrlički-Cetinski kraj. Takodje vode poreklo iz bratsva Ceroviča iz Drobjaka. Prije 600 godina jedan predak iz Hercegovine je bjezao na jug, i 200 godina kasnije drugi bjezao kaj sjever.

 

[Slavan]

Jeste ali tek kasnije. U vreme kad su Njeguševi preći zivjeli tamo, svi su bili Uskoci - jos se nije bilo formiran plemstvo. Tek kasnije se formiraju pleme (Cuce, Ozrinici, Drobnjak, Piva, Cuce, Čeklić, Cetinsjki etc.) I druge su izbrišane (Nikšići, Ridjani itd.)

Velika vecina ovi novih plemstva se formiraju izbeglice i migranti iz 'Hercegovine' i Brda (uglavnom Kuči), i izbeglice iz razorenih/razrušenih plemstva oko Nikšica.

Moj tata je iz Kuči. Njegova majka je iz Cuca (porodica Giljen-Krivokapić) - naj jaca grana naj jaceg bratstva u pleme u cjelu Staru Crnu Goru. Poreklom smo iz blizini Stolaca, Hercegovina.

Moja majcina porodica su Dalmatinci iz selo Civljane, Vrlički-Cetinski kraj. Takodje vode poreklo iz bratsva Ceroviča iz Drobjaka. Prije 600 godina jedan predak iz Hercegovine je bjezao na jug, i 200 godina kasnije drugi bjezao kaj sjever.

Знам више Кривокапића и у Црној Гори и у Србији, а и неке Церовиће. Познајеш ли историчара Николу Гиљена?

 

[Njegos88]

Занимљиво је нпр. да Златиборски крај има дикцију гласа источне Херцеговине. Градови говоре екавицом а села пола ијекавица, пола екавица. Па онда наступа Драгачевски крај који нема тај изговор, као што га нема ни Ваљевски крај али је занимљиво да се источно херцеговачки изговор може наћи нпр. на Руднику и околини и у Мачви.

Ista stvar vidiš po Srpskim selima u Vrlički kraj. Mnogo mješanje. Na primer majka moga djeda je iz porodice Mišine iz Kosore i oni govere Ekavski -- i uvijek su tako govorili. Pretpostavljam da su bili Morlači i zbog toga. Njihovo pravo prezime je Novljanin, ali su uzeli nadimak Mišina po predaka koji je bio poznat po Mješinu. Pošto oni govore ekavicu, prezime je Mišina a ne Mješina.

Takodje selo odakle mi je djedina porodica se zove Civljane. Njegovi su došli iz Drobnjak gdje su govorili ijekavski, ali ime selo je ekavski. Neki ga zovu Cjevljane, neki Civjane. Mislim da je sve vezano za Srbi starosedoaci (Morlači i Bunjevči) koji su vec zivjeli u Kraj pre nego su Mletaci pozvali ljude iz Hercegovine, Like Bosanske Krajine itd.

 

[Njegos88]

Знам више Кривокапића и у Црној Гори и у Србији, а и неке Церовиће. Познајеш ли историчара Николу Гиљена?

Ja sam cuo za njega. Ali ga ne poznajem. Ja sam izbeglica iz rata i zivim u Australiju od moje trece godine. Ja sam poceo pisat moj rodoslov i jako mi je interasalo ko taj Nikola Giljen može bit. Imam pretpostavke da je unuk (ili praunuk) profesor Vasa Giljen, rodjeni brat moga pradjeda Krsta. On je preselio u Beogradu posle Goli Otok. Kako ga to znaš?

Моја баба Илинка 'Ика' Гиљен (у средини) са сестрама Милице и Марију

Њени родитељи Јована Кривокапић и Крсто Благојев Гиљен; ветеран Првог и Другог балканског рата, Солунац, члан НОБ-a од 1941

шесторо браће моје баке Илинке 'Ике:
Милутин, Блажо, Видак, Рајко, Ђоко, Јово

- ИНГ. Капетан 1 Класе Милутен Крстов
(Учесник НОР-а од 1941 г.);

Рез. Капетан Блажо Крстов
(2 ордена за храброст, 1 орден за народ);

- Капетан 1 Класе Видак Крстов
(Учесник НОБ -а од 1941 г.);

Крсто Благојев Гиљен је и сам имао петоро браће:
- Бошко Благојев
(ветеран Првог и Другог балканског рата, Солунац, добитник Орденa Карађорђеве звезде - првог реда);
- Митар Благојев
(погинуо у Првом Светском Рату)
- Никола Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Погино у 1943. на Сутјесци као командант Чете);

Јоко Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Погино у 1943. на Сутјесци као Командир Вода);

- Васо Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Затвореник на Голом отоку 1948-1955);

 

[Slavan]

Ja sam cuo za njega. Ali ga ne poznajem. Ja sam izbeglica iz rata i zivim u Australiju od moje trece godine. Ja sam poceo pisat moj rodoslov i jako mi je interasalo ko taj Nikola Giljen može bit. Imam pretpostavke da je unuk (ili praunuk) profesor Vasa Giljen, rodjeni brat moga pradjeda Krsta. On je preselio u Beogradu posle Goli Otok. Kako ga to znaš?

Моја баба Илинка 'Ика' Гиљен (у средини) са сестрама Милице и Марију
Pogledajte prilog 1307386
Њени родитељи Јована Кривокапић Крсто Благојев Гиљен ветеран Првог и Другог балканског рата, Солунац, члан НОБ-a од 1941 Pogledajte prilog 1307394
шесторо браће моје баке Илинке 'Ике:
Милутин, Блажо, Видак, Рајко, Ђоко, Јово


- ИНГ. Капетан 1 Класе Милутен Крстов
(Учесник НОР-а од 1941 г.);
Pogledajte prilog 1307389
Рез. Капетан Блажо Крстов
(2 ордена за храброст, 1 орден за народ);
Pogledajte prilog 1307384
- Капетан 1 Класе Видак Крстов
(Учесник НОБ -а од 1941 г.);Pogledajte prilog 1307385Pogledajte prilog 1307382

Крсто Благојев Гиљен је и сам имао петоро браће:
- Бошко Благојев
(ветеран Првог и Другог балканског рата, Солунац, добитник Орденa Карађорђеве звезде - првог реда);
- Митар Благојев
(погинуо у Првом Светском Рату)
- Никола Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Погино у 1943. на Сутјесци као командант Чете);
Pogledajte prilog 1307395
Јоко Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Погино у 1943. на Сутјесци као Командир Вода);
Pogledajte prilog 1307388
- Васо Благојев
(Учесник у НОБ-у из 1941 г. Затвореник на Голом отоку 1948-1955);Pogledajte prilog 1307396

Не познајем га лично, али сам чуо за њега и читао нешто од онога што је писао.

То је баш занимљиво ако се испостави да сте рођаци, а сигурно би ти могао помоћи око неких података и као историчар, а још и пре ако је то део заједничке породичне прошлости.

 

[Njegos88]

Не познајем га лично, али сам чуо за њега и читао нешто од онога што је писао.

То је баш занимљиво ако се испостави да сте рођаци, а сигурно би ти могао помоћи око неких података и као историчар, а још и пре ако је то део заједничке породичне прошлости.

Већ сам гледао његову колекцију и импресивна је. 99% сам сигуран да смо род.

постојило је само једна кућа Гиљена и ми смо очигледно били староседелици у Озринићима. Братство је истиснуло 1800g. највеће братство Озринића (Кчево) Чаушевићи, приморавајући једну страну да постану ускоци у Цуцама, а другу да постану ускоци у околини Шавника, Дробњаку.

Дробњачки/Ускоци Гиљени су сто година били Барјактари у Мојковачу. Три брата Гиљен, сви Барјактари, погинули су у Мојковачкој бици 1916. Чланови ове породице Гиљен углавном живе у Никшићу ових дана.

Моји Гиљен били су ускоци у Цуцама. Мој директни предак био је Јоко Гиљен Ускок Цуцки који се прикључио Кривокапићима Горњег Заљута. Био је први Перјаник. Вероватно најпознатији Цуц после Никац од Ровине и сердара Милоша Кривокапић.

https://www.vijesti.me/amp/103316/u-oreolu-casti-i-slave

 

[KraNp]

Јел истина да је чукундеда Николе Тесле дошао у Лику из села Кремна код Ужица ?

 

[Cro_čvarak]

a kako se to ustanovi? Po tome koliko se generacija može povezati u prošlost s tim područjem?

 

[Njegos88]

a kako se to ustanovi? Po tome koliko se generacija može povezati u prošlost s tim područjem?

и до колико високо знаш да бројиш

Колико генерација уназад можете да избројите?

 

[Njegos88]

Јел истина да је чукундеда Николе Тесле дошао у Лику из села Кремна код Ужица ?

Nije istina. Oni su iz Pleme Banjane.

Porodica Nikole Tesle se prezivala Draganić. Jedan predak je dobio nadimak 'Tesla' zbog zube i porodica je posle osvojila taj nadimak kao porodicno prezime. Draganići su zivjeli jedno vreme u Dalmaciji. Oni su deo velikog bratstva Komnenović iz Hercegovako Pleme Banjani.

 

[guslar1389]

Zasto sto Crnogorci tad nisu ni postojali, vec Srbi. Postoje samo srpski obicaji iz CG, kao iz Hercegovine, Bosne, Krajine, Sumadije, itd.
Nesporim da danas postoje crnogorski obicaji i crnogorska nacija, ali to je novijeg datuma i nema kontinuitet sa srpskim istorijskim iz Crne Gore.

Pogledajte prilog 1307259

Crnogorci su i tad postojali, kao podgrupa Srba. I bukvalno su asimilovali i nametnuli svoju nošnju Hercegovcima. (Odnosno Hercegovci su jedva čekali da nose crnogorsku nošnju i pripoje slobodnoj Crnoj Gori).

Bukvalno svaki dio danasnje nošnje istočne hercegovine je iz Crne Gore/Cetinja. Hercegovacki ustanici 1875. g. su se molili na cetinjskom dvoru za pomoć i dobili ovu nošnju, puške, i političku/logisticku podršku.

Pa i Stara Hercegovina (Drobnjaci/Piva) iz najranijeg perioda - 1840 kad su Drobnjaci ubili Smail agu Cengica po naredjenju Njegoša, oni su neprekidno dosli na Cetinje, i na kraju njihov vodja Novica Cerovic se potpuno preselio na Cetinje i ,,pocrnogorcio”.

Hercegovci do ustanka 1875 su nosili turbane, fesove, drugačije haljine.

 

[Nebojsa.bg]

Занимљиво је нпр. да Златиборски крај има дикцију гласа источне Херцеговине. Градови говоре екавицом а села пола ијекавица, пола екавица.

Не знам зашто је то чудно цео Златибор и генерално Ужички крај је пореклом из Херцеговине или ове данашње или Старе Херцеговине, па се стога и називају Ерама као и Херцеговци

 

[KraNp]

Не знам зашто је то чудно цео Златибор и генерално Ужички крај је пореклом из Херцеговине или ове данашње или Старе Херцеговине, па се стога и називају Ерама као и Херцеговци

Ниси схватио. Није то чудно, него што Чачани тј Драгачевци немају ту дикцију изговора као Ужичани али зато нпр. Рудничани имају. Затим горе на северу Ваљевци немају изговор, исто као Чачани али сам приметио да се у Мачви чује источно херцеговачки изговор.

 

[KraNp]

Crnogorci su i tad postojali, kao podgrupa Srba. I bukvalno su asimilovali i nametnuli svoju nošnju Hercegovcima. (Odnosno Hercegovci su jedva čekali da nose crnogorsku nošnju i pripoje slobodnoj Crnoj Gori).

Bukvalno svaki dio danasnje nošnje istočne hercegovine je iz Crne Gore/Cetinja. Hercegovacki ustanici 1875. g. su se molili na cetinjskom dvoru za pomoć i dobili ovu nošnju, puške, i političku/logisticku podršku.

Pa i Stara Hercegovina (Drobnjaci/Piva) iz najranijeg perioda - 1840 kad su Drobnjaci ubili Smail agu Cengica po naredjenju Njegoša, oni su neprekidno dosli na Cetinje, i na kraju njihov vodja Novica Cerovic se potpuno preselio na Cetinje i ,,pocrnogorcio”.

Hercegovci do ustanka 1875 su nosili turbane, fesove, drugačije haljine.

Церовића имаш у Ужичком крају колико год хоћеш. Једно брдо у самом граду се зове "Церовића брдо". Има и село на Златибору које се зове "Церова".

 

[Slavan]

Већ сам гледао његову колекцију и импресивна је. 99% сам сигуран да смо род.

постојило је само једна кућа Гиљена и ми смо очигледно били староседелици у Озринићима. Братство је истиснуло 1800g. највеће братство Озринића (Кчево) Чаушевићи, приморавајући једну страну да постану ускоци у Цуцама, а другу да постану ускоци у околини Шавника, Дробњаку.

Дробњачки/Ускоци Гиљени су сто година били Барјактари у Мојковачу. Три брата Гиљен, сви Барјактари, погинули су у Мојковачкој бици 1916. Чланови ове породице Гиљен углавном живе у Никшићу ових дана.

Моји Гиљен били су ускоци у Цуцама. Мој директни предак био је Јоко Гиљен Ускок Цуцки који се прикључио Кривокапићима Горњег Заљута. Био је први Перјаник. Вероватно најпознатији Цуц после Никац од Ровине и сердара Милоша Кривокапић.

Pogledajte prilog 1307419Pogledajte prilog 1307420Pogledajte prilog 1307421Pogledajte prilog 1307422

Pogledajte prilog 1307424
https://www.vijesti.me/amp/103316/u-oreolu-casti-i-slave

Баш сам поставио на другој теми снимак свештеника Момчила Кривокапића, архијерејског намесника бококоторског. Био је настојатељ саборног храма Св. Николе у Котору и у служби више од пола века.

 

[guslar1389]

Церовића имаш у Ужичком крају колико год хоћеш. Једно брдо у самом граду се зове "Церовића брдо". Има и село на Златибору које се зове "Церова".

I kakve to veze ima?

 

[C0NSIGLIERI]

Crnogorci su i tad postojali, kao podgrupa Srba. I bukvalno su asimilovali i nametnuli svoju nošnju Hercegovcima. (Odnosno Hercegovci su jedva čekali da nose crnogorsku nošnju i pripoje slobodnoj Crnoj Gori).

Bukvalno svaki dio danasnje nošnje istočne hercegovine je iz Crne Gore/Cetinja. Hercegovacki ustanici 1875. g. su se molili na cetinjskom dvoru za pomoć i dobili ovu nošnju, puške, i političku/logisticku podršku.

Pa i Stara Hercegovina (Drobnjaci/Piva) iz najranijeg perioda - 1840 kad su Drobnjaci ubili Smail agu Cengica po naredjenju Njegoša, oni su neprekidno dosli na Cetinje, i na kraju njihov vodja Novica Cerovic se potpuno preselio na Cetinje i ,,pocrnogorcio”.

Hercegovci do ustanka 1875 su nosili turbane, fesove, drugačije haljine.

E moj crveni Croatu ko te ne zna, skupo bi te platio

 

[Njegos88]

Баш сам поставио на другој теми снимак свештеника Момчила Кривокапића, архијерејског намесника бококоторског. Био је настојатељ саборног храма Св. Николе у Котору и у служби више од пола века.

Porodica Krivokapić je najveca porodica u Crnu Goru. Ima preko 30 000 Krivokapića sa to prezime (Krivokapić), i oko 60 000 is šire 'bratstva'. Medjutim Krivokapići nisu bratstv u obicajenog smislu izraza kada se to odnosi na crnogorsko i hercegovacko plemestvo -- oni su baš jedna porodica. Na primer u Kučima imaš dva posebna plema Starokuci (Mrnajcevici), i Drekalovići. Drekalovići su potomci Vojvoda Drekala i njegov sin Vojvoda Lale. Od njih su velika bratstva Ivanovići, Popovići, Radanovići etc

Porodica Krivopapič je po sebi veci od ovih bratstva zajedno

 

[KraNp]

I kakve to veze ima?

Нема везе са темом. То сам онако успут споменуо.

 

[Slavan]

Ристо Милићевић “Херцеговачка презимена”
(о презименима народа све три вере)

https://www.poreklo.rs/2012/08/31/digitalizovana-knjiga-hercegovačka-prezimena/

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Kada se govori o Hercegovini, treba imati na umu i šta je Hercegovina.

Turci su uticali na izmeštanje i širenje raznih pojmova, te je to slučaj i sa Hercegovinom. Ona je značajno proširena na severozapad pod Osmanskom carstvom, a potom je to u dobroj meri prihvatila Austrougarska.

 

[guslar1389]

E moj crveni Croatu ko te ne zna, skupo bi te platio

Dje je nestao argument? Ili ces samo da prdis

Hercegovacki begunci (tokom ustanka 1875-78)

Vidimo kod starih kakva nosnja se nosila u istocnoj Hercegovini prije ustanka:

 

[Njegos88]

Dje je nestao argument? Ili ces samo da prdis

Hercegovacki begunci (tokom ustanka 1875-78)

Vidimo kod starih kakva nosnja se nosila u istocnoj Hercegovini prije ustanka:
ISTOCNA HERCEGOVINA, SEOBA SLAVA (1934)

Pogledajte prilog 1307572

Као што видите, свака група, укључујући племена Старе Црне Горе и Седам Брда (подгоричко подручје) имала је доста ношњи. друже, нема шансе да заиста верујеш да је Црногорска капа настала и први пут ношена у стенама Црне Горе у 17. веку?

Да ли знате да су сви оснивачи врха племе и братства у Катунској нахији били ускоци и досељеници из Херцеговине? Осим ако не желите да тврдите да су капе носили староседолаци ових планина -- братства којих се не можемо ни сјетити имена и која су херцеговачки досељеници лако прегазили и скидали са руководећих позиција.

Зар нема смисла да су ови људи понели своје капе и ношње са собом када су мигрирали?? Како иначе објашњавате да су Срби освојени сличним шеширима све од Истре до Старе Србије?

HERCEGOVACKI USTANAK

KRIVOŠIJE USTANAK

NEVESINJSKA PUŠKA

PLEME BANJANE

STARA CRNA GORA (KATUNSKE NAHIJE)

PODGORICA (SEDAM BRDA)