Da li su Cincari potomci romanizovanih Ilira?

[Лички гусар]

"У свести Цинцара, Москопоље је добило митску димензију, постало је њихов “изгубљени рај” и симбол етничке посебности, иако су се одувек национално, културно и историјски осећали Ромејима. Ипак Мис Паулина Ирби у својој путописној књизи кроз наше земље, пише да су Грци Цинцарима усадили свијест да су они и сами Грци, тј да су их обманули."

Мислим да је овде све јасно сад да се неко сети у 20. веку да потиче од 13. римске легије је исто што и Деретић кад се сети да су Срби Асирци и потомци Серба Мегедидова.

Мегађедова?

 

[leki1]

Романски педигре Трачанин?

romanizovani Tracanin, nije grk. Dakle nije rimljanin ali je romanizovan. Dakle blizi rimu nego grcima

Ираклије Каргагињанин из северне Африке говори грчки

grci su imali kolonije od kartagine do persije .... nema veze sto je iz Afrike

 

[leki1]

Читавих 500 Цинцара на попису у Србији не знам колико у осталим земљама.

ima ih u grckoj i albaniji previse ....
Citav pojas centralni u Grckoj planine PIND je cincarski
U severnoj grckoj je za vreme 2. svetskog rata postojala kvinsliska tvorevina drzava od makedo cincaro vlaha

 

[leki1]

U političkoj i kulturnoj istoriji Srbije značajno mesto zauzimaju sledeće ličnosti poreklom Cincari: ustaničke vojvode Cincar Marko i Cincar Janko; ustanički diplomata Petar Ičko; komediograf i diplomata Alkibijad Nuša tj. Branislav Nušić; lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj; komediograf i pesnik Jovan Sterija Popović (tvorac nezaboravnog lika Kir Janje u istoimenoj drami u kojoj oslikava cincarskog trgovca); romansijer i pripovedač Stevan Sremac; romantičar i začetnik srpskog modernog pesništva Laza Kostić; političar Mihailo Polit Desančić; znameniti ministar finansija Lazar Paču; veliki državnik Nikola Pašić (iz poznate cincarske porodice Pasku); političar Kosta Kumanudi (bio i gradonačelnik Beograda); hemičar Marko Leko; svetski priznati naučnik Mihailo Pupin; književnik Aleksandar Vučo; general, diplomata i književnik Konstantin Koča Popović; glumac Taško Načić. Naravno, tu su i znamenite porodice: Karamata, Spirta, Puljo, Fila. Grčka se ponosi svojim nacionalnim junakom Rigom od Fere (Konstantin Riga), Makedonija slavi revolucionara Pitu Gulija i prerano nastradalog pevača Tošeta Proeskog (Todor Proja iz Kruševa, grada sa danas najvećim brojem Cincara), a obe države se ponose braćom Manaki (Janaki i Milton), pionirima filma i fotografije, Cincarima rođenim na teritoriji današnje Grčke, koji su svoj stvaralački zenit dostigli u Bitolju (Makedonija).

Dakle kad se pogleda vidi se da su bili iznad tj da su bili gospoda a time i na visem nivou kulture. A to ne moze prost zemljoradnicki narod.

 

[Лички гусар]

U političkoj i kulturnoj istoriji Srbije značajno mesto zauzimaju sledeće ličnosti poreklom Cincari: ustaničke vojvode Cincar Marko i Cincar Janko; ustanički diplomata Petar Ičko; komediograf i diplomata Alkibijad Nuša tj. Branislav Nušić; lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj; komediograf i pesnik Jovan Sterija Popović (tvorac nezaboravnog lika Kir Janje u istoimenoj drami u kojoj oslikava cincarskog trgovca); romansijer i pripovedač Stevan Sremac; romantičar i začetnik srpskog modernog pesništva Laza Kostić; političar Mihailo Polit Desančić; znameniti ministar finansija Lazar Paču; veliki državnik Nikola Pašić (iz poznate cincarske porodice Pasku); političar Kosta Kumanudi (bio i gradonačelnik Beograda); hemičar Marko Leko; svetski priznati naučnik Mihailo Pupin; književnik Aleksandar Vučo; general, diplomata i književnik Konstantin Koča Popović; glumac Taško Načić. Naravno, tu su i znamenite porodice: Karamata, Spirta, Puljo, Fila. Grčka se ponosi svojim nacionalnim junakom Rigom od Fere (Konstantin Riga), Makedonija slavi revolucionara Pitu Gulija i prerano nastradalog pevača Tošeta Proeskog (Todor Proja iz Kruševa, grada sa danas najvećim brojem Cincara), a obe države se ponose braćom Manaki (Janaki i Milton), pionirima filma i fotografije, Cincarima rođenim na teritoriji današnje Grčke, koji su svoj stvaralački zenit dostigli u Bitolju (Makedonija).

Dakle kad se pogleda vidi se da su bili iznad tj da su bili gospoda a time i na visem nivou kulture. A to ne moze prost zemljoradnicki narod.

Да, у праву си. Били су турска "господа" и Срби су заебали ствар што их нијесу одпремили заједно са Турцима за своје добро. Иако сви имају префикс "велики".
Цинцарска мафија, тако их је Дучић звао..

 

[NickFreakyrgios]

romanizovani Tracanin, nije grk. Dakle nije rimljanin ali je romanizovan. Dakle blizi rimu nego grcima
]
grci su imali kolonije od kartagine do persije .... nema veze sto je iz Afrike

Је л' а овај је романизовани Трачанин ближе Риму него Грчкој?
Па требала би та Картагина коју су Римљани уништили да буде ближа Риму него Тракија?
Картагина је више била латинска него Тракија.
Срећна нова година!

 

[Ganfajter]

i2 je starosedelacka

i to istrazivanje cemo da uzmemo zdravo za gotovo ili sa malo skepse ?

 

[NickFreakyrgios]

i to istrazivanje cemo da uzmemo zdravo za gotovo ili sa malo skepse ?

Може кад објаве халпогрупу Цинцара.

 

[NickFreakyrgios]

U političkoj i kulturnoj istoriji Srbije značajno mesto zauzimaju sledeće ličnosti poreklom Cincari: ustaničke vojvode Cincar Marko i Cincar Janko; ustanički diplomata Petar Ičko; komediograf i diplomata Alkibijad Nuša tj. Branislav Nušić; lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj; komediograf i pesnik Jovan Sterija Popović (tvorac nezaboravnog lika Kir Janje u istoimenoj drami u kojoj oslikava cincarskog trgovca); romansijer i pripovedač Stevan Sremac; romantičar i začetnik srpskog modernog pesništva Laza Kostić; političar Mihailo Polit Desančić; znameniti ministar finansija Lazar Paču; veliki državnik Nikola Pašić (iz poznate cincarske porodice Pasku); političar Kosta Kumanudi (bio i gradonačelnik Beograda); hemičar Marko Leko; svetski priznati naučnik Mihailo Pupin; književnik Aleksandar Vučo; general, diplomata i književnik Konstantin Koča Popović; glumac Taško Načić. Naravno, tu su i znamenite porodice: Karamata, Spirta, Puljo, Fila. Grčka se ponosi svojim nacionalnim junakom Rigom od Fere (Konstantin Riga), Makedonija slavi revolucionara Pitu Gulija i prerano nastradalog pevača Tošeta Proeskog (Todor Proja iz Kruševa, grada sa danas najvećim brojem Cincara), a obe države se ponose braćom Manaki (Janaki i Milton), pionirima filma i fotografije, Cincarima rođenim na teritoriji današnje Grčke, koji su svoj stvaralački zenit dostigli u Bitolju (Makedonija).

Dakle kad se pogleda vidi se da su bili iznad tj da su bili gospoda a time i na visem nivou kulture. A to ne moze prost zemljoradnicki narod.

Зато нису имали где да живе па су морали да населе туђе земље.
Палите тамо у Албанију тамо је ваша земња па будите тамо горска господа.

 

[Pravi Vlah]

Tu je i caka. Zasto se ostali narodi nisu bavili trgovinom ? Sem Dubrovčana. Recimo zašto srbi nisu krenuli sa trgovinom, bar deo njih ? S druge strane cincari su to radili masovnije. I zašto su samo cincari iz Albanije, Grcke i Makedonije, u tom jednom trouglu postigli te kompetencije koje navodis? Recimo zasto nisu Vlasi iz Istocne Srbije, Dalmacije, Bosne, Istre u to vreme krenuli sa trgovackim karavanima, vec samo ovi iz pomenutog trougla ? Pa jasno, jer samo romansko stanovnistvo iz tog trougla je ostatak vizantinaca romanskog porekla tj rimljana sa vecom kulturom i tradicijom koje je bilo na vecem kulturnom, prosvetnom i drugom nivou u odnosu na ostatak romanskog stanovnistva Balkana. Ako prihvatimo cinjenicu da je romansko stanovnistvo u istocnom delu rimskog carstva opstalo i nakon perioda grcke dominacije u Vizantiji i srpskog, bugarskog i turskog carstva, nemamo pravo da tvrdimo da su opstali samo romanizovani vlasi a da se izvorno rimsko stanovnistvo povuklo u Italiju ili da se asimiliralo medju slovene i grke. Ako su romanizovani iliri opstali, sto ne bi i rimljani ?

Из српских средњовековних повеља и Душановог Законика знамо да су великом већином Срби били земљорадници овисни о властели (Закон Сербљем) док су у српској држави Власи били сточари и превозници добара (Закон Влахом). Душанов Законик спомиња да је Влах могао бити војник или кјелатор што на савременом румунском значи путник.

Власи северно од Дунава, преци данашњих Румуна, живели су у планинским пределима далеко од центара становништва као што су били далмaтински градови или Солун и Цариград. Влашка низија (у данашњој Румунији) је вековима била опустошена због миграција разних народа: Хуни, Авари, Бугари, Мађари, Печенези, Кумани, Татари.

 

[Pravi Vlah]

Назив великог цинцарског града Москопље илити Воскопоје нема везе са словенским пољем него грчким полис (град).


The forms Voskopolis/Voskopoja derive from the Greek word Vosko(shepherd) which refers to one of the main professions performed by the Aromanian people.[30] Also the suffix poja/polis from the syntagm can be either linked to the Greek word polis (city, citadel) or the Slavic polje, i.e. plain.[30] Peyfuss strongly supports the latter interpretation, reasoning that this definition fits the configuration of the high plateau type terrain. According to Xhufi, it would be difficult to designate as a “plain” an isolated habitat at an altitude of 1,220 meters above sea level, preferring a link to the Greek word polis.[31]


https://en.wikipedia.org/wiki/Moscopole

 

[NickFreakyrgios]

Назив великог цинцарског града Москопље илити Воскопоје нема везе са словенским пољем него грчким полис (град).


The forms Voskopolis/Voskopoja derive from the Greek word Vosko(shepherd) which refers to one of the main professions performed by the Aromanian people.[30] Also the suffix poja/polis from the syntagm can be either linked to the Greek word polis (city, citadel) or the Slavic polje, i.e. plain.[30] Peyfuss strongly supports the latter interpretation, reasoning that this definition fits the configuration of the high plateau type terrain. According to Xhufi, it would be difficult to designate as a “plain” an isolated habitat at an altitude of 1,220 meters above sea level, preferring a link to the Greek word polis.[31]


https://en.wikipedia.org/wiki/Moscopole

Читај до краја шта поставиш!

The forms Voskopolis/Voskopoja derive from the Greek word Vosko (shepherd) which refers to one of the main professions performed by the Aromanian people.[30] Also the suffix poja/polis from the syntagm can be either linked to the Greek word polis (city, citadel) or the SLAVIC polje, i.e. plain.[30] Peyfuss strongly supports the latter interpretation, reasoning that this definition fits the configuration of the high plateau type terrain. According to Xhufi, it would be difficult to designate as a “plain” an isolated habitat at an altitude of 1,220 meters above sea level, preferring a link to the Greek word polis.[
mosko нема еквивслент на грчком и латинском полис има.

 

[Pravi Vlah]

Читај до краја шта поставиш!

The forms Voskopolis/Voskopoja derive from the Greek word Vosko (shepherd) which refers to one of the main professions performed by the Aromanian people.[30] Also the suffix poja/polis from the syntagm can be either linked to the Greek word polis (city, citadel) or the SLAVIC polje, i.e. plain.[30] Peyfuss strongly supports the latter interpretation, reasoning that this definition fits the configuration of the high plateau type terrain. According to Xhufi, it would be difficult to designate as a “plain” an isolated habitat at an altitude of 1,220 meters above sea level, preferring a link to the Greek word polis.[
mosko нема еквивслент на грчком и латинском полис има.

Шта нисам читао до краја?

 

[Mrkalj]

Verovatno ne, pre ce biti Grka

Kao što rekoh 2. januara 2025, ovde, Cincari su potomci gradske trgovačke kaste iz Vizantije (to znači da su mešavina različitih etničkih elemenata ujedinjena kastinskim sistemom i gradskim jugoistočno-romanskim jezikom). I tokom 20. veka su vodili računa da se ne mešaju sa necincarima. Njihov jezik je posledica romanizacije gradova, a njihova inteligencija posledica viševekovnog ukrštanja na elitnom položaju društvene lestvice.


Cincari: Tragovi trgovačke elite Vizantije u savremenom dobu
Piše: Mrkalj, 2. januara 2025., a ne veštačka inteligencija (kad ne budem imao vremena za pisanje, onda će biti mnogo više AI)

Cincari, mala, ali izuzetno značajna etnička zajednica Balkana, oduvek su intrigirali istoričare, lingviste i sociologe. Njihova priča započinje u vizantijskom dobu, gde se pojavljuju kao deo trgovačke kaste urbanih centara. Ova zajednica, poznata po svojoj privrženosti tradiciji, kulturnoj koheziji i ekonomskom umeću, ostavila je duboke tragove u balkanskoj istoriji.

Romanizacija gradova i jezik Cincara​

Jezik Cincara, poznat kao aromunski, neposredno je povezan s procesom romanizacije Blkana, koji je započeo u doba Rimskog Carstva. Dok su se rimski uticaji uglavnom zadržavali u urbanim centrima, aromunski jezik razvio se kao spona između latinskog jezika i lokalnih balkanskih dijalekata. Cincari su, štaviše, bili nosioci ove romanizacije, što je postalo osnova njihove urbane kulture.

Njihov jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i simbol njihovog identiteta. Tokom vekova, aromunski je opstao uprkos političkim pritiscima i kulturnim asimilacijama, što svedoči o njihovoj sposobnosti da sačuvaju svoje nasleđe. U ovom jeziku ogleda se istorija trgovine, gradskog života i multikulturnih uticaja Vizantije i Rimskog Carstva.

Elitna pozicija u društvenoj lestvici​

Cincari su tokom vekova zauzimali istaknute položaje u trgovačkim mrežama Vizantije, a kasnije i Osmanskog Carstva. Njihove trgovine i manufakture bile su okosnica ekonomije mnogih balkanskih gradova. Ova zajednica je, zahvaljujući svojoj ulozi u ekonomskom životu, uspela da održi visok društveni status i znatan uticaj na političke i kulturne tokove.

Jedan od ključnih faktora koji su oblikovali Cincare bio je njihov elitni društveni položaj. Oni su se viševekovno ukrštali unutar sopstvene zajednice, što je dovelo do koncentracije intelektualnih sposobnosti i preduzetničkih veština. Ova strategija nije bila samo izraz etničkog ponosa, već i praktično rešenje za očuvanje ekonomske moći i kulturne homogenosti.

Zatvorenost zajednice i očuvanje identiteta​

Zanimljivo je primetiti da su Cincari, čak i u modernom dobu, održavali specifičan nivo socijalne zatvorenosti. Mešoviti brakovi sa necincarima bili su retkost, što je dodatno ojačalo njihovu kulturnu koheziju. Ova zatvorenost nije bila rezultat izolacije, već promišljenog napora da se sačuva nasleđe koje ih je definisalo.

Cincarska zajednica je, uprkos malobrojnosti, iznedrila veliki broj uspešnih trgovaca, intelektualaca i političkih lidera. Njihova posvećenost obrazovanju i kulturnom uzdizanju bila je ključna za njihov uspeh. Poznato je da su Cincari bili među prvim zajednicama koje su osnivale škole i biblioteke na Balkanu, dodatno potvrđujući svoj status kao predvodnika prosvetiteljstva u regionu.

Nasleđe Cincara u savremenom kontekstu​

Danas su Cincari brojčano mala zajednica, ali njihovo kulturno nasleđe ostaje prisutno na Balkanu. Njihova trgovačka i intelektualna tradicija oblikovala je mnoge gradove u kojima su živeli, dok je njihova posvećenost očuvanju identiteta primer kulturne otpornosti. Iako su mnogi Cincari vremenom asimilovani u većinske zajednice, njihov doprinos balkanskoj istoriji i dalje odjekuje kroz arhitekturu, ekonomiju i kulturu.

Zaključak​

Cincari su jedinstven primer kako mala zajednica može ostaviti dubok trag u istoriji. Kao potomci trgovačke kaste Vizantije, oni su uspešno balansirali između prilagođavanja velikim društvenim promenama i očuvanja sopstvenog identiteta. Njihova priča podseća na važnost kulture, jezika i tradicije u oblikovanju kolektivnog identiteta i ostavlja otvorena pitanja o sudbini malih, ali dinamičnih zajednica u globalizovanom svetu.

 

[NickFreakyrgios]

Шта нисам читао до краја?

Такође, суфикс поја/полис из синтагме може бити повезан са грчком речју полис (град, тврђава) или са словенским поље, односно равница. Пејфус снажно подржава ово друго тумачење, тврдећи да ова дефиниција одговара конфигурацији терена висоравни. Према Џуфију, било би тешко назвати „равницом“ изоловани станишни простор на надморској висини од 1.220 метара, те он преферира везу са грчком речју полис.

Дакле осим Моско имамо и могућност да је и Москопоље.
По овоме што си поставио.

 

[Bastiani]

Мислим да је овде све јасно сад да се неко сети у 20. веку да потиче од 13. римске легије је исто што и Деретић кад се сети да су Срби Асирци и потомци Серба Мегедидова.

Не знам одакле та прича о 13. легији али очигледно се наслања на предање да су Цинцари потомци ветерана 5. римске легије (пет се на цинцарском каже 'цинц').

Није цинцарски језик хеленофон већ латинофон у најмању руку хибридни као и култура рецимо крфских Влаха што је била можда у основи хеленска култура под дугом доминацијом Венеције.(Млетака)
Могло би се баш одатле тражити порекло Москополана.
Звати их Власима је тотално исто што и звати Дубровчане кли Пижане или Ђеновљане Власима што Словени јесу у самом почетку радили све латинофоне чак и Италијане су звали Власима.
Међутим за Словене је то одредница као и за њих Словен или Скијав апсолутно сви славенофони Срби ,Хрвати ,Црногорци ко год хоћеш.
Нестор Кијевски у својој хроници их изједначава са Келтима Волосима.
Дакле Срби их перципирају Цинцарима Грцима у ширем смислу али посебан акценат на Цинцарима. у Македонији Албанији ,Бугарској мислим да се не могу изјаснити под тим именом већ као Кучовласи попут Едија Раме.

Ниси ме разумео. Матерњи цинцарски језик је романофон (латинофон како ти кажеш), то је армањ. Сродан са другим романофоним језицима балканских сточара, а Румуни, нарочито њихова академија наука, по том основу настоје да их увуку у румунско национално ткиво чему се Цинцари опиру. А грчки којим су владали је био нека врста лингва франка, за спољњу употребу, због чега су у нашем поднебљу били препознавани као Грци. Кир-Јања на пример. Када су у Београду почеле да се отварају основне школе, на нарочитој цени су биле "грчке школе", дакле школе које су организовали београдски Цинцари. То се брзо променило па су српске школе стекле већи углед али говори о њиховој хеленофонији која има је давала интелектуални престиж у неком тренутку.

У Македонији нису познати под називом Цинцари него 'Власи' и имају изузетну националну аутономију, школе на свом језику итд. У Бугарској (ако се не варам) су познати као 'Синцари' (морам да се исправим, дакле не зову их само Срби тим именом него и Бугари, то јест врло сличним) што је повод за још једно предање о њиховом пореклу, наводно потиче од 'син цара', због неких великих привилегија које су као група у неком тренутку наводно имали.

 

[leki1]

Је л' а овај је романизовани Трачанин ближе Риму него Грчкој?
Па требала би та Картагина коју су Римљани уништили да буде ближа Риму него Тракија?
Картагина је више била латинска него Тракија.
Срећна нова година!

a ne gledas dela ... Da je prorimski ne bi odobrio grcki jezik

 

[leki1]

Зато нису имали где да живе па су морали да населе туђе земље.
Палите тамо у Албанију тамо је ваша земња па будите тамо горска господа.

Ne kapiraš ... neznalica si ... Albanija je srpska zemlja sa najvecom srpskom zaostavstinom pa tek onda sa grckom, cincarskom itd ...

 

[leki1]

Такође, суфикс поја/полис из синтагме може бити повезан са грчком речју полис (град, тврђава) или са словенским поље, односно равница. Пејфус снажно подржава ово друго тумачење, тврдећи да ова дефиниција одговара конфигурацији терена висоравни. Према Џуфију, било би тешко назвати „равницом“ изоловани станишни простор на надморској висини од 1.220 метара, те он преферира везу са грчком речју полис.

Дакле осим Моско имамо и могућност да је и Москопоље.
По овоме што си поставио.

apsolutno je slovenski naziv. Postojalo je odavno. Cincari su na njegovom mestu podigli svoj grad koji se nalazio na pola puta Drač-Solun u centru podrucja koje naseljavaju.

 

[NickFreakyrgios]

Ne kapiraš ... neznalica si ... Albanija je srpska zemlja sa najvecom srpskom zaostavstinom pa tek onda sa grckom, cincarskom itd ...

Северна Албанија да.

a ne gledas dela ... Da je prorimski ne bi odobrio grcki jezik

Јеси тупав за време Фоке је Балкан испуњен Словенима покушава сеобу Јермена сељака да би некако латинизовао простор.
Ираклије наслеђује земљу са Словенима до Цариграда и великом језичком баријером између Италије и Цариграда самим тим више није било потребе за латинским који у грчкој никад није био говорни нити црквени нити на блиском истоку.

Дакле све сам ти рекао те просторе дуго контролишу Нормани ,Млеци па 1204. падом Цариграда царство се дели на 4 латинска царства 70. година. У том периоду је могао да се насежи ко хоће и да тврди после да је етнички Римљанин.

 

[leki1]

Zaključak​

Cincari su jedinstven primer kako mala zajednica može ostaviti dubok trag u istoriji. Kao potomci trgovačke kaste Vizantije, oni su uspešno balansirali između prilagođavanja velikim društvenim promenama i očuvanja sopstvenog identiteta. Njihova priča podseća na važnost kulture, jezika i tradicije u oblikovanju kolektivnog identiteta i ostavlja otvorena pitanja o sudbini malih, ali dinamičnih zajednica u globalizovanom svetu.

Da li je Dušan Vlahović Vlah ?

 

[leki1]

Северна Албанија да

Cela Albanija. Juzna Albanija ima najvise srpskih toponima. Vekovna teritorija slovensko srpskog plemena Vajunita. Drzava Vegenetija. Imas ti jos mnogo da učiš ... Crkve vizantijskog stila koje su na svakom koraku u juznoj Albaniji one stare bile su ispisane slovenski tj srpskim pismom, i to je zapisano sve dok ih grci nisu prepravili na grčke.

 

[Pravi Vlah]

Такође, суфикс поја/полис из синтагме може бити повезан са грчком речју полис (град, тврђава) или са словенским поље, односно равница. Пејфус снажно подржава ово друго тумачење, тврдећи да ова дефиниција одговара конфигурацији терена висоравни. Према Џуфију, било би тешко назвати „равницом“ изоловани станишни простор на надморској висини од 1.220 метара, те он преферира везу са грчком речју полис.

Дакле осим Моско имамо и могућност да је и Москопоље.
По овоме што си поставио.

Могуће је да се највећи цинцарцки град називао поље а не град. Ајд добро.

 

[NickFreakyrgios]

Cela Albanija. Juzna Albanija ima najvise srpskih toponima. Vekovna teritorija slovensko srpskog plemena Vajunita. Drzava Vegenetija. Imas ti jos mnogo da ucis ... Crkve vizantijskog stila koje su na svakom koraku u juznoj Albaiji one stare bile su ispisane slovenski tj srpskim pismom, i to je zapisano sve dok ih grci nisu prepravili na grcke.

То јесу словенска племена али не можемо доказати да су српска.
Јер ако бих превише претпостављао онда бих претпостављао и да су Цинцари Римљани а Албанци Илири.
А то не радим.

 

[leki1]

То јесу словенска племена али не можемо доказати да су српска.
Јер ако бих превише претпостављао онда бих претпостављао и да су Цинцари Римљани а Албанци Илири.
А то нд радим.

plemena nisu narod nego deo naroda. Posto je jedini slovenski narod na Balkanu u 7. veku bio srpski, nema drugog nego da su deo srpskog naroda. To sto moderna istoriografija kaze da nema dokaza je suplja prica. Bugari stizu tek kasnije. Da li znas da su se Vajuniti iselili iz Solunske regije 625 godine i otisli u prodrucje juzne Albanije da bi oslobodili mesto sposobnijim srbima iz Luzice da dodju dole i oteraju Avare ostavljajuci im infrastrukturu(kuće i štale) gde bi mogli da se nasele ? Inace haplogrupa juzne Albanije danas je u celosti kao i srpska iz srbije i bosne