da li su ateisti srecniji?

Човек је биће вере. Он без вере не може да живи нити један дан. (Атеисти се грдно варају ако мисле да немају никакву веру. И атеизам је вера да Бога нема, као што је и Хришћанство вера да Бога има. Дакле, и једно и друго су - вере.) Вера човечија није настала услед страха од непознатих природних сила, него је дар од Бога - Творца, чијим смо Духом оживљени.

Једина одлука коју човек има јесте - коме ће ту своју веру поклонити, тј. у ком правцу ће је усмерити. Да ли према Богу Творцу, или према идолима. Треће не постоји. У овом случају и атеисти су нека врста идолопоклоника.

Уколико се неко одлучи да своју веру поклони идолима, поклонио се: идолатрији, раси, сексу, борби за власт, новац.. итд... а свему томе долази неизбежан крај који човека никада суштински не може да задовољи. Можемо рећи да такви што више пију, све су жеднији. :wink:
 
Ps 73:1 Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.
Ps 73:2 A noge moje umalo ne zađoše, umalo ne popuznuše stopala moja,
Ps 73:3 Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive.
Ps 73:4 Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo.
Ps 73:5 Na poslovima čovečijim nema ih, i ne muče se s drugim ljudima.
Ps 73:6 Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho.
Ps 73:7 Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape.
Ps 73:8 Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.
Ps 73:9 Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov.
Ps 73:10 I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.
Ps 73:11 I govore: Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna?
Ps 73:12 Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.
Ps 73:13 Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje,
Ps 73:14 Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?
Ps 73:15 Kad bih kazao: Govoriću kao i oni, izneverio bih rod sinova Tvojih.
Ps 73:16 I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo; ali to beše teško u očima mojim.
Ps 73:17 Dok najposle ne uđoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov.
Ps 73:18 Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!
Ps 73:19 Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!
Ps 73:20 Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš utvaru njihovu.
Ps 73:21 Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi,
Ps 73:22 Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao živinče bijah pred Tobom.
Ps 73:23 Ali sam svagda kod Tebe, Ti me držiš za desnu ruku.
Ps 73:24 Po svojoj volji vodiš me, i posle ćeš me odvesti u slavu.
Ps 73:25 Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji.
Ps 73:26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.
Ps 73:27 Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu; Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.
Ps 73:28 A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polažem nadanje svoje, i kazivaću sva čudesa Tvoja.

Blagoslov i mir Bozji
 
Vernici imaju moralni kodeks vere kojoj pripadaju i drze se njega. On ih upucuje da cine ono sto je u skladu sa njim i da se klone greha / cinjenje suprotno tom kodeksu/.Taj moralni vrednosni sistem je ugradjen u licni moralni kodeks svakog pojedinca, i oni ne mogu biti u suprotnosti, inace dolazi do konfuzije u misljenju i delovanju, a samim tim do grize savesti i nemira .
Ateisti imaju svoj moralni kodeks i svoj vrednosni sistem,nevezan za verske autoritete, koji bi morao da bude vrlo snazan i utemeljen na licnoj snazi. To podrazumeva i veliku licnu odgovornost za sve sto cine, jer nema " bozije kazne" .
Nekako mi se ipak cini da su verujuci ljudi srecniji. Vera podrazumeva nadu, a nada je energija koja pokrece napred.
A i lepse se osecas kad znas da pripadas negde, da si deo sveta, univerzuma, pa makar se nikada i ne popeo na sedmo nebo. :D
 
Milena_9:
Vernici imaju moralni kodeks vere kojoj pripadaju i drze se njega. On ih upucuje da cine ono sto je u skladu sa njim i da se klone greha / cinjenje suprotno tom kodeksu/.Taj moralni vrednosni sistem je ugradjen u licni moralni kodeks svakog pojedinca, i oni ne mogu biti u suprotnosti, inace dolazi do konfuzije u misljenju i delovanju, a samim tim do grize savesti i nemira .
Ateisti imaju svoj moralni kodeks i svoj vrednosni sistem,nevezan za verske autoritete, koji bi morao da bude vrlo snazan i utemeljen na licnoj snazi. To podrazumeva i veliku licnu odgovornost za sve sto cine, jer nema " bozije kazne" .
Nekako mi se ipak cini da su verujuci ljudi srecniji. Vera podrazumeva nadu, a nada je energija koja pokrece napred.
A i lepse se osecas kad znas da pripadas negde, da si deo sveta, univerzuma, pa makar se nikada i ne popeo na sedmo nebo. :D
Kliknite za proširenje...
Ne postoje ljudi koji u nista ne veruju,samo to ne mora biti religija!Ako ateista ne veruje u Boga ne mora da znaci da neveruje i u ljubav,ili recimo u moc novca itd.!Jedna stvar ne iskljucuje drugu! :wink:
 
Rec teologija je vezana za veru, religiju. / Grcka rec, koliko se secam/. Ja sam ,znaci, mislila na ateiste, tj. one koji nemaju religijsko uporiste. Ne treba da objasnjavam sta to znaci, bar je na ovim prostorima ta rec bila vrlo raubovana, cesto je / ateista/ bila ulaznica u neki bolji zivot.
Vera u ljubav, pravdu, srecu isl. spada u nesto drugo.

Ne mislim nista lose o ateistima, to je njihov izbor, zbir njihovih iskustava, misaonih obrada istog, saznavanje sveta na drugaciji nacin, na kraju krajeva jedna vrsta zivotne filozofije.

Postoje ljudi koji jesu i koji nisu vernici. Ali svakako da ne postoji covek koji nema svoju zivotnu filozofiju.
 
hm,
a zasto niste posli od toga da definisete srecu?
ili makar se pozvali npr. na;
sve srecne porodice lice jedna na drugu, a nesrecne su svaka na svoj nacin (mozda je isuvise parafrazirano, zaboravio sam).

na pitanje da li su ateisti srecniji, ja bih odgovorio protivpitanjem: nisu li nesrecniji?
 
Атеисти свакако мисле да су срећнији. Но, то исто мисле и верници. Ко је у праву? То нам могу рећи само људи који су имају и једно и друго искуство. Где је ту проблем? Проблем је у томе што је јако тешко наћи човека који је био верник па постао атеиста (можда се окрене од Бога, али да више не верује, не могу да појмим). Док је обрнуто, веома чест случај, могуће је чак, да је већина вреника постало од атеиста.
Међутим, то нам нешто и говори. Како човек, који не верује у Бога, стално јури у потрази за срећом, то је највероватније, да пронашавши Бога, престаје да је тражи. Они који тражећи срећу мисле да су је нашли, уствари никад и не престају да траже, јер сурогат не може да задовољи ону праву потребу. Ту потрагу може да заустави само проналажење правог извора среће, која је једино у Богу.
 
Nikodim Ljutic:
Атеисти свакако мисле да су срећнији. Но, то исто мисле и верници. Ко је у праву? То нам могу рећи само људи који су имају и једно и друго искуство. Где је ту проблем? Проблем је у томе што је јако тешко наћи човека који је био верник па постао атеиста (можда се окрене од Бога, али да више не верује, не могу да појмим). Док је обрнуто, веома чест случај, могуће је чак, да је већина вреника постало од атеиста.
Међутим, то нам нешто и говори. Како човек, који не верује у Бога, стално јури у потрази за срећом, то је највероватније, да пронашавши Бога, престаје да је тражи. Они који тражећи срећу мисле да су је нашли, уствари никад и не престају да траже, јер сурогат не може да задовољи ону праву потребу. Ту потрагу може да заустави само проналажење правог извора среће, која је једино у Богу.
Kliknite za proširenje...


Sreca je individualna stvar,verovatno postoji mnogo srecnih ateista i jos toliko vernika i obrnuto,sustina je u tome a i razlika,sta coveka cini sretnim,neko veruje a sretan je kad uradi nesto lose,neko neveruje a sretan je kad uradi nesto dobro,dakle i obrnuto,postavlja se pitanj i gde ko vidi svoju i u cemu vidi svoju srecu! Pozdrav.
 
Како ја разумем ствари, срећа није индивидуална ствар. Индивидуална ствар је бити срећан, или бар тако се осећати. Људи могу бити задовољни, али то не подразумева срећу.
Драстичан пример. Мазохиста! Такав човек би могао, за себе, рећи да је срећан, када трпи бол. Али то, једноставно, није истина. Истина је то, да он тренутно задовољава своје болесне нагоне, а то је, признаћеш, далеко од праве среће.
Иста ствар је и са мање драстичним примерима из живота. Могуће је да на свету постоје и добри људи, који чинећи добра дела, осећају задовољство. Али, да ли су ти људи истински срећни? Ти људи су, као и сви други, и даље подложни болести, смрти, насиљу и свим другим пошастима овог света.

Главни недостатак данашњег света је, недостатак слободе. Не слободе да чинимо шта нам је воља, већ слободе од зла. И ту је наша несрећа. Али, где је онда срећа?

Мислим, да праву срећу нико до сада није ни видео ни окусио. Све што ми данас сматрамо срећом, је као фатаморгана. Као да је видимо, али она у ствари није ту, јер чим је наводно досегнемо, тежња за срећом не престаје, него поново и поново тражи своје... а тога нема и томе нема краја.

Ко је на овој земљи највећи борац против зла, човек? Не, он је највећи креатор зла, наравно под утицајем творца зла, сотоне. Човек је истовремено и највећа жртва зла, а слободу од зла не може изборити ни на који начин, сам. Ту мора тражити помоћ. И не само помоћ. Мора тражити избављење од зла!

Срећнима нас може учинити једино слобода од зла, а ту слободу може донети само Онај ко је у стању да ту слободу обезбеди. Бог! Ту слободу нам је Он обезбедио на крсту Голготе, победивши зло сопственом смрћу. То не значи да ћемо сви окусити срећу, али значи да је свима понуђена.
 
Nik,
dodirnuo si vrlo siroku i odlicnu temu: slobodu . Ti si je povezao sa pojmom zla. No mene vise privlaci nesto drugo, nesto o cemu se malo prica- dobrota.
Cinjenica je da religiozni kodeksi osudjuju i zabranjuju cinjenje zla, a nagradjuju / nazalost uglavnom na nekom drugom svetu/ dobrotu.Na taj nacin nam " zadaju " sta nam je ciniti.
Ateisti nemaju taj nametnuti autoritet, a ljudi si, skloni dobrim delima, skloni zlu. Njihova je tek sloboda bezgranicna.
Sta ih opredeljuje sem licnog moralnog kodeksa?
 
Milena_9:
Nik,
dodirnuo si vrlo siroku i odlicnu temu: slobodu . Ti si je povezao sa pojmom zla. No mene vise privlaci nesto drugo, nesto o cemu se malo prica- dobrota.
Cinjenica je da religiozni kodeksi osudjuju i zabranjuju cinjenje zla, a nagradjuju / nazalost uglavnom na nekom drugom svetu/ dobrotu.Na taj nacin nam " zadaju " sta nam je ciniti.
Ateisti nemaju taj nametnuti autoritet, a ljudi si, skloni dobrim delima, skloni zlu. Njihova je tek sloboda bezgranicna.
Sta ih opredeljuje sem licnog moralnog kodeksa?
Kliknite za proširenje...

Pa ni ovoj tvojoj temi i pitanju nema zamerke.
Taj kako ti kazes moralni kodeks koji je licne prirode,individualan je,po meni bi trebali svi da ga poseduju,bez obzira bili ateisti ili ne!
Nekim ljudima,vernicima je potreban taj kako kazes
religijski kodeks da bi znali kako da se ponasaju i da bi umeli da odvoje dobro od zla.
Po meni a mozda gresim,je mnogo pozitivnije da taj kodeks imas u sebi i da ti nije potrebna ni crkva ni Biblija,da i bez toga mozes biti ispravan i cist,da znas sta je a sta nije dobro,pa i u Bibliji nekim recima potvrdjuju ovo sto ti pisem,kazu Bog je covek,kazu da svi treba da pronadjemo prvo Boga u sebi a to je u sustini,priznaces,to!
Taj autoritet imamo u sebi i on nas sprecava da radimo neke stvari,zle stvari,sto nas na neki nacin,bez uvrede,stavlja iznad vernika,naravno odnosi se na pojedince! Pozdrav.
 
Kastore
Posto niko ne moze biti cist bezgresan
a opet ne moraju svi biti zli.
Znači moramo definisati zlo
A u redu je da svi mi imamo u sebi te norme kojih se drzimo i ne zbog zakona .
Na kraju krajeva Bogu ne trebaju oni koji se samo drze zakona a misli su im lose .
Pozdrav
 
Kastor:
Nekim ljudima,vernicima je potreban taj kako kazes
religijski kodeks da bi znali kako da se ponasaju i da bi umeli da odvoje dobro od zla.
Po meni a mozda gresim,je mnogo pozitivnije da taj kodeks imas u sebi i da ti nije potrebna ni crkva ni Biblija,da i bez toga mozes biti ispravan i cist,da znas sta je a sta nije dobro,pa i u Bibliji nekim recima potvrdjuju ovo sto ti pisem,kazu Bog je covek,kazu da svi treba da pronadjemo prvo Boga u sebi a to je u sustini,priznaces,to!
Taj autoritet imamo u sebi i on nas sprecava da radimo neke stvari,zle stvari,sto nas na neki nacin,bez uvrede,stavlja iznad vernika,naravno odnosi se na pojedince! Pozdrav.
Kliknite za proširenje...

Naravno, ali moralizicam je tek u domenu filozifije, etike. Postoje i razne vrste morala: sportski, bankarski, uciteljski, vojni, ...
Sta znaci "pronaci Boga u sebi"? I kako to uciniti? Da li ce rezultat biti ikoji od egoistickog, subjektivnog, od samoproklamovanog sistema vrednosti koji moze, ali ne mora da bude univerzalno dobro?


Rece apostol: i sada poznajuci Boga, tj. bolje receno - buduci poznati od Boga...

Razumete li vas dvoje taj korak koji nije lican - subjektivan.

Kada bi cove samo trebao da pronadje Boga u sebi, onda to bi to znacilo da niko ne poznaje samoga sebe, a ne Boga. Ali, da li je bas tako? To onda iskljucuje sam pojam i koncept bozanskoga, nebeskoga. Jer koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko su putevi Boziji visi od covecijih.
Medjutim, kako rece i ap. Pavle, mi smo krstenjem primili zalog Duha Bozijega, i ne razaloscujmo, stoga, Duha Bozijega koji je u nama, kojim nas i zapecati Bog za Onaj Dan.

Znaca nasa vrednost nije u nama samima, u nasaoj, ma koliko se trudili covecnosti, jer ko je covek smrtani, ... nasa vrednost je u Bogu, jer rece da budemo u Njemu, u Hristu, da On bude u nama (Sveto Pricesce)...

Da me ne shvatite pogresno: apsolutno se slazem sa vama da deklarisanje ne znaci mnogo, dela su ta koja se racunaju, a koja proisticu iz vere u najsirem kontekstu. Tvori da bi razumeo.
 
Christadelphian:
Kastore
Posto niko ne moze biti cist bezgresan
a opet ne moraju svi biti zli.
Znači moramo definisati zlo
A u redu je da svi mi imamo u sebi te norme kojih se drzimo i ne zbog zakona .
Na kraju krajeva Bogu ne trebaju oni koji se samo drze zakona a misli su im lose .
Pozdrav
Kliknite za proširenje...

Apsolutno! Kad smo vec kod zla,sta mislis pod tim pojmom,ne definicija,zanima me tvoje i misljenje ostalih?
Pozdrav.
 
...p:
Kastor:
Nekim ljudima,vernicima je potreban taj kako kazes
religijski kodeks da bi znali kako da se ponasaju i da bi umeli da odvoje dobro od zla.
Po meni a mozda gresim,je mnogo pozitivnije da taj kodeks imas u sebi i da ti nije potrebna ni crkva ni Biblija,da i bez toga mozes biti ispravan i cist,da znas sta je a sta nije dobro,pa i u Bibliji nekim recima potvrdjuju ovo sto ti pisem,kazu Bog je covek,kazu da svi treba da pronadjemo prvo Boga u sebi a to je u sustini,priznaces,to!
Taj autoritet imamo u sebi i on nas sprecava da radimo neke stvari,zle stvari,sto nas na neki nacin,bez uvrede,stavlja iznad vernika,naravno odnosi se na pojedince! Pozdrav.
Kliknite za proširenje...

Naravno, ali moralizicam je tek u domenu filozifije, etike. Postoje i razne vrste morala: sportski, bankarski, uciteljski, vojni, ...
Sta znaci "pronaci Boga u sebi"? I kako to uciniti? Da li ce rezultat biti ikoji od egoistickog, subjektivnog, od samoproklamovanog sistema vrednosti koji moze, ali ne mora da bude univerzalno dobro?


Rece apostol: i sada poznajuci Boga, tj. bolje receno - buduci poznati od Boga...

Razumete li vas dvoje taj korak koji nije lican - subjektivan.

Kada bi cove samo trebao da pronadje Boga u sebi, onda to bi to znacilo da niko ne poznaje samoga sebe, a ne Boga. Ali, da li je bas tako? To onda iskljucuje sam pojam i koncept bozanskoga, nebeskoga. Jer koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko su putevi Boziji visi od covecijih.
Medjutim, kako rece i ap. Pavle, mi smo krstenjem primili zalog Duha Bozijega, i ne razaloscujmo, stoga, Duha Bozijega koji je u nama, kojim nas i zapecati Bog za Onaj Dan.

Znaca nasa vrednost nije u nama samima, u nasaoj, ma koliko se trudili covecnosti, jer ko je covek smrtani, ... nasa vrednost je u Bogu, jer rece da budemo u Njemu, u Hristu, da On bude u nama (Sveto Pricesce)...

Da me ne shvatite pogresno: apsolutno se slazem sa vama da deklarisanje ne znaci mnogo, dela su ta koja se racunaju, a koja proisticu iz vere u najsirem kontekstu. Tvori da bi razumeo.
Kliknite za proširenje...

Kad sam rekao,da pronadjemo Boga u sebi onda je to trebalo da znaci da moramo imati taj neki dobri kodeks u sebi koji ce nas sprecavati da radimo lose i u suprotnosti sa Bogom stvari,znaci da nam nije potrebna knjiga ili da nam neko prica tj. kaze sta je dobro a sta nije,vec da jednostavno u sebi imamo tu svest i da znamo i odvojimo dobro od zla.
Pozdrav.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

anajade
Dete vernik a roditelji ateisti
2 3 4
Odgovora
82
Pregleda
955
aeternum
aeternum
Nikita Kulganov
  • Zatvorena
Ateisti odgovaraju na vasa pitanja!
13 14 15
Odgovora
357
Pregleda
2.997
Jasna
Jasna
M
Da li su Jevreji i dalje Božji narod?
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.124
aeternum
aeternum

Back
Top