Milena_9:
Nik,
moram da te pitam kako zamisljas tvorca, Boga?
Ne mozes kao misleci covek, ma koliki vernik bio, negirati zakone fizike, jer bice da su i oni deo Boga. Ta ista fizika, narocito nuklearna, pa sire astronomija , matematika i slicne poprilicno egzktne nauke su dokazale relativitet prostora i vremena. Od Njutna pa na ovamo, bili smo fiksirani u trodimenzionalnom prostoru i jednom fiksiranom vremenu.
Наравно да признајем законе физике, али законе који функционишу. Ово друго су још увек теорије, као што је то теорија релативитета. Зато не могу да се сложим са овим "доказали".
Исак Њутн, осим што је био физичар, био је изузетно добар познавалац Библије и библијских пророчанстава, чак је написао једну књигу (ја знам за једну), на ту тему. То што је био верник, ни мало му није сметало да буде изузетан физичар, што би требало да значи, да једно друго не искључује.
Извесни Хокинг, предавач на истој катедри униврзитета у Кембриџу, на којој је, иначе, и Њутн предавао, рекао је :"Људски род је само хемијска пена, на планети осредње величине, која се креће око просечне звезде, по спољном рубу једне међу стотинама милијарди галаксија". Према том размишљању , цела једна димензија, реална диманзија, пошто није могла бити смештена у лабораторијске бочице и епрувете, у бројевне формуле, дефиниције саздане од речи, бива избрисана из стварности .Божанска. Ко може, у те бочице и епрувете, бројеве и речи, да спакује љубав и мржњу, добро и зло, наду, етику, лепоту... можда и може, али ти оквири су тако тесни и скучени за ширину коју, од Божје воље изашавши, ови аспекти живота захтевају. Који су то инструменти, ма колико прецизни били, који могу премерити и објаснитити храброст, уметност, страх, великодушност,страст... кажем, можда и може, али та би мера била иста као поистоветити певање Лучана Паваротија и подригивање. Да ли је то мера живота? Да ли је то оно што желимо и за чим чезнемо. Можда је квантна физика нешто у шта човечанство, бар онај део потпуно окренут науци, полаже своја надања. Али морају се запитати. Да ли ће та научна дисциплина решити моралне проблеме, проблем зла, мржње? Хоће ли она усадити у људе жељу за добротом, за вечним животом, љубављу... То је наука! И ја је поштујем, до граница до којих је у стању да стигне. Даље, не! Она једноставно није у стању да обухвати једноставне, али неизбежне чињенице из обичног живота.
О, да тако кажем, "зеленој" страни, могао бих да пишем данима, а верујем и свако од нас и не верујем да се не бисмо сложили у било чему. Земља је на коленима, али... увек неко "али"... нејвећу заслугу за то има баш наука и њена достигнућа.
Ма шта ми мислили, то је очигледно! Скромно мислим да је наука првенствено ту, да нам приближи дивоту Божјег стваралаштва и искористи природне законе, које је Он милостиво дао овом свету, људима на корист.
Читам ово до сад написано и питам се као ћеш ти све то схватити. Само да кажем. И ја се дивим научним достигнућима. Поштујем све што су открили. Ту си реч и ти употребила и она је права, јер наука само може да открије нешто што је било сакривено, а изум је Божји. И то би требало да буде карика која спаја науку са Изумитељем, али на жалост, научници желе сву славу и част, која им реално не припада. И ту лежи срж проблема. Одатле и негација Бога. А у ствари... искључиво научни поглед на свет није у стању да оправда ни сопствено постојање, а камоли све друго.
Мислим да сам ти овим, донекле, објаснио и своје виђење Творца, мада су моје мисли тако слабе, танке и немоћне да би објасниле Његову величину и моћ. Волео бих да могу да напишем или кажем оно што осећам и знам о Њему, али на начин како ја то осећам и видим, но... највећи део тога изгледа да остаје само за мене, јер шта су људске речи за ту величину, моћ, љубав, доброту... и много тога у апсолутним вредностима, нама незнанима.
Поздрав, теби Милена и свима другима
:wink:
