Po nekad sebi dopustimo da imamo grub seks. Da li nam to zaista prija ili je to samo skriveno dopuštanje da nas neko kazni?
Dopuštam kad mi zaista prija.. ovo za kažnjavanje mi nije ni na kraj pameti.
Ne znam kako bih inače uvek bila u istom modu pa da samo volim grubo ili samo polako. Mada kontam da ima i takvih žena.
Meni logično da i u npr 15 vezanih minuta bude i jedno i drugo.. prosto menja se ritam.
Nekad bih žustrije od prve sekunde.. nekad ne.
Udaranje, šamaranje, davljenje, bičevanje i bilo kakve ekstremne grubosti nouu.. nisam u tom fazonu.
Ali zato jači stisak i zagrljaj, težina partnerovog tela i generalno pritisak umeju baš da pojačaju zadovoljstvo, meni bar.. osim kad su grudi u pitanju..
Od neke vrste grubljeg "razračunavanja".. koje možda nije uobičajeno, ali opet kažem nije ni grubo, ono hardkor grubo, izdvojila bih određene situacijice..
Npr kad na počeku uvoda u seks ja (obavezno to budem ja!
) potegnem nešto totalno nebitno tipa 'čekaj još samo da uradim to i to'.. a on od muke i besmisla samo prevrne očima i izgovori ili ne izgovori nego mi rukama stavi do znanja: 'ma dolazi bre, ovamo'..
I onda kreće "fajt".
Nekad nemam dovoljno volje i entuzijazma pa kratko traje, ali nekad sam bogme zdravo raspozožena da se "branim". I stvarno pružam "ozbiljan otpor"..
"Borba" je zapravo guranje, drpanje, ljubljenje, ujedanje, golicanje, valjanje, smejanje, iznenađivanje onog drugog u smuslu 'aaa, znači i tako ćemo..' pa onda ajd po tim "niskim udarcima" koje je onaj drugi uveo..
Uz sve moje "prljave trikove" obračun se uvek završi tako što ja "izgubim"..
.. ali opasno prija kad se tako lepo ispipana, raščupana, razdrljena, izgužvana i izmorena na kraju jednostavno prepustim..