Da li strasti razaraju dušu?

Rising star

Zainteresovan član
Poruka
381
Znate ono kad ste ostrašćeni neko vreme pa ste posle u bunaru? Ili onaj osećaj kad vas nešto ,,vozi" neko vreme pa se posle smorite jer vas iscrpi ako se navučete, pogotovo ako ste umišljeni ili gordi (ovo znaju mlađe generacije)? Kažu neki monasi da glavna strast treba da nam bude bestrašće i u tom bestrašću možemo raditi stvari koje volimo i koje nas ispunjavaju mada samo bestrašće treba da bude dovoljno da nas ispuni duhom svetim a sve ostalo da bude kao neki dodatak toj sreći? 🤔
 
Pa ne, svrha duse i jeste da bude ostrascena... suprotne osobine ima kompjuter

Dusa zaglupljuje i zato covek kao dusevno bice i nije predvidjen da bude preterano bistar...
Recimo ja kad sebe uhvatim u overthinkingu ili imam neke nedoumice ili neke misli koje ne mogu da razrešim a nisu primarne (hrana, voda), samo pogledam klip neke gorile i opustim se... Odu sve misli u pm... Mislim najčešće takve misli kao smisao života, religija... Samo pogledam neku životinju koja nema komplikovan mozak kao čovek i smiri me...
 
Kažu neki monasi da glavna strast treba da nam bude bestrašće i u tom bestrašću možemo raditi stvari koje volimo i koje nas ispunjavaju mada samo bestrašće treba da bude dovoljno da nas ispuni duhom svetim a sve ostalo da bude kao neki dodatak toj sreći?
Сам реч страст значи страдање (пасија на латинском, ваљда је патос на грчком исто значење)...

Не можеш да не страдаш од страсти и добро си приметио да је од гордости и мржње ''вожња у смор'' тј. безвољност и бол душе јако дуга...

Да ти бестрашће буде страст је немогуће, јер је бестрашће контра од страст тј. врлина...

Њу да стекнеш, мораш да живиш монашки, што ти је немогуће...

Оно што је теби могуће да савладаш страдање од својих страсти је да не реагујеш одмах и ћутиш кад си бесан...

То ти је једина вежба у почетку и тек после дугог времена, можеш на следећи степен ''бестрашћа'' тачније малострашћа, са мање потреса разочарења да преживљаваш...
 
Zavisi iz kog kuta
Recimo preterana gordost i samoljublje? Pa jos neka muzikica uz to da digne adrenalin, pa nema kraja... Pitam se da li taj ,,duh" na kraju iscrpi coveka? 🤔 Jer ipak na kraju krajeva kad tad ce morati da se spusti na zemlju, vrati u realnost i nastavi normalan zivot. Recimo umislis da si neko ludilo i to te vozi neko vreme, valjda kad tad ces morati da se smiris? Ili to umišljeno ,,ludilo" odrzis ceo zivot u svoja cetiri zida? Kao ono kad si van kuce budes ,,normalan" a kad se vratis u svoja cetiri zida opet se istripujes? Da li je taj duh odrziv ili te vremenom iscrpi? 🤔... Pitam ovo jel me zanima koji je duh vecan u coveku, da li je to duh ispunjenosti, harmonije, uzivanja u svakom trenutku u malim stvarima ili duh ludila, egoizma, gordosti, umišljenosti?
 
Znate ono kad ste ostrašćeni neko vreme pa ste posle u bunaru? Ili onaj osećaj kad vas nešto ,,vozi" neko vreme pa se posle smorite jer vas iscrpi ako se navučete, pogotovo ako ste umišljeni ili gordi (ovo znaju mlađe generacije)? Kažu neki monasi da glavna strast treba da nam bude bestrašće i u tom bestrašću možemo raditi stvari koje volimo i koje nas ispunjavaju mada samo bestrašće treba da bude dovoljno da nas ispuni duhom svetim a sve ostalo da bude kao neki dodatak toj sreći? 🤔

To se menja u toku života. Dođe doba kada sam organizam izbegava promene nivoa adrenalina i čovek je sve uravnoteženiji. Tj. crta je sve ravnija.
 
Recimo preterana gordost i samoljublje? Pa jos neka muzikica uz to da digne adrenalin, pa nema kraja... Pitam se da li taj ,,duh" na kraju iscrpi coveka? 🤔 Jer ipak na kraju krajeva kad tad ce morati da se spusti na zemlju, vrati u realnost i nastavi normalan zivot. Recimo umislis da si neko ludilo i to te vozi neko vreme, valjda kad tad ces morati da se smiris? Ili to umišljeno ,,ludilo" odrzis ceo zivot u svoja cetiri zida? Kao ono kad si van kuce budes ,,normalan" a kad se vratis u svoja cetiri zida opet se istripujes? Da li je taj duh odrziv ili te vremenom iscrpi? 🤔... Pitam ovo jel me zanima koji je duh vecan u coveku, da li je to duh ispunjenosti, harmonije, uzivanja u svakom trenutku u malim stvarima ili duh ludila, egoizma, gordosti, umišljenosti?

Duh se menja. Jer, mada se karakter čoveka ne menja, menja mu se temperament. Mnogi se besan kroz decenije oblagorodio.
 
Recimo preterana gordost i samoljublje? Pa jos neka muzikica uz to da digne adrenalin, pa nema kraja... Pitam se da li taj ,,duh" na kraju iscrpi coveka? 🤔 Jer ipak na kraju krajeva kad tad ce morati da se spusti na zemlju, vrati u realnost i nastavi normalan zivot. Recimo umislis da si neko ludilo i to te vozi neko vreme, valjda kad tad ces morati da se smiris? Ili to umišljeno ,,ludilo" odrzis ceo zivot u svoja cetiri zida? Kao ono kad si van kuce budes ,,normalan" a kad se vratis u svoja cetiri zida opet se istripujes? Da li je taj duh odrziv ili te vremenom iscrpi? 🤔... Pitam ovo jel me zanima koji je duh vecan u coveku, da li je to duh ispunjenosti, harmonije, uzivanja u svakom trenutku u malim stvarima ili duh ludila, egoizma, gordosti, umišljenosti?
To je isto kao narkoman koji se uradi pa mu bude lepo par sati, ili pušač kada se smiri cigaretom, ili alkos kad se napije pa mu je lepo neko vreme...šta se dešava posle, posle proklinje svet što se napijo, drogirao...sve se vrati na isto kasnije, ono što ga je mučilo je i dalje tu, rešio je problem na kratko. Čovek treba da uživa u svakom trenutku, da ne traži utehu u externim već u internim stvarima. Koji duh je večan? Pa onaj koji hraniš.
 
Jel može neko da objasni šta je to bestrašće? To malo zvuči kao bezvoljnost.
Имаш у Лествици детаљно... Прво поглавље о каменој неосетљивости, а онда о смиреноумљу, од ког добијаш силу бестрашћа, додуше постепено, у мери смирења и богобојажљивости

Буквално значи безстрадалност, страдања-без услед искушења...

Отприлике кад благосиљаш оне који те куну, молиш се за своје прогонитеље, чиниш добро својим злотворима, ал не да људима подилазиш и угађаш, већ због Бога који зна да слепци не знају шта раде чиниш то...
 
Имаш у Лествици детаљно... Прво поглавље о каменој неосетљивости, а онда о смиреноумљу, од ког добијаш силу бестрашћа, додуше постепено, у мери смирења и богобојажљивости

Буквално значи безстрадалност, страдања-без услед искушења...

Отприлике кад благосиљаш оне који те куну, молиш се за своје прогонитеље, чиниш добро својим злотворима, ал не да људима подилазиш и угађаш, већ због Бога који зна да слепци не знају шта раде чиниш то...
to je nešto kao vu vei.. :think:
 
to je nešto kao vu vei.. :think:
https://en.wikipedia.org/wiki/Wu_wei


Wu wei (simplified Chinese: 无为; traditional Chinese: 無為; pinyin: wúwéi) is an ancient Chinese concept literally meaning "inexertion", "inaction", or "effortless action".[a][1][2]

Није безстрастије ко кинеска беструдност, већ светрудност, трудиш се и за друге, а не само за себе

Нит је ко неактивност, већ активност Јеванђелског нивоа, трпљење ради Христа и његовог пирмера, како се Васкрсава после Крста...
 
Не чини ништа,

Меша зло и ништа...
па ништа неће остати неучињено.
Оксиморон, први део нечињење, а други део дупла негација која значи учинак... Увртање смисла троструком негацијом ништавила, смислено, ефективно и егзистенцијално (а ништа и не постоји)...

Болест

Болесник
 
Imam osećaj da sledi drvlje i kamenje zbog vu vei-a, pa ću da se izmaknem
a posle ću detaljnije da objasnim..
Замисли, зилот против паганина и (само)идолопоклоника...

Страшно, такве недодирљиве величине, доводити под лупу логичке и духовне аналитике... муке сестро слатка
 

Back
Top