Da li ste zadovoljni sobom i svojim životom?

Iako ste ostvarili osnovne zivotne pootrebe, tipa, posao, porodica, roditelj, humanista, pisac, slikar itd..
Nedostale li vam u svemu tome nesto sto bi vas ucinilo zadovoljnijim i srecnijim ili ste srecni i ne treba vam nista vise

i da li covek moze zaista da bude srecan
Srecan sam. Kad udjem u alter state, tj psihozu, tad sam najsrecniji.
 
Iako ste ostvarili osnovne zivotne pootrebe, tipa, posao, porodica, roditelj, humanista, pisac, slikar itd..
Nedostale li vam u svemu tome nesto sto bi vas ucinilo zadovoljnijim i srecnijim ili ste srecni i ne treba vam nista vise

i da li covek moze zaista da bude srecan
Nisam postao ni akademik,ni slikar,ni glumac.Bio sam radnik REIK Kolubare i stekao sam penziju.U životu ima uspona i padova,ali sve u svemu, kada vidim moje četvoro unučadi,veoma sam zadovoljan.
 
Нисам остварио основне животне потребе, то је лоше и нисам задовољан, али то није остварила ни већина, тако да сам ту исти као и други.

Нисам толико незадовољан собом као што сам био некад, лепо изгледам, јако сам рационалан, забаван иако за своју душу итд. Али незадовољан сам животом зато што лоше пролазим јер нисам уклопљен у друштво и јер ми се ово друштво уопште не допада, зато што нема правде, зато што су сви исфолирани а ја нити умем нити желим да се фолирам, зато што немам блискост са супротним полом, зато што сам посвађан са свима, лоше је кад је око тебе гадна већина, тако да, пуно сам незадовољан животом. Све оно што је до мене то радим да ми буде боље и тим стварима сам мање-више задовољан.
 
Srećna sam uglavnom.
Ne upoređujem se, ne takmičim, ne zavidim... Generalno sam vedra i srećna osoba i odnosim se prema ljudima oko sebe kao da su svi takvi.
Povremeno se i niotkud trenutno osetim kao talac sopstvenog života, ali uviđam da je sve ipak sa razlogom i meni na poklon da bih bila još svesnija svoje sreće koja definitivno ne dolazi bez umovanja, rada, obaveze i odgovornosti.
Paradoksalno-istinitu, čistu i neograničenu sreću osećam kad mi dosta stvari spolja ne ide uopšte na ruku. Tada se budi sve uspavano i već lenjo u meni i shvatam da je najgore što mogu sebi da dopustim bilo kakvo očajavanje.
 
Iako ste ostvarili osnovne zivotne pootrebe, tipa, posao, porodica, roditelj, humanista, pisac, slikar itd..
Nedostale li vam u svemu tome nesto sto bi vas ucinilo zadovoljnijim i srecnijim ...

Hteo bih noćas sve da ti kažem
Sve svoje samoće i sve o sebi
A ti bi se možda nasmijala samo
I u moje priče verovala ne bi,* :whistling: ..

Ili ste srecni i ne treba vam nista vise...
"Sreća je put, a ne cilj." -

...,'mami svetlo na sledećem bregu' ...
i da li covek moze zaista da bude srecan
" Zaista, ti mene tako divno ne znaš..." :kafa:
 
Poslednja izmena:
Da li ste zadovoljni sobom i svojim životom.


Season 4 No GIF by The Office
 
Sreca je trenutno osecanje, ne permanentno.
Zadovoljstvo sobom i svojim zivotom je vec nesto drugo, zato treba i razdvojiti ta dva pitanja u diskusiji.

Da li si srecan - kao pitanje, moze se odnositi samo na trenutak u kome se to pitanje postavilo. I niko nije 100% svog vremena i zivota srecan, a namece se kao ultimativni cilj zivota da budemo stalno srecni.
I to nije u redu, jer u jurnjavi za sveprisutnom srecom, ljudi zaborave da zive zivot. Sasvim je u redu biti tuzan, nezadovoljan, mrzovoljan...naravno, u momentima, ne stalno. Mislim da je jedan od izvora epidemije depresije upravo nametanje te potrebe za permanentnom srecom, sto je neostvarivo, i da zato ljudi padaju u depresiju.

Sreca je samo trenutni impuls osecanja.
Zadovoljstvo sopstvenim zivotom je mnogo vaznije, jer je taj osecaj uz nas (ili nije uz nas) non-stop.

Zato treba ziveti zivot, raditi na duge stvari ono sto se voli, ispuniti zivot ljubavlju i eto zadovoljstva i česte sreće. :)
 
Sreca je trenutno osecanje, ne permanentno.
Zadovoljstvo sobom i svojim zivotom je vec nesto drugo, zato treba i razdvojiti ta dva pitanja u diskusiji.

Da li si srecan - kao pitanje, moze se odnositi samo na trenutak u kome se to pitanje postavilo. I niko nije 100% svog vremena i zivota srecan, a namece se kao ultimativni cilj zivota da budemo stalno srecni.
I to nije u redu, jer u jurnjavi za sveprisutnom srecom, ljudi zaborave da zive zivot. Sasvim je u redu biti tuzan, nezadovoljan, mrzovoljan...naravno, u momentima, ne stalno. Mislim da je jedan od izvora epidemije depresije upravo nametanje te potrebe za permanentnom srecom, sto je neostvarivo, i da zato ljudi padaju u depresiju.
sobom da, svojim zivotom ne
...
Sreca je samo trenutni impuls osecanja.
Zadovoljstvo sopstvenim zivotom je mnogo vaznije, jer je taj osecaj uz nas (ili nije uz nas) non-stop.

Zato treba ziveti zivot, raditi na duge stvari ono sto se voli, ispuniti zivot ljubavlju i eto zadovoljstva i česte sreće. :)

:ok:
sobom da, svojim zivotom ne
obrnuto :D
Sobom ne,... a svojim životom, da ;)
 

Back
Top