Čitam tako ostrašćene i agresivne glasove kako nam nikad nije bilo gore, kako je Zoran Đinđić unazadio i upropastio zemlju Srbiju.
Pa evo, dragi moji ostrašćeni, samo da vas podsetim. I da pitam da li ste već zaboravili ?
Pre = SPS + JUL + SRS. Posle = DOS. Dakle, pre i posle 5. oktobra. Redom, jedno po jedno.
1. Ekonomija
Pre:
Od jake i ekonomski moćne Srbije dobili smo rupu. Od fabrike - šupu. Preko 90 % propalih fabrika. 60 % nezaposlenih. Od zaposlenih 90% ide na posao i ne radi ništa.
'93 Prosečna plata = Prosečna penzija = 5 DM
'98 Prosečna plata = Prosečna penzija = 60 DM
Posle:
Totalno propale fabrike se gase. Ostale se privatizuju - na javnim aukcijama, pa - ko da više. Velike firme se prodaju strateškim partnerima. Firme i fabrike dobijaju vlasnike, zna se šta je čije i ko o čemu brine. 60 % zaposlenih. 80% zaposlenih radi !
2004. Prosečna plata = 14.000 din = 350 DM. Prosečna penzija = 9.500 din = 250 DM
2. Finansije (ovo mi je čak i muka da pišem)
Pre.
Svetski rekord u inflaciji. Milion milijardi procenata mesecno. A onda, posle '94, "samo" 100 do 200 % godišnje. Banke su krale ljude, a ne obratno. Pare odnošene u džakovima helikopterima ili specijalnim letovima. Devize smo menjali isključivo na ulici, i tako svi činili krivična dela za koje je predviđena kazna do 5 godina zatvora. Niko nije mogao da štedi, krediti su bili mislena imenica, platne kartice nisu postojale.
Posle.
Zatvorene banke monstrumi i donosaurusi. Otvorene nove stabilne finansijske institucije. Poverenje se polako vraća u banke. ( U početku mi je bilo čudno da uložene pare mogu da podignem ! ) Kurs dinara stabilizovan. Otvorile se menjačnice. Dugovi propalih banaka počeli da se vraćaju (Stara štednja, Dafiment ...). Dostupne su nam platne kartice. Mogu na bankovni račun da primim uplatu iz inostranstva. (Wow !) Ponovo se uspostavili krediti za belu tehniku, automobile, stambeni, gotovinski.
3. Trgovina.
Pre.
Šverc. Lopovluk. Banda. Benzin smo kupovai u kantama na ulici. Čokolade i dezodoranse sa improvizovanih tezgi pored pijaca. Samoposluge su bile puste. Robna kuća - šta je to ? Iole vrednija roba se prodavala isključivo za devize. Ono malo zvaničnog izvoza bio je privilegovan posao političkih moćnika. Tako je voće izvozio "Progres" a pšenicu "Simpo". Uvoz se radio preko specijalnih dozvola, rezervisanih za JUL.
Posle.
Šverc benzina iskorenjen, šverc cigareta sveden na 10%. Uvedene akcizne markice za alkohol, duvan. Počeli smo da kupujemo u samoposlugama i radnjama. Cigarete na trafikama. (!) Ukinute izvozne dozvole. Liberalizovano 90 % uvoza. Otvorili se veliki lepi supermarketi. I automobili se kupuju za dinare.
4. Spoljna politika
Pre.
Od '92 do 2000 u goste nam nije došao ni jedan visoki državnik iz sveta. Zvanična, nezvanična, radna, prijateljska poseta - ništa ! Ni predsednik, ni premijer ni šef diplomatije. Niko ! Niti su pozivani naši državnici. Na skupove, samite, inauguracije ... Nigde.
K'o da smo neki najgori baksuzi, pa nas niko ne zove ni na slavu, ni na krštenje, ni na ispraćaj. A koga mi pozovemo, taj neće da pređe prag naše kuće.
Dobro, ispravljam se, bilo je poseta od strane Kine i Rusije.
Posle.
Država vraćena u međunarodna udruženja. UN, Savet Evrope, Svetska Trgovinska Organizacija, Međunarodni Crveni Krst, Svetska Banka, Međunarodni Monetarni Fond. UEFA, FIFA, FIBA. Dolaze nam gosti. Pozivaju naše državnike u radne, zvanične, prijateljske, nezvanične posete.
5. Unutrašnja politika
Pre.
Monolitno jednoumlje. Policijska tortura nad političkim neistomišljenicima. Skupština pretvorena bukvalno u kafanu, gde su jedni pijani uz pesmu bančili a drugi fizički izbacivani. Izbori pretvarani u farsu. Policajci u civilu bejzbol palicam premlaćivali ušesnike raznih protesta.
Posle.
Politički govor se upristojio, bivši premijer dočeka novog i preda mu kabinet. Predsednički kandidati se rukuju pred gledaocima. Korumpiranim političarima se sudi ! Nema pendrečenja na ulici. Pokreču se procesi protiv bahatih policajaca. Čak i skupština sve manje liči na cirkus. Vlast shvata da je privremena !
6. Ostalo.
Pre.
Kulturni život = turbo folk.
Zvanično izdavaštvo = piraterija.
Sport = 0 Broj gledalaca na svim utakmicama u jednom kolu fudbalskog prvenstva = 450. UEFA, KEŠ - šta to beše ?
Svakodnevna ubistva - sasvim normalna stvar.
Zdravsto ? Lipsalo !
Naplata štete od osiguravajućeg društva ? Iluzija !
"Srpski patrioti" haraju, pljačkaju, ubijaju. I veličaju Srbiju i patriotizam.
Posle.
Kvalitetni narodnjaci opstaju. Ali budi se i ostala muzička scena. Opet ima rok koncerata (čak i stranih grupa !)
Piraterija počinje da se kažnjava i suzbija
Učestvujemo na međunardnim turnirima, fudbal staje na noge.
Zdravstvo - zubari imaju plombe, hirurzi imaju zavoje i konce.
Osigurajavaća društva stvarno osiguravaju.
Da li je idealno posle 5. oktobra? Nije. Da li smo sada Švedska ili Švajcarska ? Nismo.
Ali, nemojte zaboraviti kako je bilo pre !
I na kraju, pitanje: Da li je Zoran Đinđić poveo Srbiju putem da postane stvarno normalna zemlja ?
Јадни мој фићо.. трокир`о. 
