S obzirom da moje teme baš zapaženo prolaze, otvaram ovu temu u podkategoriju 'Politika' jer smatram da politika ima i te kako veze sa ovom počasti,
U poslednje vreme je primetan sve veći broj kućnih ljubimaca u urbanim sredinama, pogotovu kučića. Ovaj trend je najverovatnije krenuo od američkih serija i filmova kako se sada IN i u Trendu da se ima malo belo kuče koje kevkeće u društvu među ljudima, ističući ga kao socijalni simbol a možda i simbol dobrog materijalnog stanja. Dalje, ljudi vuku one jadne životinje uzicama kao robove po gradu, otežavajući kretanje drugim prolaznicima, što zbog dugačke uzice, što zbog potencijalne opasnosti da eventualno i nekog napadnu. Onda, 99% vlasnika se uopšte ne obazire to što se njihova 'mezimica' istovari po ulici ili u parku i što će to neko najverovatnije da ugazi i tu zarazu i prljavštinu preneti dalje... A tek kada krenu besomučnu da laju u zgradi i ulazu, tako da odzvanja cela zgrada i ceo komšiluk, da ne pominjem to što mnogi svoje kučiće zatvore na terasi i nema ih po ceo dan kući a on jadan laje ni laje. Takođe, barem na Zvezdari na Mirijevu ovamo, svaka kuća u dvorištu ima kuče, gde većina laje na prolaznike, da ne pominjem to kada se uveče oko ponoći udruže pa svi zajedno laju kao u čoporu, kao da smo na selu negde.
Pitanje: Da li je humano imati psa, pružiti mu svu ljubav i primiti ljubav od iste te životinje, da li je pas zaista čovekov najbolji prijatelj i da li je pas tu za čoveka u dobru i u zlu?
Ili, da li je u pitanju čisto američko pomodarstvo da se vidi da se ima, da se vodi na češljanje, manikir pedikir, da mu se organizuje rođendan, da mu se kupuju odelca i razne stvarčice... ali sve to da bude primećeno u društvo da ljudi pomisle da je u pitanju brižna osoba sa puna empatije? Ili je u pitanju čisto lečenje samoće jer taj neko ko drži kučiće ustvari ne voli ljude niti ljudi ne vole njega, pa je lakše kučetom komandovati za koru hleba i krov nad glavom, nego nad čovekom-devojkom koja će posle one stvari ipak postavljati pitanja....
