Quantcast

Da li ste za ili protiv nezavisne Republike Srpske?

Da li ste za ili protiv nezavisne RS?

  • Za

  • Protiv


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Darth Vader

Veoma poznat
Poruka
10.179
Naravno da sam protiv.
Ne vidim razloga zasto bi bila nezavisna. :dontunderstand:
Eto vidis to je jedan od razloga zasto 98% Srba u Republici Srpskoj vidi 1000 razloga da Republika Srpska bude nezavisna.To sto Muslimani u MHF-u ne vide nista osim svojih interesa.Inace se ovih dana MHF raspada zbog nakaradne vlade koja je napravljena bez Hrvata.
Majorizacija koju sprovode Muslimani nad Hrvatima bi bila jos i gora prema Srbima samo kada bi Srbi bili toliko glupi i pristali da ih neko porobljava.
 

mladjo11

Zainteresovan član
Poruka
179
Ne vidim brate ni ja razloga zašto postoji Federacija. Bosna je prvobitno bila dio Srbije, zatim odvojena ali ipak srpska zemlja. A sada, zahvaljujući Turcima osvajačima, Bosna je puna muslimana. Ako će neko odvojiti Republiku Srpsku od muslimana to ću biti ja, sad mi je 16 godina, do 40-te ću stići do predsjednika republike!
A kad odvojim Republiku Srpsku uvećaću je pa je pripojiti Majci Srbiji!
Živjeli Srbi i živjela Velika Srbija
 
Poslednja izmena:

Darth Vader

Veoma poznat
Poruka
10.179
Декларација независности Српске и њених држављана



Декларација независности Републике Српске и њених држављана

Када у историји за један народ постане неопходно да се политички одвоји од другог и да на себе преузме, осим других права, и право самосталног и раноправног односа са друим народима, дужно поштовање за свјетску јавност захтјева да се наведу и објасне разлози који су га приморали да предузме такав крупан историјски корак.

У историји српског народа никада није било веће светиње од слободе – како духовне, тако и политичке. То је увијек дјелом и жртвом потврђиван смисао нашег државног гесла:''За крст часни и слободу златну''. Слободи је, дакле, у српским историјским опредјељењима припала част да буде обложена најскупоцјенијим металом. У цјелини гледано српска историја и није ништа друго него једна вијековна битка за слободу у којој су се пораз и побједа смјењивали. Али ако ниједна побједа није била дефинитивна, још мање је био дефинитиван пристанак на пораз – од косовске жртве до ''мартовских ида'' 1941. и дана данашњег. Косовска мисао на којој се темељи историјски субјективитет српског народа у својој људској основи истиче прије свега такво непријстајање на пораз као предачки завјет битке за слободу, златнију и претежнију од живота самог.

Слиједећи то опредјељење и категорички императив своје историје српски народ у Републици Српској да је свој глас на референдуму 15. и 16. маја 1993. за ''самосталну Републику Српску која се слободно може удруживати са другим народима и државама''. Таква одлука народа темељи се прије свега на сљедећим разлозима наше најновије историје:

- Приликом распада СФРЈ до којег је дошло сецесијом Словеније и Хрватске 1991. године и сецесијом СР БиХ 1992. године, а против воље српског народа, Срби у бившој Хрватској и БиХ изгубили су своју слободу и равноправност. У Хрватској се то очитовало најприје уставним промјенама – брисањем Срба као конститутивног народа. У бившој СР БиХ тај процес је почео прије првих демократских избора 1990. на тај начин што је тадашњи режим промјеном у републичком Уставу сувереност везао за републику, а не за њене конститутивне народе, као што је то било од формирања БиХ као једне од федеративних република (Амандман на Устав СР БиХ, члан 1. алинеја 2). У исти мах, тадашње републичко руководство , у октобру 1990. Године, одбило је приједлог Српске демократске странке да се у Скупштини разматра формирање Вијећа народа које би гарантовало националну равноправност.

- Тај процес обесправљивања српског народа у бившој СР БиХ наставио се и након првих демократских избора 1990. У Предсједништву , као и у Скупштини, створена је политичка коалиција друга два народа која је прегласавањем све више угрожавала право и виталне интересе српског народа. Тако је неуставном процедуром – а против воље српског народа који се на плебисциту 1991. изјаснио да жели остати у Југославији – расписан референдум о суверености и затражено међународно признање.

- Руковођен начелима да за себе тражи само оно што даје и другима, одностно да је његова слобода ограничена слободом других, српски народ је, преко својих представника, пристао на основна начела Лисабонске конференције и потписао, заједно са представницима друге двије националне заједнице, мапе о територијалној подјели бивше СР БиХ на етничком принципу 18. марта 1992. Била је то могућност да се једном врстом децентрализације обезбиједи равноправност сва три народа и да Босна као демократски трансформисана држава евентуално добије самосталност. Међутим, прије завршетка Конференције, Европска заједница је 6. априла 1992. признала Босну као суверену државу. ''Муслимани нису одржали ријеч'', изјавио је предсједник Конференције о Босни Жозе Кутиљеро. Тако је пропао договор и Лисабонска конференција , а Србима је преостало да се за своја права боре оружјем у рату који је тако хрватско-муслиманска коалиција наметнула.

- Лондонска конференција се завршила Венс-Овеновим планом који би требало још више да обесправи Србе, како географски, економски, тако и политички. Зато је тај план једнодушно и одбијен на референдуму 15. и 16. маја 1993. године.

- Нејасно је и неприхватљиво зашто међународна заједница од три народа који су више од годину дана у рату тражи да живе у једној држави. Тим прије што никад није постојала босанска нација, већ увијек три културно и историјски специфична идентитета. Тим више што Босна , осим у кратком периоду у средњем вијеку, и то у другим границама, није била независна држава него, све до прошле године, у саставу других држава, а најдуже под турском и аустријском окупацијом.

На основу таквог историјског и трагичног ратног искуства, а у циљу успостављања трајног мира, политичке стабилности и националне равноправности, као и спремности да преговара о свим спорним питањима са друге двије националне заједнице, укључујући питање граница, односно територија – Народна скупштина Републике Српске потврђујући резултате референдума доноси ову Декларацију.

Заклињући се својим животима, иметком и чашћу – које је још наш Вук Караџић издвојио као три битна људска права – објављујемо свјетској јавности да ће представници Републике Српске убудуће општити са другим државним субјектима и странама у сукобу као представници независне државе, поштујући међународне норме и конвенције.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.