kojote
Elita
- Poruka
- 18.640
Ne treba tu mnogo mudrosti, Jeko. Za pocetak bice dovoljna tvoja svest da (makar) nesto treba menjati,Trenutno nisam srecna jer, iako imam sve ono sto je sasvim dovoljno za licnu srecu, nedostaje mi mudrost da to shvatim i prihvatim da sam sitan faktor za menjanje sistemskih drustvenih nepravilnosti.
(ocigledno je da ona postoji, jer te ista sprecava da budes srecna, iako je vecina preduslova zadovoljeno)
da treba konacno izvaditi glave iz peska, hrabrosti suociti se sa zalosnom istinom da u tvojoj (nasoj) neposrednoj
blizini egzistira, na samoj granici opstanka, puno tvojih zemljaka kojima treba pomoci (i koji je od tebe, nas iscekuju
kao ozeb'o sunce), kao i cvrste resenosti da im pomognes/mo.
Osecam potrebu da kazem i sledece: da se ne bi koji(n)im slucajem ponovio slucaj "Smoki", i da na se na kraju nekoj od vas ne rodi u vuglici suluda ideja
da predlozi akciju prikupljanja hunanitarne pomoci za vaseg Cuvara, reci cu vam da sam svojim ostvarenim rezultatima u zivotu
vise nego zadovoljan, da sam uspeo da od zarade kupim onaj visak slobodnog vremena o kome sam govorio i da ga koristim
na iste one delatnosti koje sam pominjao objasnjavajuci ulogu i mesto novca u svom kojotskom zivotu. Dakle, ponovicu Jecine
reci (nadam se da se ona nece nelagodno osecati zbog toga sto koristim njenih ruku delo): iako imam sve ono sto bi prosecnom
coveku trebalo da bude dovoljno za licnu srecu, nedostaje mi (odavde nastavljam svojim recima, hvala i cao, Jecika) sreca vise od
polovine mojih sugradjana i zemljaka. I da ovo ne bi licilo na politicku tribinu i licnu promociju Cuvara secera (neki ce se pozaliti na
pateticnost mojih reci, ali, mogli biste da me izaberete, na primer, za vaseg dozivotnog cuvara), stavicu tacku na svoje ucesce u ovom
topicu... pardon, reci cu jos jednom: ne, nisam srecan (i ne verujem da je iko od vas istinski srecan).