Нисам несрећна. Тек ћу да штрајкујем. И не због несреће, него због неправде.
И бићу срећна кад успем у својим намерама.
Помисао на срећу коју ћу остварити ствара задовољство у мени.
Halo, halo... Dobar dan, mogu li da dobijem Vandu?
- Hej, Vandice, zdravo! Srećan sam što te čujem. Kako si?
(a ti sada odgovaraš)
- Haj, Kojote! Srećna sam i ja kad čujem tvoj glas (razuma, prim kuc.).
Dobro sam, hvala na pitanju. Ne mogu baš da kažem da sam srećna,
ali nisam ni nesrećna. Osećam se dobro, radni elan mi je na visini, čula
izoštrena i spremna za borbu. Za dugu, dugu borbu, koja, nažalost, neće
doneti neki veliki rezultat, ali je u današnje vreme svaka pobeda - razlog više za radost i slavlje.
- Sreću, kažeš?
- Ne sreću, kojote, samo trenutnu radost što smo izvojevali kakvu-takvu, da ne
kažem pirovu pobedicu. Inače, ne žalim se ja, naučila sam da izlazim na kraj sa malim prihodima, i da se RADUJEM malim stvarima, ali ima još toliko stvari koje
bi trebalo uraditi, pokušati popraviti... NE, SREĆNA NISAM. Ne još uvek.
Dakle, u konkretnom slučaju logično je bilo odabrati opciju "ne, nisam srećna",
jer to automatski ne znači biti nesrećan. Naravno da ti ni deset puta veći
mesečni prihodi neće automatski doneti sreću. Omogućiće ti da se možda češće
osetiš radosna, jer novcem se kupuje vreme, višak slobodnog vremena
koji trošiš na bavljenje poslovima koje voliš, koji te ispunjuju i često čine radosnom:
čitanje, gledanje filmova, češći i duži odlasci na odmor (i u kafanu, jašta!), na kraju
(ili na početku - ko kako voli) donacije, ktitorstva, paketići humanitarne pomoći koju
možeš lično ti pružiti ljudima kojima je to potrebno, itd, itd...