Da li ste radoholičari?

Džudi S

Domaćin
Moderator
Poruka
4.079
TEMA.jpg
Kao što nije dobro kada neko pokazuje lenjost na poslu, kada mu je svejedno koliko će sati efektivno raditi, tako nije dobra preterana potreba za radom.

Šta je radoholizam?

Termin radoholizam se pojavio 1971. godine. Uveo ga je u nauku psiholog Wayne Oates, koji je radoholizam opisao kao “prinudnu ili nekontrolisanu potrebu da se neprekidno radi”. Korak dalje u tumačenju otišli su Sorensen, Feldman, Porter i Robinson definišući ga kao zavisnost od rada.
Bez obzira što pojedini naučnici ističu pozitivnu stranu, radoholizam se obično posmatra u negativnom kontekstu. Odnosno, kao sindrom koji se sastoji od visokog nagona, velike uključenosti u rad i niskog zadovoljstva u radu.

- Izvor https://psiholoskosavetovanje.rs/radoholizam/

Fotografija sa sajta Pixabay.com

Da li mnogo brinete o poslu? Da li ste radoholičari? Šta mislite o radoholičarima?
 
Nisam.
Jesam profesionalac i ne zabussavam nikada.
Poznajem mnogo radoholiccara u firmi.
Takav nam je i direktor...covek je bukvalno bolestan.
Kad nemas meru to je jedno ali kad nameces drugima to je bezobrazluk.
A radoholicari na pozocijama su takvi.
Srecom drugari i ja smo vec u godinama kad se ne obaziremo visse na takve.
odradimo svoje posteno i kucci.
Za bedan iznos novca koji dobijamo iskreno cudim se sto niko ne zabussava.
A radoholicarima zelim da potraze i pronadu pomocc.
 
Bila sam radoholičar. Za razliku od definicije radoholizma "niskog zadovoljstva u radu", ja sam bukvalno obožavala svoj posao.

Sve što sam mogla da radim od kuće, radila sam. Brinula sam kako se snalaze koleginice koje rade umesto mene.

Ne znam šta je uticalo na moju želju da menjam posao ( nije kriv kolega čije se radno mesto tek formiralo ).

Posle promene posla, više nisam bila radoholičar.

Sa ove vremenske distance mislim da radoholičari greše. Dok ogromnu pažnju posvećuju poslu, njihov organizam trpi, njihova porodica trpi. Nemaju vremena za druženje, šetnju, čitanje knjige, gledanje filmova.

Novac jeste pokretač da neko postane radoholičar, i meni je prijala veća plata, bonusi za prekovremeni rad..a onda sam shvatila da novac nije toliko važan i da posao nije najvažniji u životu.

Da li ćete postati radoholičar zavisi i od radnog okruženja...da li grešim?
 
Licno smatram da je to do karaktera ali uz kombinaciju nekih motiva i okolnosti.
Ja sam trebao do sada pet puta postati radoholicar zbog okruzenja
A nije se desilo iako su me i neke privatne okolnosti gurale u tom pravcu.
Nema tog posla voleo ga ili ne ni te plata ma kolika da je
koji mogu da zamene zdravlje i socijani zivot.
 
Od onih sam radnika koji svoje dužnosti uvek obavljaju savesno i odgovorno, za sobom ostavljaju red i transparentnost rezultata, ali onog trenutka kad napustim radno mesto, za tu grupu ljudi više ne postojim. Da sam radoholičar tokom smene, pokazalo bi vam to da sam sa viših pozicija uskakala da pomognem i odmenim ljude sa nižih, čak i ako to znači da "povredim ugled svoje titule i uniforme", kad primetim da... :zcepanje:bismo mogli ostati duže na radnom mestu od predviđenog!
Jedna koleginica istog ranga mi je sugerisala da to ne radim, da me moj tim neće poštovati nikad. Nisam ni zahtevala poštovanje tipa koje je ona sanjala da doživi, ali to je druga tema.
Izgleda da poistovećujem "radoholičar" sa "perfekcionista", ali samo u sklopu radnog vremena.
 
Za iznenadni napad virusa morao sam do Dragiše Mišović...

Pored ostalih pitanja tipa pušite, pijete, lekovi, dijabetes, volite Vučića i ostalo

beše pitanje: DA LI STE SKORO BILI NA ODMORU?

Izgleda napravili socijalistički virus, pa ako nisi bio na odmoru više od 6 meseci...
Svaka ĉast! :D
 
Za iznenadni napad virusa morao sam do Dragiše Mišović...

Pored ostalih pitanja tipa pušite, pijete, lekovi, dijabetes, volite Vučića i ostalo

beše pitanje: DA LI STE SKORO BILI NA ODMORU?

Izgleda napravili socijalistički virus, pa ako nisi bio na odmoru više od 6 meseci...
Svaka ĉast! :D
Ja sam poslednji put zbog virusa bio kod doktora kada sam imao koronu u sred pandemije.

Inace, jedan od razloga da dobijes neko virusno ili bakterijsko oboljenje je da menjas mesto. Tako da, to je OK pitanje ako misli da si bio negde na odmoru, tipa na moru. Ako misli da li si uzimao odmor i sedeo kod kuce, to je debilno pitanje u smislu dijagnoze.

Vrlo moguce da nisi razumeo kontekst pitanja.
 
Od onih sam radnika koji svoje dužnosti uvek obavljaju savesno i odgovorno, za sobom ostavljaju red i transparentnost rezultata, ali onog trenutka kad napustim radno mesto, za tu grupu ljudi više ne postojim. Da sam radoholičar tokom smene, pokazalo bi vam to da sam sa viših pozicija uskakala da pomognem i odmenim ljude sa nižih, čak i ako to znači da "povredim ugled svoje titule i uniforme", kad primetim da... :zcepanje:bismo mogli ostati duže na radnom mestu od predviđenog!
Jedna koleginica istog ranga mi je sugerisala da to ne radim, da me moj tim neće poštovati nikad. Nisam ni zahtevala poštovanje tipa koje je ona sanjala da doživi, ali to je druga tema.
Izgleda da poistovećujem "radoholičar" sa "perfekcionista", ali samo u sklopu radnog vremena.
Pa naravno da nece ceniti, ima da podmecu nogu da ne ispadne da su losiji
 
Недостатак реда утиче на вишак рада.
Три оброка и две ужине.
Сан од 7-8 сати дневно.
Недељом црква.
Одржавање добрих односа са делом фамилије, пријатељима.
Поспремање и поправке по дому.
Хоби.
Култура.
Здравље....
Тако би, отприлике, требао да изгледа ред.

А у збиљи је ретко када заиста тако.

Приметио сам да многи људи,
на послу налазе ред.
Зна се ко је за шта задужен.
Сложено, чисто, сортирано, уредно.
Долазак, одлазак.
Пауза од-до.
Процедуре и обавезе.
Нема много простора за изненађења и стрес.

Све обрнуто.
 
Kako? Niko u tvojoj okolini nije radoholičar? Ja imam takve ljude u svom okruženju.

Pa sad zavisi, mislim da definitivno najveći radoholičar koga ja znam je moja majka, inače ja sam ovako sušta suprotnost od nje u tom smislu (iako sam od nje nasledio te neke osobine kao što su emotivnost, saosećajnost, empatija, briga za druge, itd).

Inače ja sam ovako dosta lenj i inertan (iako sad lenjost je širok pojam i postoji više vrsta lenjosti) u smislu da nikad ono nisam tražio smisao života u radu niti mi je rad sam po sebi bio neki cilj i prioritet i uvek sam neki svoj lični komfor i stvari koje volim i koje mi pričinjavaju zadovoljstvo stavljao ispred rada i obaveza.
Ono prosto nisam nikad dozvoljavao da postanem zatočenik i talac rada i da mi rad i posao diktiraju život i postanu neka centralna stvar u mom životu oko koje će se kao sve vrteti i uvek sam težio nekom malo opuštenijem i ležernijem načinu života.
 

Back
Top