Primate li goste, idete li u goste, posećujete kafee?
Sve u stilu pesme ''Nemam ti kad'' od Who See-a. Da l' da je zalepim?
Hmmm... verovatno su i vrapci čuli, ali... Why not?
Naravno da uvek imam vremena za ljude koje volim, za one koje osećam da me vole, ali smo slični pa ako zakaže druženje licima u lica, oči u oči-imamo telefon, Viber, Skype... ali uglavnom smo u fazonu:znaš me-znam te, uvek si dobrodošla, bani-znaš mi ritam, znam ja tvoj-niko nikome neće praviti smetnje po nekom nepisanom pravilu.
Ni pre te Korone nisam volela upadice nekih ''gostiju'' bez najave, pre bih ih nazvala ne ni hajduci nego ''uskoci'', a ne volim ih ni sad. (Brate, ako ti imaš slobodan dan, ne znači da ga imam i ja-moraš prvo da nazoveš, vidiš kud sam, šta sam i ko sam danas uopšte... Neki nikad da nauče, a ja se najavljujem telefonom komšinici iz susedne kuće za koju 100% znam da uglavnom ništa ne radi i slobodna je za čet-partiju od-do.
).
Lično u goste ne idem jer su mi sve ekspedicije po principu-imam cilj-idem do cilja i onda se vraćam kući. Takav sam tip, uvek imam nevidljivu štopericu za obavljanje stvari po gradu i moram da se vratim kući na vreme. Nema skitanja. Posete bliskim rođacima ugovaram kao i svaki normalan čovek-pozovem i pitam kad su slobodni pa da vidim kad sam ja... I onda ipak pozovem još jednom onako skockana i spremna da utvrdim da je sve i dalje ok.
To po kafića više ne nalazim za opravdano. Npr. iz škole sam bežala u kafiće jer mi je kafić bio zanimljiviji.
Sa fakulteta odeš na pauzu u kafe i dopinguješ se đubretom za sledeća predavanja.
Sad... kapiram da samo veoma važni bizmismeni, kladioničari i ostali džabalebaroši vise po kafeima i kafićima.
Sve što sam napisala je samo moje lično viđenje, niko ne mora da se slaže, različiti smo pa tako treba različitosti međusobno i da ispoštujemo. U demokratiji.
