Da li ste nekada voleli, a ljubav nije bila uzvraćena?

Pogledajte prilog 1587677
Ljubav je najlepše ljudsko osećanje. Najiskrenije. Najlepša je kada je emotivno zrela i uzvraćena.

Da li ste nekada voleli, a ljubav nije bila uzvraćena? Kako ste se tada osećali?

Kako ste preboleli tu neuzvraćenu ljubav?
Remember Interview With The Vampire GIF by Anne Rice's Immortal Universe
 
Pogledajte prilog 1587677
Ljubav je najlepše ljudsko osećanje. Najiskrenije. Najlepša je kada je emotivno zrela i uzvraćena.

Da li ste nekada voleli, a ljubav nije bila uzvraćena? Kako ste se tada osećali?

Kako ste preboleli tu neuzvraćenu ljubav?
Da
Pa... Preboleo
Bilo je njih 2 relativno davno i jedna relativno skoro (doduše ta je bila uzvraćena ali okolnosti nisu išle na ruku)
To je što se tiče ljubavnih odnosa

A prijateljskih, tu je bilo isto interesantno.
Dva prijateljstva su mi "pukla" pre skoro dve godine. Iz različitih krajeva su ti ljudi (jedan bivši prijatelj iz BG i jedna bivša prijateljica iz inostranstva)

Oboje su se poneli, glupo i primitivno. Ona je doduše ispala "nekako ok" a on je prosto infantilan čovek koji se prema bivšim prijateljima ponaša izuzetno primitivno i dečije. Veliko razočarenje, ali dobro ;)
 
Одговор на питање је да.
Толико пута да сам престао да бројим.
Више ме чак и не погађа...
Сад кад и помислим да би нешто могло бити љ од љубави
не реагујем јер ионако неће бити узвраћено...
јбг...тако је како је...
Све су оне желеле да будемо пријатељи.
Немам проблем с тим, али не трудим се нешто посебно...
чак прекидам и контакт после неког времена.
 
Pogledajte prilog 1587677
Ljubav je najlepše ljudsko osećanje. Najiskrenije. Najlepša je kada je emotivno zrela i uzvraćena.

Da li ste nekada voleli, a ljubav nije bila uzvraćena? Kako ste se tada osećali?

Kako ste preboleli tu neuzvraćenu ljubav?
Nasmeja me tema jer mislim da ne postoji neko ko je živeo, a da nema neuzvraćene ljubavi.
Za mene su moje uglavnom mislile da sam šašava jer se zatelebasam i samo mlataram, smejem se ili još gore-ne znam nikako šta da kažem.
Smišljam kod kuće, pišem, ali kad se sretnemo, ja sve zaboravim i blenem, pa nije pristojno blenuti, pa skrenem pogled, u zid, u zid. Neću biti nepristojna već samo poremećena. :rotf:
Ko bi, i sa namerom, to voleo da proživljava stalno?
Prebrinula sam to, nema više tog zaljubljivanja, ali bilo je teško i mnogo želje da se promenim, da sledeći neki put budem "normalna"...
Studirala sam da bih ovladala komunikacijom, da nisam tako blesava i da ne znam šta reći. Briga me za studije, hoću da se ne zbunjujem kad hoću da pričam sa nekim u koga se zaljubim! :D
Nije mi žao ničega. Neka su svi živi, srećni i zdravi.
Što se tiče prijatelja, sve razumem. Život je to. Kad bismo se sreli, i dešava se-mi se obradujemo silno i iskreno, izljubimo i grlimo, i ispričamo kao da nije prošlo ni nedelju dana, a ne godine.
Imali smo intezivna prijateljstva, po jednu radnu smenu svaki dan... Znali smo se i znamo se kao da nas je ista majka rodila. OK... Nestajemo jer ne stajemo, nema se vremena za ono onako od pre, a kad se sastanemo, ne znamo kako da se odvojimo.
 
Često sam voleo devojke koje nisam mogao da imam, sto platonski kad sam bio mlad bas, valjda zabranjeno voce, sto kad se dese neke stvari ja se zaljubim a njima ja npr jedan od primera, razonoda za los brak, i ima tu nesto al nije realno i nema buducnost, a onako naivno gajis laznu nadu i izgaras, a njoj ste nasli nacin da ucinite jedno druo srecnim. Bilo je svacega i puno se muskih suza lilo i prolilo. Al neka, nisam ni ja bio cvecka, mora neki balans da postoji… karma je cudo. Al opet mislim da sam ja gore zavlacio nego sto se meni desavalo, samo ne iz lose namere, vec mladost ludost, razonoda.

A i mozda je sasavo al ima nekoliko poznatih osoba, naravno skroz nerealno i za stupiti unkontakt za kojima mi srce klinacki zaigra iz nekog razloga, al akd to je povšno
 
Bio si u vezi sa nekom poznatom osobom? Pitam jer sam i ja bila..i bilo je užasno. Mislim, bili smo u vezi par meseci.
Sad sam radoznao da saznam vise, ako nije tajna.
Bio sam, sa poznatom glumicom iz inostranstva, velika zivotna lekcija, al dve godine mi je bio totalni haos u glavi, mogao bih 3 strane da ispisem. Hteli smo najbolje a radili najgore, mnogo povredjivali jedno drugo, a opet toliko znacili jedno drugom kad je najteze. Al pomucena pamet skroz kad izgubis sebe, racionalst 0 , pa te i dobre i lose emocije kontrolisu. A oboje smo tad imali zivotne probleme sa strane ona svoje ja svoje. Oboje smo prebise ulagali da nas je sagorelo, bili posesivni, ljubomorni, a opet sa druge atrane brizni, pazljibi, spremni da uradimo sve za drugu osobu. Rolerkoster emocija. Al da sam bio neiskusan i mlad, pa ajd, al vec sam sve te decije bolesti davno prelezao, a opet izgubio sam razum, nikad vise.
Da ne smaram i ne sirim, nakon sto smo se razisli, ostali smo prijatelji, sto je tek postalo tolaocno, jer su emocije jos postojale, onda sam umalo postao alkoholicar, znao sam danima da pijem i pijem, da pravim hluposti, gubim prijatelje, strasno :/ al eto i tu, ostali su pravi prijatelji koji su bili tu za mene, spasio me i trening, uvek sam bio sportista i tako.
Eto izvini sad sto otvorih dusu, al eto velika lekcija i nauk.
Al eto i sad kad je vidim nesto osetim, al potisnem. A proslo vec dosta godina i svasta se desavalo u medjuvremenu.
 
Ne mogu da pišem javno o kome je reč. Posle raskida došlo mi je da obelodanim kakav je on, i kakve su još neke njegove kolege. Ali sam odustala od pisanja tabloidima.

I pišem polako roman o toj toksičnoj vezi, samo sam na početku ubacila nešto što on nije uradio, da bih nastavila priču o njemu, bio mi je kao podrška ( to je već fikcija ). U gotovo svim knjigama-romanima, 50 posto je fikcija, 50 posto istina ( autobiografija ili piščev alter ego ).
 
Poslednja izmena:
Ne mogu da pišem javno o kome je reč. Posle raskida došlo mi je da obelodanim kakav je on, i kakve su još neke njegove kolege. Ali sam odustala pisanja tabloidima.

I pišem polako roman o toj toksičnoj vezi, samo sam na početku ubacila nešto što on nije uradio, da bih nastavila priču o njemu, bio mi je kao podrška ( to je već fikcija ). U gotovo svim knjigama-romanima, 50 posto je fikcija, 50 posto istina ( autobiografija ili piščev alter ego ).
Vau, ne nisam trazio ime, samo me zanimala uokolo prica, al eto imas kupca tomana ;) al ocekujem posvetu :D
 
Vau, ne nisam trazio ime, samo me zanimala uokolo prica, al eto imas kupca tomana ;) al ocekujem posvetu :D

Ne može da bude lepa priča sa nekim ko je alkos, ko ima narcistički poremećaj ličnosti, ko je stariji 10 godina od mene i koji je vređao kada smo raskidali.

Ne znam kada ću i kako objaviti knjigu, dobićeš posvetu, naravno :)
 
Ne mogu da pišem javno o kome je reč. Posle raskida došlo mi je da obelodanim kakav je on, i kakve su još neke njegove kolege. Ali sam odustala pisanja tabloidima.

I pišem polako roman o toj toksičnoj vezi, samo sam na početku ubacila nešto što on nije uradio, da bih nastavila priču o njemu, bio mi je kao podrška ( to je već fikcija ). U gotovo svim knjigama-romanima, 50 posto je fikcija, 50 posto istina ( autobiografija ili piščev alter ego ).
Eto vidis bar je posluzio kao inspiracija za roman. Zanima me, posto ne znam pricu ni o kolegama, ni o profesiji, ali me zanima da li je ego bio ogroman kao sto je slucaj sa poznatima? I da li se radi o veoma manipulativnoj osobi?
 
ego bio ogroman kao sto je slucaj sa poznatima? I da li se radi o veoma manipulativnoj osobi?

Ego ogroman. I besan što sam ja znala bolje od njega neke njegove goste.

I naravno, on je manipulativna osoba. Pre izvesnog vremena sklonili su ga iz info redakcije i čula sam da besni zbog toga. Nije dobio otkaz, radno mesto je u skladu sa njegovim znanjem i iskustvom, ali..On više nije na malim ekranima, a to boli, mnogo, mnogo boli.

I dosta smo offovali ovu temu. 🙂
 

Back
Top