milsu
Ističe se
- Poruka
- 2.899
Сећам се да је раније био форум типа окултизам или мистерије или паранормално тако нешто, а сада не успевам да га пронађем, па морам овде.
Да ли сте некада имали визије будућих догађаја које су се после оствариле?
Да генерализујем и да не идем у детаље, са неких пет, шест, седам година, прогањале су ме ружне визије којих нисам знао како да се ослободим, визије као да се сећам људи и догађаја, шта су радили и шта су говорили, чак и њихових имена, и није ми било јасно о чему се ради. Онда сам на све то заборавио. После двадесет година, догодило ми се управо тачно то, исти људи и догађаји из визија, иста имена, исте изговорене реченице од речи до речи, све потпуно исто. Врло ружан догађај. Сетио сам се онда да сам двадесет година раније имао управо визије о томе што се после догодило. Не знам зашто баш визије о томе, а не о нечему другоме, било је и ружнијих ствари које су ми се десиле, али имао сам визије само о томе. Као да је неко хтео да ми стави до знања да је све намештено унапред, и да нисам могао ништа да избегнем. Хорор, али тако је и на жалост не могу то порећи пошто је истина.
Обесхрабрујуће, али навело ме је на размишљање да није битно шта ми се догађа, већ је битно да будем ја и да будем радостан што ме је Бог створио оваквог какав јесам, а шта год да ми се догађа то није до мене. Зато се увек враћам на стих Џона Ленона, који је очигледно размишљао о сличним егзистенцијалним проблемима: "Nothing you can do, but you can learn how to be you in time." Ништа не можемо, али можемо да будемо ми, и то је оно што је битно.
Да ли сте некада имали визије будућих догађаја које су се после оствариле?
Да генерализујем и да не идем у детаље, са неких пет, шест, седам година, прогањале су ме ружне визије којих нисам знао како да се ослободим, визије као да се сећам људи и догађаја, шта су радили и шта су говорили, чак и њихових имена, и није ми било јасно о чему се ради. Онда сам на све то заборавио. После двадесет година, догодило ми се управо тачно то, исти људи и догађаји из визија, иста имена, исте изговорене реченице од речи до речи, све потпуно исто. Врло ружан догађај. Сетио сам се онда да сам двадесет година раније имао управо визије о томе што се после догодило. Не знам зашто баш визије о томе, а не о нечему другоме, било је и ружнијих ствари које су ми се десиле, али имао сам визије само о томе. Као да је неко хтео да ми стави до знања да је све намештено унапред, и да нисам могао ништа да избегнем. Хорор, али тако је и на жалост не могу то порећи пошто је истина.
Обесхрабрујуће, али навело ме је на размишљање да није битно шта ми се догађа, већ је битно да будем ја и да будем радостан што ме је Бог створио оваквог какав јесам, а шта год да ми се догађа то није до мене. Зато се увек враћам на стих Џона Ленона, који је очигледно размишљао о сличним егзистенцијалним проблемима: "Nothing you can do, but you can learn how to be you in time." Ништа не можемо, али можемо да будемо ми, и то је оно што је битно.
