Da li ste ikada krenule svoj život iznova?

[Hellen]

ako ne mozes sama nije srasno obratiti se za strucnu pomoc, sta vise pozeljno je.

Stručnu pomoć sam potražila i naišla na veliko razočarenje od strane nekoga ko ima titulu dr. Naime, gospođa neuropsihijatar mi je je rekla da je on sam izabrao smrt kupovinom motora bio je to stravičan šok za mene naravno da se više nisam usudila da porazgovaram sa nekim, a čini mi se da bi mi baš to bilo potrebno. Ipak, okolina želi da te sluša neko vreme, ali ne dugo jer njihov život ide dalje... a ja svakim danom imam sve veću potrebu da pričam o njemu jer se plašim zaborava... Čudno zvuči, ali plašim se da će život odraditi svoje i da ću zaboraviti njegov lik (iako imam dosta njegovih slika), plašim se da ću zaboraviti njegov glas (iako imam snimak sa njegovim glasom). Plašim se da ću dosaditi ljudima sa pričom o njemu i nama, plašim se da izađem među ljude jer se javlja mržnja u meni prema svemu što se kreće... Možda koristim mnogo jake reči, ali toliko je nekih novih osećanja sa kojima ne znam da se nosim a želju da se izborim sa svim imam jer to dugujem i sebi i njemu

Види овако: нама је лако одавде да ти избацујемо пароле типа:''Буди јака!'', или ''Једном, кад-тад, наићи ћеш на праве пријатеље''...и сличне празне приче... Не знам колико теби заиста могу да значе нечије фразе у овом тренутку, ма како добронамерне биле (а не сумњам да јесу)...

Добро је што си бар свесна да си и сама много другачија него што си била, да према околини и према другима осећаш то што осећаш... И сама си збуњена својим осећањима...шта мислиш тек како је твојима из близине?

Видиш, свако полази од себе и према неког другом се понаша онако како би вероватно волео да се други понашају према њему у сличној ситуацији.
Неки вероватно гледају да те ''оставе на миру'', сматрајући да ће то бити најбоље за тебе и да је то оно што ти је потребно (полазећи од себе).
Други те можда засипају фразама типа:'''Проћи ће'', ''Време ће учинити''...јер мисле да те тиме теше и да то благотворно делује на тебе (као што би можда на њих)...а не слуте да тебе те фразе можда љуте, да ти можда често пожелиш да ''време не учини своје'', да особу коју си изгубила задржиш у себи заувек, да је бар одатле не изгубиш...
Трећи те можда зивкају у друштво или се понашају као да ништа није било, мислећи да ће те тако најлакше ''вратити'' у живот...

Е сад, како ико може да очекује да ОНИ знају шта се у теби дешава и како би ти волела да се они поставе, када ти, сем огромног бола, још увек ни сама не можеш да разлучиш шта је то што осећаш и шта би било најбоље за тебе?

Дај им шансу, немој их одбацивати јер нису ни они тебе одбацили, само не умеју да се снађу, збуњени су и у страху од тога што не знају како да се поставе према тако осетљивом питању као што је ово.

Буди свесна и да тренутно ''ти ниси ти'', да твој бол управља тобом и да он тражи начин да избије, па макар и кроз љутњу на пријатеље, кроз бес према целом свету!

 

[Highlander4000]

Хм...ја се унапред извињавам што ћу звучати можда оштро. Није ми циљ некакав сукоб, само да покажем како ове речи могу изгледати из другог угла.

Прво: бесан си на друге што нису рекли ''праву реч у право време''... Да ли си 100% сигуран да сви људи имају тај дар да умеју да кажу праву реч и да процене када је право време? И да ли их, ако им недостаје нешто од тога, можеш осудити на начин на који их осуђујеш?

Друго: да ли си ТИ сада био тај који је сада рекао праву реч у право време???? Вероватно мислиш да јеси....али, питање је колико то особа којој је упућено уме и у ком тренутку да препозна на прави начин? (Можда и њени пријатељи мисле да су рекли управо оно што је требало и кад је требало... баш као и ти сад?)
Како си ТИ сада раговао сем што си јој саветовао да се отуђи од оних које је она изабрала као пријатеље и који су то и били све до сада?? У чему си јој помогао? Да постане бесна на своје дојучерашње пријатеље? Да остане сасвим сама????
Да ли је ТО права реч једној особи усамљеној у свом проблему?

Треће: која је то једина ''права'' реч коју си упутио лично њој? ''Не липши, магарче, до зелене траве?'' ''Чекај да се једнога дана на волшебан начин појаве неки магични ПРАВИ пријатељи који ће ти пружити све што ти треба, а до тада седи и чекај???'' ''Кад-тад''???
....''Макар и у старачком дому, нема везе што ће ти у међувремену прићи цео живот у самоћи и изолацији''...

Nije potreban nikakav dar da se vidi tako nesto... a to je bio proces koji je trajao...
Svesna je ona sama ko su njoj pravi prijatelji a ko ne... da, ja joj govorim da bezi od budala.. ko sto bi i bilo kom drugom to govorio... ko god moze da bira nek bezi od budala...

Vidi Helen ona je imala "okove"... koje je sama sebi isplela u svojoj glavi i u svom srcu... i mislim da joj je ova cela prica pomogla da ona sama skine te okove i da shvati da ih vise nema.... jer dvoumljenje, razmisljanje i nesigurnost nisu ljubav... A to je bio i moj glavni cilj... da nema te okove i da moze u buducnost da ide bez njih... jer samo tako moze da zivi normalno... da ne jede samu sebe....

Nisi uopste skapirala moje reci "kad tad"... Svima nama u zivotu ulaze i izlaze razne osobe... neke od tih osoba nam postaju i prijatelji... Tako da i ako ne odabere ovaj ponudjeni joj trenutak sadasnjosti za prijateljstvo sigurno ce joj u nekoj buducnosti proci neki drugi ljudi kroz njen zivot i mozda postati pravi prijatelji... I mislim da njen licni izbor u ovom momentu nije da trazi pravog vec da bude slobodna... A ti to malo pricas iz svoje prizme... i ne znam gde i zasto si ti i ona ustale na levu nogu al i ti ne doprinosis nicemu pozitivnom u njenoj prici cak obrnuto... smaras do panja... Sjasi bre... ti i ona niste istih generacija i nemate iste poglede na svet i to je tako i nema potrebe da se naddrkavate zbog toga...

 

[Hellen]

Извини, јесам ли те уврдила нечим што сам испољила мишљење које је другачије од твог? Рекох на почетку да само износим начин на који се може посматати твој пост без жеље за неким сукобом.
А тебе сада молим да будеш културан и измениш свој пост тако што ћеш комуникацију вратити у нормалне и културне оквире, па онда можемо да наставимо суочавање ставова.

 

[alal]

Nije potreban nikakav dar da se vidi tako nesto... a to je bio proces koji je trajao...
Svesna je ona sama ko su njoj pravi prijatelji a ko ne... da, ja joj govorim da bezi od budala.. ko sto bi i bilo kom drugom to govorio... ko god moze da bira nek bezi od budala...

Vidi Helen ona je imala "okove"... koje je sama sebi isplela u svojoj glavi i u svom srcu... i mislim da joj je ova cela prica pomogla da ona sama skine te okove i da shvati da ih vise nema.... jer dvoumljenje, razmisljanje i nesigurnost nisu ljubav... A to je bio i moj glavni cilj... da nema te okove i da moze u buducnost da ide bez njih... jer samo tako moze da zivi normalno... da ne jede samu sebe....

Nisi uopste skapirala moje reci "kad tad"... Svima nama u zivotu ulaze i izlaze razne osobe... neke od tih osoba nam postaju i prijatelji... Tako da i ako ne odabere ovaj ponudjeni joj trenutak sadasnjosti za prijateljstvo sigurno ce joj u nekoj buducnosti proci neki drugi ljudi kroz njen zivot i mozda postati pravi prijatelji... I mislim da njen licni izbor u ovom momentu nije da trazi pravog vec da bude slobodna... A ti to malo pricas iz svoje prizme... i ne znam gde i zasto si ti i ona ustale na levu nogu al i ti ne doprinosis nicemu pozitivnom u njenoj prici cak obrnuto... smaras do panja... Sjasi bre... ti i ona niste istih generacija i nemate iste poglede na svet i to je tako i nema potrebe da se naddrkavate zbog toga...

da li ti znas uopste o cemu se ovde prica? i kakve veze ima helen i "njeno ustajanje na levu nogu" sa bambi83 (koja je postavila temu) i "njenim ustajanjem na levu nogu"? ovo su stvarno delikatne situacije i ako nemas neki konstruktivan savet a pri tom ni licnim iskustvom ne mozes da pomognes ne kapiram zasto trositi tastaturu?

 

[Highlander4000]

da li ti znas uopste o cemu se ovde prica? i kakve veze ima helen i "njeno ustajanje na levu nogu" sa bambi83 (koja je postavila temu) i "njenim ustajanjem na levu nogu"? ovo su stvarno delikatne situacije i ako nemas neki konstruktivan savet a pri tom ni licnim iskustvom ne mozes da pomognes ne kapiram zasto trositi tastaturu?

Pa mozda si u pravu... ionako mislim da je Bambi na dobrom puta sada i trenutno nema ni potrebe za nekom daljom pricom... no opet nisam ja psiholog....

 

[Highlander4000]

Извини, јесам ли те уврдила нечим што сам испољила мишљење које је другачије од твог? Рекох на почетку да само износим начин на који се може посматати твој пост без жеље за неким сукобом.
А тебе сада молим да будеш културан и измениш свој пост тако што ћеш комуникацију вратити у нормалне и културне оквире, па онда можемо да наставимо суочавање ставова.

Sory Helen ako sam te necim uvredio... ali da nastavljam "suceljavanje stavova" ne planiram uopste.

 

[Hellen]

Ок. Довиђења.

 

[Emily_Bg]

Desilo mi se.Jednom sam spakovala kofere i otisla daleko,pa sam se vratila tek kada sam napunila baterije.Promenila sam neke svoje poglede na svet(sto je za mene,jel,dosta tesko)pomirila se sa istinom da sam gresila i pokusala da shvatim da svi ljudi grese.Onda sam promenila neke manje vazne stvari o kojima se ovde prica....boju kose,adresu,itd.Mada i to znaci i to dosta.Da,prekinula sam i kontakte sa nekim ljudima,koji su me do tada samo sputavali.Resila sam da budem nesto drugo.
A sto se tvoje price tice....zaista mogu samo da ti kazem,da je to jedna strasna tragedija,i razumem te potpuno jer sam prosla kroz nesto vrlo slicno dva puta,nazalost.Nemoj sebe terati da prebolis.To ne ide brzo i tu ne postoji ''rok''do kada moras da budes izlecena od te tuge.Ne znam sta bih ti rekla....sem,zivot je takav,ponekad zna mnogo toga da nam pruzi,a jos vise da nam uzme.
Prepoznajem se u tvojim recima,da se bojis da ces zaboravati njegov lik.To je normalan strah.Ali veruj mi neces.On nikada nece izbleddeti.I znas sta,pricaj o tome...budi dosadna sta te briga.Onaj kome si dosadna je obicna nezrela budala.Bitno je samo da ne cutis i ne sakupljas tu tugu i bes u sebi.Izbaci to kako znas i umes.Podeli sa bilo kim.I zelim ti puno srece.

 

[alal]

tek na ovoj temi sam primetila koliko bas veliki broj ljudi samo procita prvi post i nastavi dalje...

 

[Emily_Bg]

Da....bas glupo to izgleda narocito ako se radi o nekoj ovako ozbiljnoj stvari.
Prvo sam mislila da je devojka postavila uopsteno pitanje o menjanju zivota iz korena.....

 

[bambi83]

Prijatelji, moram da priznam da je to za mene oduvek bilo kompleksno pitanje. Jednom je drugarica moje mame rekla nešto što mi je tada zvučalo jako surovo. Ona smatra da čovek treba sam da rasporedi svoje prijatelje za svaku priliku, jednu za shopping, druga da joj posluži kao rame za plakanje, treća da bude tu kada nastanu porodični problemi, četvrta koja će joj omogućiti neke sitne veze kod nekih šalterskih službenika i tako redom (malo karikiram, ali poenta je ta uglavnom). Prijatelj po mojim kriterijumima bi trebalo da bude baš kao nes kafa 3u1 iliti sve u jednom čoveku u suprotnom to onda nije prijatelj već drugarica za neku sferu života. Sve ovo govorim jer sam ja takva, kada nešto radim dajem 101% sebe, pa je prirodno da to očekujem i od drugih. Naravno, sa godinama sam naučila da ljude prihvatam sa svim svojim manama i vrlinama koje imam i ja. Možda baš zbog toga preispitujem sebe svaki dan, da li sam bila preoštra prema nekim ljudima koji jednostavno nisu znali da se snađu u situaciji. NIkad se ne zna, možda ni ja ne bi znala da se snađem u takvoj jednoj kompleksnoj sitauciji. Jedno je sigurno, istog trenutka bih se pojavila na njenim vratima i pružila rame za plakanje, a onda pažljivo osluškivala šta je to što njoj ili njemu prija. Moja "prijateljica" se pojavila posle nedelju dana i sa vrata počela da priča o cipelama koje je kupila na sniženju (smešno je napominjati da mi nije do sniženja u buticima). To mogu da opravdam njenom željom da mi skrene misli iako svi znamo da je to nemoguće. Posle deset dana me je pozvala u ponoć i rekla da se spremim da idemo u ludo zezanje jer je vreme da ja izađem iz kuće (to već i pored sve dobre volje ne mogu nikako da opravdam). Ne mogu da opravdam ljude koji me pitaju da im otkrijem tajnu svoje vitkosti iako znaju da to nije posledica neke super dijete... i još gomilu nekih odvratnih situacija koje ti samo otežavaju. Ne želim ni da ih pominjem jer me to sve još uvek jako boli. Zapravo, sve bih to mogla da podvedem pod ljudsku glupost. Možda je mamina drugarica upravu, samo ja nisam znala da rasporedim svoje prijatelje i da znam šta od koga mogu da očekujem. Mada i dalje je to surova podela po meni i ja ću i dalje tražiti ono jedno zrno dobrog u ljudima jer je sigurno da svako poseduje makar jedno to zrno. Na kraju krajeva ipak sam ja u osnovi okoreli optimista :-)

 

[Emily_Bg]

Nazalost ljudi cesto ne znaju kako treba da se postave u takvim sitacijama.Neki misle da ce ispasti glupi jer nikada nista slicno nisu doziveli,neki jednostavno ne zele da pomislis te zale ,itd....Jedno je sigurno,a to je da nista u zivotu covek ne zna dok ne izgubi nekoga dragog i dok ne postane roditelj.Ne zelim da me ovde ljudi shvate pogresno,ali mislim da ove dve situacije koje sam navela jednostavno cine kompletno sazrevanje jedne osobe....Naravno ne kazem da je obavezno doziveti tragediju i biti roditelj da bi bio zreo,ali manje vise svi ljudi dozive to da im premine neko drag(otac,majka,itd....)jer sve je to deo zivota.
E sad....da li je doticna drugaricina mama u pravu.Ja mislim da jeste.Mozda ti to zvuci malo surovo,jer si mlada,ali ne mogu svi ljudi sve.Kao sto svi nismo talentovani i za pevanje,igranje,crtanje i sport,tako ni svi ljudi koji te okruzuju ne mogu da znaju kako da ti pridju na pravi nacin.Jednostavno mozda su pojedini od njih svesni da da ne znaju da ti pomognu,pa se povlace jer ne zele da smetaju.Opet neki zele a ne znaju kako.Naravno da nije na mestu da te neko zove u provod,ali mozda je samo zelela da te nekako izvuce iz kuce.
U svakom slucaju ako ne znaju da ti pomognu onda treba da postuju tvoje stanje.Jer tebi ce trebati vremena da se vratis u normalan zivot i zivis kao oni.Sve ce to doci.Samo nemoj da se povlacis u sebe previse,iako sigurno jednim delom i potrebna ti je samoca,i pricaj o tome.
Ako nista drugo,pisi na papiru sta osecas,pomaze veruj mi.I kada konacno osetis da je dosao cas da krenes dalje te papire i spise spali.....povratak u bolnu proslost ce ti biti suvisan..

 

[Hellen]

Сложила бих се са Емили.

У неким младим данима стално трагамо за ''идеалним другом'' илу ''идеалним партнером'' који ће нам бити all in one.
Али, такве особе не постоје. Ни као партнери ни као пријатељи. Сви људи имају мане и недостатке, па и ми сами, само што често нисмо свесни шта је то што други нама замерају и како нас виде, па нам се чини да се само ми дајемо 100%, свугде, свакоме и у свакој прилици.

Питање је да ли си ти рекла тој другарици како се осећаш када је почела да ти прича о ципелама или о лудом проводу? Немој да очекујеш од људи да погађају твоје стање и осећања, ствари се морају РЕЋИ, па чак и најбољим пријатељима, понекад.

Она мама је мудра жена и зна из бројих искустава како стоје ствари са људима: нико није створен за све. Треба да научимо шта од кога можемо очекивати и да се држимо тога.

 

[alal]

sto se prijateljstva tice da ne ponavljam emily-n i hellenin odgovor, samo cu dodati. svi ljudi su u sustini sebicni. ono u cemu se razlikuju je stepen svesnosti i spremnosti da u pojedinim situacijama stave drugog ispred sebe, barem na kratko. i po tome da li ce biti bahato sebicni, tj samozivi i nesvesni ljudi oko sebe.

cinjenica je da si u osetljivom stanju i da si mozda ostra u proceni drugih trenutno. ipak se niko od tvojih prijatelja sustinski nije promenio i drugarica koja u ovakvom trenutku nije u stanju da obuzda svoju primarnu reakciju (da ne zna kako da se nosi sa situacijom, da je zbunjena i da mozda ne zna kako da reaguje, pa nije u stanju da slusa kako se trenutno osecas) pa prica o cipelama i izlascima, sigurno ni ranije nije bila mnogo zrelija, sposobnija da udeli pravu rec u pravo vreme, da ucuti, ali ti to tada nije toliko smetalo, mogla si da predjes preko toga.

i jos jedna stvar, ljudi su slabi, odnosno to ces videti u ovakvim situacijama, ko ce se kako pokazati. ali opet svi se oni nisu nista promenili i bili su takvi oduvek.

takodje sasvim je moguce da bi i ti "zakazala" na njenom mestu, ljudi prosto ne znaju sta da rade kada su suoceni sa smrcu na taj nacin, pa i dobri prijatelji malo pobrljave.

a sa druge strane mozda je ona bila i jos uvek jeste od onih "sebicnih i nesvesnih".

 

[Hellen]

Стварно, како се осећате када треба некоме изјавити саучешће (нарочито ако је то неко ко вам није нарочито близак) ? Мени је увек јако непријатно, увек нешто промрмљам, стиснем руку и збришем. Видим и сама да је идиотски, али не знам зашто ми је толико непријатно.

 

[moje srce]

zavisi od bliskosti. ako je neko blizak, obicno ga samo zagrlim i ne kazem nista. dva najbolja druga su mi plakala u narucju... uzasna je smrt... ne znas sta bi pred njom...

 

[bambi83]

Izjavljivanje saučešća je meni uvek bilo jako neprijatno i upravo je bilo tako, pružim ruku, nešto promrmljam i zbrišem. Srećom tu sam situaciju imala svega tri puta u mom životu. Iz iskustva znam da je jedan zagrljaj bez ikakve reči jedino što je u toj situaciji potrebeno. Verujte mi da u toj situaciji nema reči koja može olakšati ili pomoći, sve je nekako trivijalno u poređenju sa smrću. Reči dolaze kasnije.
Mislim da to nema puno veze sa bliskošću već zavisi od čoveka do čoveka. Devojka sa kojom sam radila (nikada nismo puno komunicirale, a nismo ni bile bliske) je mene samo zagrlila, ništa nije rekla. Bio je to zagrljaj pun saosećanja bez imalo sažaljenja. Meni je značio više od ičega.

 

[alal]

Стварно, како се осећате када треба некоме изјавити саучешће (нарочито ако је то неко ко вам није нарочито близак) ? Мени је увек јако непријатно, увек нешто промрмљам, стиснем руку и збришем. Видим и сама да је идиотски, али не знам зашто ми је толико непријатно.

svima je izgleda tako.

uvek se spetljam, nikad nisam znala sta tacno treba reci, isto znaci, bilo mi je uvek neprijatno i maltene sramota... kao da je prosto debilno reci tako nesto u tako strasnom trenutku, nesto sto ne znaci nista i ne pomaze nista a treba reci nesto...

sada shvatam da je debilno ponasati se tako pogubljeno, sve to ima svoju svrhu i poentu i ako nesto treba vec uraditi, uradi kako valja, lepo reci to sto treba, bez sazaljivih zbunjenih pogleda, ozbiljno. to je i onako mucenje za ozaloscene tako da kad se vec radi, da se uradi s dostojanstvom, glupo zvuci ali tako je.

 

[bambi83]

Dragi moji, pre svega da vam se zahvalim na podšci koju ste mi dali

Moram da vam se pohvalim da sam danas počela da radim.... bio je to moj prvi radni dan, ako ne računam one studentske poslove... Nešto je počelo da se dešava i to me raduje ustajem rano i imam neke obaveze što mi mnogo pomaže. Raduju me i novi ljudi na poslu koji su zaista super dakle, dobri ljudi ipak postoje samo ih treba nekada i potražiti. Još mi samo ostaju dva ispita u aprilu pa da vam se pohvalim i svojom diplomom Biće to prilično naporno, posao i ispiti, ali čini mi se da mi baš taj tempo i odgovara sada. Ipak sam suviše dugo bila zatvorena :-(

Još i da napomenem da sam promenila frizuru i promenila raspored nameštaja u stanu... bolje se osećam Počela sam od stvari koje mogu da promenim u životu...

Kao nagrada za moj ogroman trud da opstanem je bio i divan san koji sam usnila pre neku noć... sanjala sam njega koji mi jednim svojim postupkom daje odgovor na sva pitanja koja su me mučila poslednjih meseci... slučajnost ili ne? To više nije ni bitno

 

[alal]

drago mi je da ides napred i bas mi je drago sto si na ovoj temi nasla potrebnu podrsku!