Da li Srbija ima ijednu prosrpsku stranku

Fred, sta treba da uradim da mogu da glasam iz Nemacke? Kako ide postupak? Sta radim sa prebivalistem u Srbiji - u policiji nude neku opciju "privremeni rad u inostranstvu"

1. Za glasanje, kada se raspisu izbori, pronadji na sajtu ministarstva spoljnih poslova koji je konzulat nadlezan.
Tu ces naci dalja uputstva, ali svodi se na to da treba da popunis formular da se prijavis za glasanje u inostranstvu. Sve je online. I kada dodje dan izbora, odes u konzulat i glasas.
Mislim da je tvoj konzulat u Stutgardu.

2. Ako se brines za prebivaliste u Srbiji u vezi glasanja - ignorisi.
Ako inace zelis da zaista regulises onako kako bi trebalo po zakonu, onda bi svaki put trebalo da radis odjavu prebivalista kad odlazis i prijavu kad dolazis na duze od 8 dana. Ali to, doslovno, niko ne radi :)
 
Чекај, Чекај. Ђинић не би могао дадобије ни 10 посто гласова. Коштуница би добио изборе. Ни ја никад, али никад неби гласао за Ђинђића, а за Коштуницу сам гласао. Збер Банка је анти-руска, пре него руска. На чеу је чоек који веома очигледно мрзи и Русију и Русе.
Ђинђић је био прагматичан... Пошто га је режим толико попљувао, увидео је да је боље да неко други буде кандидат. И упалило је.

Гледано уназад, Коштуница се може оценити као жељени наследник Милошевића. Саботирао је све што је могао. Само шест месеци је учествовао у влади Србије и онда је прешао у опозицију.

Ђинђић је хтео да размонтира Милошевићев "систем", Коштуница није хтео.
Нажалост, Ђинђића су убили и реформа није извршена. Систем је углавном очуван. Примио је један значајан ударац, али је сада потпуно обновљен. Недостају само два човека, од којих је један мртав а други тешко болестан (мада и даље вредно обавља своју функцију дворске луде).

Није важно шта ти се свиђа, важно је шта од нас може да направи боље друштво (независно од чланства у било чему).
 
Ђинђић је био прагматичан... Пошто га је режим толико попљувао, увидео је да је боље да неко други буде кандидат. И упалило је.

Гледано уназад, Коштуница се може оценити као жељени наследник Милошевића. Саботирао је све што је могао. Само шест месеци је учествовао у влади Србије и онда је прешао у опозицију.

Ђинђић је хтео да размонтира Милошевићев "систем", Коштуница није хтео.
Нажалост, Ђинђића су убили и реформа није извршена. Систем је углавном очуван. Примио је један значајан ударац, али је сада потпуно обновљен. Недостају само два човека, од којих је један мртав а други тешко болестан (мада и даље вредно обавља своју функцију дворске луде).

Није важно шта ти се свиђа, важно је шта од нас може да направи боље друштво (независно од чланства у било чему).
Размонтиравање МИлошевићевог система заправо је било размонтиравање Србије. Да би ово друштво било боље, потребно је да буде наше. А наше, то значи српско. То да ово друштво у коме живе Срби, буде српско, није била идеја Ђинђића. Небитно је шта се мени свиђа. Важно је да ли је ова земља нашс, ( српска), или није. И то нема превише везе са страним факторима. То је пре свега унутрашња ствар. А запад је у главном прагматичан. Не губи време на немогуће ствари. Карл Блт је јасно рекао шта је западу главни непријатељ. Дакле, или ће коначно ова земља бити наша, или ће остати туђа, као што је била за време СФРЈота. Ђинђић те перпесктиве нити је видео нити зарезивао. И инстинктивно већи део нашег народа не би гласао за њега. И са тим ставом никакво пљување власти по њему није имало утицај. Или ти хоћеш да кажеш да је Ђнђић био српски националиста, али су власти својим пљуваем успеле да убеде народ да није српски него хрватски националиста????
 
Činjenica je da su patriotske stranke u Srbiji slabe. Ima ih, al to je tanko. Možda je to unekoliko i rezultat NATO djelovanja, ne samo politički inžinjering - godine sankcija i posle svega direkto ratom - ostavilo je traumu. Poruka je jasna - ako hoćete da budete nacionalisti - uništićemo vas. Međutim ono od svega, najveći nedostatak je što patriotske snage nemaju jaku ekonomsku ideju. Kako se ekonomski razvijati a da to ne bude dirigovano od strane NATO i EU. Da stvar tu bude gora, ako se pitaju naši neprijatelji, Srbija neće doživjeti neko prosparitet pod EU, ali možda neće biti gore. Kako ekonomski se razvijati, kako ovladavati tehnologijama i stvarati nove vrijednost? Pomoću otvaranja državnih firmi - to je opet socijalizam - još u uslovima velike korupcije, pitanje kako bi to išlo i da li se ko smije upustiti u to. Možda da domaći tajkuni budu nosioc razvoja - da se nekako mobilišu? Mislim a oni nemaju prije svega moralne vrijednosti za to, i osim toga nisu se dovoljno nakrali da bi mogli ozbiljno razvijati privredu. Ostaje ono što sam Vučić radi , a to je stani investitori, ali to nije baš patriotska opcija.
 
Размонтиравање МИлошевићевог система заправо је било размонтиравање Србије. Да би ово друштво било боље, потребно је да буде наше. А наше, то значи српско. То да ово друштво у коме живе Срби, буде српско, није била идеја Ђинђића. Небитно је шта се мени свиђа. Важно је да ли је ова земља нашс, ( српска), или није. И то нема превише везе са страним факторима. То је пре свега унутрашња ствар. А запад је у главном прагматичан. Не губи време на немогуће ствари. Карл Блт је јасно рекао шта је западу главни непријатељ. Дакле, или ће коначно ова земља бити наша, или ће остати туђа, као што је била за време СФРЈота. Ђинђић те перпесктиве нити је видео нити зарезивао. И инстинктивно већи део нашег народа не би гласао за њега. И са тим ставом никакво пљување власти по њему није имало утицај. Или ти хоћеш да кажеш да је Ђнђић био српски националиста, али су власти својим пљуваем успеле да убеде народ да није српски него хрватски националиста????
Коштуница је националиста, Ђинђић није био.

Ђинђић је хтео да реши проблеме који нас држе у мрачној прошлости. Хтео је да направи основни ред у државном апарату, да среди КиМ... Не знам како би тачно изгледало решење, да ли би се публици свидело или не... То је нека друга тема.
Али сам сигуран да би питање КиМ било одавно завршено. Ако се добро сећам, Мило је у ЦГ рекламирао бржи напредак ка ЕУ ако се одвоје од нас, пошто нас косовско питање држи у месту.
Истини за вољу, ЦГ није стигла до ЕУ, него само до Натоа, иако су већ 20 година самостални. А ми нисмо решили КиМ, и не видим како би га ова гарнитура икада решила.

То ти је систем међузависности. Наши хистерични националисти опстају на власти зато што су у Приштини на власти хистерични националисти. Увек се може показати на другу страну и рећи да је она проблем.
А замисли само да на једној страни дође гарнитура која је вољна да престане са урлањем, него хоће договор. Тада би пала власт на другој страни, јер би изгубила један од главних ослонаца.

Колико год се неки заклињали у Устав... ми смо један референдум далеко од решења. Референдум под садашњим условима значи већину од изашлих, без обзира колико их је.

Када се проблем једном реши, полако ће се стићи до мирног живота.
То ти је разлика између подељене Кореје и Вијетнама.
У Вијетнаму се сада мирно живи... њих не видиш нигде на вестима.
А Кореја је подељена, где се обе стране потајно надају колапсу оне друге. Жалосно стање поделе истог народа.
 
Чекај, Чекај. Ђинић не би могао дадобије ни 10 посто гласова. Коштуница би добио изборе. Ни ја никад, али никад неби гласао за Ђинђића, а за Коштуницу сам гласао. Збер Банка је анти-руска, пре него руска. На чеу је чоек који веома очигледно мрзи и Русију и Русе.
:tick:

Zato će sad lepo sami na izbore. A kad sam bio srednjoškolac išarao sam pola Niša otporaškim pesnicama, sa sestrinom družinom smo svake noći obilazili okolo sa šablonima i sprejevima, pa jedni čuvaju stražu a drugi šaraju fasade…
 
Коштуница је националиста, Ђинђић није био.

Ђинђић је хтео да реши проблеме који нас држе у мрачној прошлости. Хтео је да направи основни ред у државном апарату, да среди КиМ... Не знам како би тачно изгледало решење, да ли би се публици свидело или не... То је нека друга тема.
Али сам сигуран да би питање КиМ било одавно завршено. Ако се добро сећам, Мило је у ЦГ рекламирао бржи напредак ка ЕУ ако се одвоје од нас, пошто нас косовско питање држи у месту.
Истини за вољу, ЦГ није стигла до ЕУ, него само до Натоа, иако су већ 20 година самостални. А ми нисмо решили КиМ, и не видим како би га ова гарнитура икада решила.

То ти је систем међузависности. Наши хистерични националисти опстају на власти зато што су у Приштини на власти хистерични националисти. Увек се може показати на другу страну и рећи да је она проблем.
А замисли само да на једној страни дође гарнитура која је вољна да престане са урлањем, него хоће договор. Тада би пала власт на другој страни, јер би изгубила један од главних ослонаца.

Колико год се неки заклињали у Устав... ми смо један референдум далеко од решења. Референдум под садашњим условима значи већину од изашлих, без обзира колико их је.

Када се проблем једном реши, полако ће се стићи до мирног живота.
То ти је разлика између подељене Кореје и Вијетнама.
У Вијетнаму се сада мирно живи... њих не видиш нигде на вестима.
А Кореја је подељена, где се обе стране потајно надају колапсу оне друге. Жалосно стање поделе истог народа.
Tzv “Kosovo” nije nešto što je moglo da se reši odlukama u Beogradu, ma ko da se pitao. Zapadni geopolitičari otvoreno pišu o tome. Takođe i u vezi CG, jednostavno im ne odgovara stabilna Srbija.

Devedesete nisu izazvali Zloba i Baba Jula nego Gorbi uništenjem SSSR-a, ovako će ići sve dok Middle Kingdom ne bude postala nadležna za nas, Nemačka i UK su isuviše bitne Americi da bi bili previše sentimentalni prema nama…
 
Коштуница је националиста, Ђинђић није био.

Ђинђић је хтео да реши проблеме који нас држе у мрачној прошлости. Хтео је да направи основни ред у државном апарату, да среди КиМ... Не знам како би тачно изгледало решење, да ли би се публици свидело или не... То је нека друга тема.
Али сам сигуран да би питање КиМ било одавно завршено. Ако се добро сећам, Мило је у ЦГ рекламирао бржи напредак ка ЕУ ако се одвоје од нас, пошто нас косовско питање држи у месту.
Истини за вољу, ЦГ није стигла до ЕУ, него само до Натоа, иако су већ 20 година самостални. А ми нисмо решили КиМ, и не видим како би га ова гарнитура икада решила.

То ти је систем међузависности. Наши хистерични националисти опстају на власти зато што су у Приштини на власти хистерични националисти. Увек се може показати на другу страну и рећи да је она проблем.
А замисли само да на једној страни дође гарнитура која је вољна да престане са урлањем, него хоће договор. Тада би пала власт на другој страни, јер би изгубила један од главних ослонаца.

Колико год се неки заклињали у Устав... ми смо један референдум далеко од решења. Референдум под садашњим условима значи већину од изашлих, без обзира колико их је.

Када се проблем једном реши, полако ће се стићи до мирног живота.
То ти је разлика између подељене Кореје и Вијетнама.
У Вијетнаму се сада мирно живи... њих не видиш нигде на вестима.
А Кореја је подељена, где се обе стране потајно надају колапсу оне друге. Жалосно стање поделе истог народа.
Не могу Срби у пуном смислу да буду националисти, јер Срби нису Нација него народ, за разлику од Немаца, Италијана Француза. Но добро. У суштини, ми од другог сеског рата немамо ни једног националисту, то јест родољуба на власти, нити и у једној институцији. Ни једног часа. После другог сетскограта, сви наши политичари су били кратокомунистички апарчици. Био је једно време, један који се лажно представљао као комунсита, а био је добро маскирани Србин. Имао је надимак Суреп. Али то је све. До Милошевића сви политичари у нашој земљи су мрзели Србе. Милошевић је први комунста и Југословен кога је било баш брига за Србе, али нас није мрзео. После њега ошет читава плејада људи без икаквог националног осећања. А на челу сваке институције опет седе југословени српскго порекла, а хрватске провинијенције. Од САНУ, па преко културе и школства, а богаи и медија. Најближе идеалу роољубља је био Коштуница, који је на жалост испао неспособан. То што имамо неколико секти које се лажно предсављају као српски родољуби, то не мења ствар. Кога може да завара радикалско лажно представљање, или слично СНСа? Ја верујем, никог. А већина овог народа је родољубива. Само немају своје представнике у политици. И још нешто. Све сам више убећен, да су у Србији сви људи националисти. Они који нису српски националисти, они су албански или хрватски.
 
Не могу Срби у пуном смислу да буду националисти, јер Срби нису Нација него народ, за разлику од Немаца, Италијана Француза. Но добро. У суштини, ми од другог сеског рата немамо ни једног националисту, то јест родољуба на власти, нити и у једној институцији. Ни једног часа. После другог сетскограта, сви наши политичари су били кратокомунистички апарчици. Био је једно време, један који се лажно представљао као комунсита, а био је добро маскирани Србин. Имао је надимак Суреп. Али то је све. До Милошевића сви политичари у нашој земљи су мрзели Србе. Милошевић је први комунста и Југословен кога је било баш брига за Србе, али нас није мрзео. После њега ошет читава плејада људи без икаквог националног осећања. А на челу сваке институције опет седе југословени српскго порекла, а хрватске провинијенције. Од САНУ, па преко културе и школства, а богаи и медија. Најближе идеалу роољубља је био Коштуница, који је на жалост испао неспособан. То што имамо неколико секти које се лажно предсављају као српски родољуби, то не мења ствар. Кога може да завара радикалско лажно представљање, или слично СНСа? Ја верујем, никог. А већина овог народа је родољубива. Само немају своје представнике у политици. И још нешто. Све сам више убећен, да су у Србији сви људи националисти.
Они који нису српски националисти, они су албански или хрватски.
Jasno da ne može biti jasnije. Borba protiv jednog nacionalizma automatski postaje borba za interese nekog drugog nacionalizma.
 
Не могу Срби у пуном смислу да буду националисти, јер Срби нису Нација него народ, за разлику од Немаца, Италијана Француза. Но добро. У суштини, ми од другог сеског рата немамо ни једног националисту, то јест родољуба на власти, нити и у једној институцији. Ни једног часа. После другог сетскограта, сви наши политичари су били кратокомунистички апарчици. Био је једно време, један који се лажно представљао као комунсита, а био је добро маскирани Србин. Имао је надимак Суреп. Али то је све. До Милошевића сви политичари у нашој земљи су мрзели Србе. Милошевић је први комунста и Југословен кога је било баш брига за Србе, али нас није мрзео. После њега ошет читава плејада људи без икаквог националног осећања. А на челу сваке институције опет седе југословени српскго порекла, а хрватске провинијенције. Од САНУ, па преко културе и школства, а богаи и медија. Најближе идеалу роољубља је био Коштуница, који је на жалост испао неспособан. То што имамо неколико секти које се лажно предсављају као српски родољуби, то не мења ствар. Кога може да завара радикалско лажно представљање, или слично СНСа? Ја верујем, никог. А већина овог народа је родољубива. Само немају своје представнике у политици. И још нешто. Све сам више убећен, да су у Србији сви људи националисти. Они који нису српски националисти, они су албански или хрватски.
Да сад не детаљишем око тачне дефиниције народа и нације... може да се нађе шта је шта...

Политичари су нам грозни, одавно, а народ је у принципу добар.
Али лоши не праве добре, него само умножавају лоше.

Партократија је наша дијагноза. Зашто се садашњи вођа жали да руше државу када говоре да он или било ко од његових било шта ради лоше? Зато што независних професионалаца чиновника на високим позицијама ми уопште немамо.
Све што је висок положај, то је Партија.
Некада "црвени" сада "плаво-црвени". Друго паковање.
Такође, вођи садашњем је незамисливо да постоји другачије мишљење, а да исто има право да постоји. Некада се користио Голи Оток, а сада таблоиди. Уништење живота појединаца је у оба случаја загарантовано.

Коштуница... са својом странком Црногораца, који су се сукобили са властима Црне Горе...
Има њих и по другим странкама, неспорно... али баш у ДСС би се очекивало да Срби из Србије потпуно воде реч.
Али, и тамо се слепо брани наслеђе комунизма, на пример КиМ.
Када је то у доба Кнежевине или Краљевине постојало? Никада. Србија од једне до друге стране. Општине и срезови, међусобно једнаки, и то је све. Никада није постојала Србија из више делова, све до 1945.

Не сматрам одговарајућом поделом да ако неко није српски националиста, да је нечији туђ.
Боље одговарајући опис је да постоје они који и даље бране тековине комунизма, и они који то не чине.
 
Прво, нација има човека који је номиновао и уједнинио од више народа. Друго, нација чак има и датум настанка. Треће, нација не може да постоји без државе. Народ нема номнинални датум настанка, нити има човека који је разне народе ујединио, а може да постоји и без своје државе. У суштини народи који имају своје државе, су тежили да направе нацију, а такви подухвати су често и неуспели. На пример, Руси су покушали да створе Совјтеску нацију, Енглези Британску, а ми Срби Југословенску. Сви ти покушају су били безуспешни. Код Коштунице је било доста Срба из Црне горе. Не црногораца у данашњем накардном смислу. КиМ није наслеђе комунизма. Постојање покеаина је чисто комунистичка ствар. И зато 1945. није дошло ослобођењенего се заменио окупатор. Косово је Србија, без икаквих покраинских атрибута. То важи и за ТЗВ. Војводину. ОДакле ти такав накарадни став. Кад није било у саставу Књажеине и Краљевине Србије, сав политички, друштвени и културни живот у Србији је био посвећен томе, да га повратимо и ослободимо, осим у време Краља Милана, који такве ствари није фермао. Партијашење и партократија јесу наш огроман проблем.
 
Да сад не детаљишем око тачне дефиниције народа и нације... може да се нађе шта је шта...

Политичари су нам грозни, одавно, а народ је у принципу добар.
Али лоши не праве добре, него само умножавају лоше.

Партократија је наша дијагноза. Зашто се садашњи вођа жали да руше државу када говоре да он или било ко од његових било шта ради лоше? Зато што независних професионалаца чиновника на високим позицијама ми уопште немамо.
Све што је висок положај, то је Партија.
Некада "црвени" сада "плаво-црвени". Друго паковање.
Такође, вођи садашњем је незамисливо да постоји другачије мишљење, а да исто има право да постоји. Некада се користио Голи Оток, а сада таблоиди. Уништење живота појединаца је у оба случаја загарантовано.

Коштуница... са својом странком Црногораца, који су се сукобили са властима Црне Горе...
Има њих и по другим странкама, неспорно... али баш у ДСС би се очекивало да Срби из Србије потпуно воде реч.
Али, и тамо се слепо брани наслеђе комунизма, на пример КиМ.
Када је то у доба Кнежевине или Краљевине постојало? Никада. Србија од једне до друге стране. Општине и срезови, међусобно једнаки, и то је све. Никада није постојала Србија из више делова, све до 1945.

Не сматрам одговарајућом поделом да ако неко није српски националиста, да је нечији туђ.
Боље одговарајући опис је да постоје они који и даље бране тековине комунизма, и они који то не чине.
Тековине комунизма искључиво бране оникоји су номинално анационални. Али су често толико анационални према Србима да ће подржати скоро па сваки туђ национализам. И то су исто тако комуњаре и Титоисти.
 
Nesto razmisljam i da ja znam nema ni jedna
Можеш ти бити против Вучића, али ћеш и даље остати ћаци, ако рецимо гласаш за Несторовића, удбашку комби странку, која ради за интересе СНСа.
Можеш бити заиста неутралан, чак толико неутралан, да никада ниси излазио на изборе, али ако ти смета Вучић, а нећеш да гласаш за промене, за СЛ, онда практично гласаш за Вучића, јер ми који смо за промене, губимо један глас. То је ако си неутралац нећаци.
Ако си ћаци неутралац, онда супер, подржавам твој став, буди у тој ћаци заблуди да нема просрпских странака, ја ти могу рећи да је то истина, да смо сви глупи, само си ти једини паметан и све знаш, само немој да гласаш за СНС мафију.

Замисли човек пише туђим писмом, несрпским писмом, западним алфабетом и буни се што нема просрпских странака у Србији. Е моја Србијо, који смо ми олош од народа, који смо лицемери ... и заслужили смо Вучића.
 
Тековине комунизма искључиво бране оникоји су номинално анационални. Али су често толико анационални према Србима да ће подржати скоро па сваки туђ национализам. И то су исто тако комуњаре и Титоисти.
:tick:

Kolega Platin to zna, za razliku od mnogih po forumu…
 

Back
Top