Ja sam rekao da one ljude koje spaja ljubav prema radu i procesu da njih briga jesu li rasplozeni ili ne da li napolju grije sunce ili kisa lije,a takvi ljudi su jako rijetki ko je takav nema vece srece to su ljudi koji zive istinski smisao, stvaralastvo je sirok pojam nije to samo umjetnicko stvaralastvo,ali pravi stvaraoci su jako rijetki koji zive za to,a ne koriste stvaralastvo da hrane svoj ego i sujetu
A koji to istinski stvaraoc nije strastven do mere da će da tupi za svoju ideju makar ostao bez leba? Bukvalno slikari cepaju svoje slike kad su nezadovoljni, muzičari zakopavaju snimke, biznismeni padaju u očaj i napuštaju projekte...
Nije život Diznilend i ne teče sve glatko. Uvek je sve savršeno i sve ide po planu, to ne postoji.
E, sad, kad si u bendu ili partnerskom odnosu, nisi sam. Niti sam odlučuješ, niti sve može po tvojoj viziji, niti možeš tek tako samo ti da odlučiš da ne valja i pođeš dalje.
Ne mora to nužno biti ego, obe strane su ubeđene da je jedno rešenje ispravno i toliko su strastveno u svemu da ne dozvoljavaju drugo rešenje, ne da bi nadomirili ego i da bi njihovo rešenje bilo izglasano nego zato što duboko veruju da to njihovo rešenje donosi benefite celom projektu.
Ili ne mora čak ni biti njihovo rešenje, imaš i sulude situacije gde je svaka strana iznela svoj predlog i oboje su sigurni da je bolje rešenje ovo koje njihovo i on hoće njenu ideju da sprovede, a ona njegovu
Mada se ni ne može ni ego tek tako stvaviti u stranu jer pričamo o stvarnom svetu. Svaki takav projekat podrazumeva ego, u nekoj količini.
Osoba koja je otvorila temu pita mogu li uspešno partneri voditi biznis. Ne pita mogu li na primer raditi zajedno za nekog drugog u istoj firmi, svako u svojoj kancelariji, radi svoje...
Kad ti kreneš u sopstveni biznis, ajde, ogradiću se, ne uvek, ali u 99 posto slučajeva mora tu da postoji neki ego. Ti nisi neko ko će samo da smrdi na državnom poslu i igra preferans ceo dan do penzije, ti imaš određeni ego i verovanje da si bolji od toga i da možeš sam da vodiš nešto svoje.
U teoriji, može da opstane, uz puno razumevanje i smirenosti i zrelosti, u praksi je teško do nivoa da je gotovo nemoguće. Ceo dan ste zajedno, nema niko svoj neki mir i svet i svaki problem je zajednički.
Na sve to dodaj suludost i brzinu modernog života, koliko te država sabotira...
Verovatno negde u nekoj normalnoj državi i na primer na selu su šanse za opstanak veze uz uspeh biznisa veće, da se vodi neko gazdinstvo, u miru, prirodi, bez svih administracijskih i drugih problema...
Ne kažem da je nemoguće, ali pitanje glasi ,,Da li spojiti ljubav i biznis?".
Moj odgovor da to nije dobra ideja i da se izbegne ako je moguće. Ko uspe, svaka čast. Neko uzme da se drogira i uspe mu da se zabavi par meseci i onda prekine bez ikakvih posledica što ne znači da bih na pitanje ,,Da li se treba drogirati?" odgovorio sa da, treba, to je odlična ideja.
